Sve je ovde relativno

U strahu od novog talasa ekonomske krize, grupa domaćih preduzetnika, vlasnika kapitala i predsednika asocijacija poslodavaca obratila se vladi i Narodnoj banci za pomoć. „Apel srpske privrede“ potpisalo je 22. novembra šestorica privrednika: predsednik Udruženja poslodavaca Srbije „Poslodavac“ Miodrag Kostić, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević, predsednik kluba „Privrednik“ Branislav Grujić, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, direktor Unije poslodavaca Srbije Dragan Marjanović i predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin.

Oni su se u proglasu požalili na loše poslovanje komercijalnih banaka – na njihove visoke kamate i nerazumevanje potreba preduzetnika za reprogramiranjem kredita, te zatražili od NBS-a da interveniše koristeći sve raspoložive instrumente i utiče na banke da smanje kamatne stope i zadrže bar približno isti nivo kreditiranja kao prošle godine. Prve reakcije na „Apel“ bile su različite: dok je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić u potpunosti podržao privrednike, guverner Dejan Šoškić nije prihvatio ideju preduzetnika da NBS utiče na komercijalne banke da smanje obavezne devizne rezerve. Guverner je dodao i da će Narodna banka merama koje planira u narednom periodu omogućiti snižavanje kamatnih stopa na kredite.

Nešto više o dogovoru između vlasti i privrednika biće poznato kada ovaj broj „Vremena“ već bude u štampi, pošto je za sredu 30. novembar zakazan „okrugli sto“, na kome će učestvovati predstavnici Vlade, banaka, guverner NBS-a i privrednika. Potpisnici dokumenta govore za „Vreme“ o tome kako su videli reakcije vladajućih struktura na njihov „Apel“, kao i o najavi guvernera da će se iduće godine osnovati razvojna banka.

Dragan Marjanović, direktor Unije poslodavaca Srbije
Niko ne rešava probleme

foto: ana dokučević

Reakcija Ministarstva ekonomije na Apel je bila pozitivna, zato što je evidentno da razumeju probleme u kojima se nalazi privreda. Što se tiče NBS-a, mislim da nisu dovoljno objasnili svoj stav. Ispada da oni, u suštini, zastupaju interese banaka. A to je Narodna banka Srbije i treba da zastupa interese države – građana i privrede. Kada su banke nezakonito dizale kamate, Narodna banka nije reagovala, a onda posle nekoliko godina NBS donese zakon koji važi od petog decembra. To što su banke nepravedno uzele novac i građanima i privredi na povećanje kamate, nikom ništa. Ja sam više od 20 godina živeo u inostranstvu. Praksa je da u narodnoj banci guverneri budu obično ljudi sa mnogo iskustva, koji znaju šta treba da rade. Samo kod nas može da se desi da guverner Narodne banke bude prodavač softvera, i to prodavač softvera bankama. Čovek ima privatnu firmu i prodavao je softver bankama. Sad je on guverner. Možda je on relativno stručan, ali mi sve u ovoj državni imamo nešto relativno: relativno ministarstvo finansija, relativnog premijera, a probleme niko ne pokušava da reši.

Kada je reč o razvojnoj banci, ona je trebalo da bude osnovana pre sedam-osam godina. Kasni se strašno mnogo, pitanje je da li će biti i sledeće godine. S obzirom na to da znamo kako naša vlast radi, to je sve u nekoj magli – pitanje je kakva će to biti razvojna banka i kolike će biti kamate u njoj. Ja volim da ponavljam: kada je država Srbija u pitanju, rupa na saksiji je odavno već izmišljena. Imate zemlje koje su uspešno izašle iz tranzicije, a imate i zemlje koje su imale slične probleme kao što ima Srbija. Samo uzmite i prepišite iz Slovačke ili Češke kako su uspeli bar koliko-toliko da stave na noge privredu – da ne pričam o razvijenim zemljama kao što je Austrija. Kod nas se uopšte ne poštuje ono što je dalo uspešne rezultate u drugim zemljama, mi uvek izmišljamo neku novu toplu vodu. Evo primera za razvojnu banku: novine su pisale da agencije koštaju 850 miliona evra godišnje. Znači, 115 državnih agencija košta 850 miliona godišnje, znate li vi šta bi to značilo za jednu razvojnu banku? To bi bilo dovoljno da se pokrene poljoprivreda u Srbiji, jer u suštini, mi samo to i imamo. A priče da je agencije nametnula Evropska unija, to je takva jedna laž, da postaje već bezobrazluk – Nemačka i Austrija imaju po šest, Slovenija ima sedam agencija. Imate vladu i Ministarstvo finansija koje ne zanima ništa vezano za privredu, imate Narodnu banku, koju isto ništa ne zanima, a Narodna banka je tu da štiti interese građana i privrede, znači države Srbije. Čije interese štiti Šoškić, uopšte mi nije jasno.

Branislav Grujić, predsednik kluba „Privrednik„
Sve centralne banke su u funkciji privrede i razvoja

Održaćemo okrugli sto, gde će privrednici sesti sa ljudima iz Vlade, sa guvernerom i viđenijim bankama, da probamo da nađemo zajednički jezik oko ključnih stvari i da vidimo kako da sa najmanje krvi prođemo kroz ovaj napad koji nas čeka. Guverner ima pravo da priča kako želi, ali postoji jedna istina: u redu, gospodo, ako je sve tako dobro, i ništa ne treba menjati, zašto je privreda onda u ovakvom stanju? Kažite šta treba da se preduzme, pa da bude bolje. Guverner mora da shvati da su sve centralne banke u funkciji privrede i razvoja, a ne samo izgradnje makroekonomske stabilnosti.

Stvaranje razvojne banke je najavljeno pre više meseci, ali razvojna banka je nešto što se sedne pa se napravi, a ne najavljuje se toliko dugo. Ona bi pomogla za mali i srednji biznis, za start-ap biznise, za nove razvojne projekte, ali to ne može da bude zamena za ove stvari koje mi hoćemo da prorade što pre. Razvojna banka je tek jedan dodatak sistemu, jedna nova nekomercijalna banka koja može da povuče privredu, ali samo mala i srednja preduzeća, a ne ova velika.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije
Potrebni su nam razvojni krediti

Konkretnih reakcija na apel još nije bilo, one su za sada na bazi saglasnosti ili nesaglasnosti i deklarativne podrške apelu. Očekujemo održavanje predloženog sastanka i postizanje konsenzusa svih zainteresovanih strana, Vlade Srbije, NBS-a, privrede, banaka i sindikata, u sprovođenju mera sa ciljem da se u kriznom periodu pretrpi što manja šteta i zauzme što bolje mesto u postkriznom periodu. Takođe, očekujemo i konkretne poteze Vlade, resornih ministarstava i Narodne banke Srbije i aktiviranje instrumenata kojima raspolažu, a u cilju zaštite interesa privrede i prilagođavanja poslovnih politika komercijalnih banaka aktuelnom privrednom stanju.

Razvojna banka je neophodna kako bismo povećali razvoj proizvodnje namenjene izvozu, nivo konkurentnosti firmi i finansirali velike razvojne i infrastrukturne projekte. Srpskim firmama neophodni su razvojni krediti sa razumnim i prihvatljivim kamatnim stopama i uslovima otplate.

Miodrag Kostić, predsednik Udruženja poslodavaca Srbije „Poslodavac„
Loš rezultat banaka videće se sledeće godine

foto: m. milenković

Na sastanku u sredu, koji je prihvatio guverner, razmatraće se teme koje su i predložene u apelu, i ja očekujem da se donesu konkretne mere. Mislim da ima prostora da Narodna banka, kao vrhovni regulator bankarskog sektora, drugačijim pristupom u kontroli ublaži svoje stavove i ostavi prostor bankama da budu malo fleksibilnije prema privredi. Onaj apel, što se mene tiče, i nije bio okrenut bankama u prvom redu, nego je okrenut prema NBS-u, da Narodna banka zajedno sa bankama i privrednicima nađe model koji će omogućiti fleksibilniji pristup banaka privredi i snižavanje kamata. Tu ima prostora, jer mislim da će se prvi put u poslednjih četiri-pet godina pokazati koliko je pogođen bankarski sektor Srbije. To će se videti kada budu prikazivali rezultate iz 2011, a moja lična procena je da će 2012. biti jedna od najgorih godina za banke. Kriza iz 2008. sada će se pokazati u punom svetlu, jer problem koji ima realni sektor, sada i državni sektor, jednog dana mora da se prenese u bankarski sektor kroz nenaplativost mnogih kredita. To ćemo videti već u 2011. kroz bitno manju dobit banaka, a pravi, i to loš rezultat banaka će se videti 2012. godine.

Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije
Neoliberalizam je osnovni problem

foto: tanjug

Banke obavljaju javnu funkciju. Ako im je dozvoljeno da prikupljaju štednju i depozite od firmi i da obavljaju platni promet, onda imaju i još neku funkciju, sem te da uzmu pare. Drago mi je da je Ministarstvo ekonomije shvatilo suštinu i dubinu problema koji su se navalili na našu privredu, ne samo tokom nego i pre krize. Predsednik Tadić je rekao da će kriza da bude duža nego što se očekivalo, i da nas čeka drugi. To je razlog više da svi zajedno shvatimo ozbiljnost situacije i krenemo u rešavanje problema. Narodna banka je dobro analizirala situaciju, zna gde je novac i koji su potencijali. Tačno je da banke imaju novca, međutim, uz ovakvu rezervu koju im NBS nameće kod plasmana, nisu ni oni spremni da polovinu daju NBS-u beskamatno, da bi drugu polovinu plasirali u privredu. Ta privreda mora da bude fantastična da bi se tako nešto desilo; umesto toga, to poskupljuje kamate i otežava rad banaka. U ovom momentu srpskoj privredi su neophodne ozbiljne finansijske injekcije da bi se prevazišla kriza i da bi se smanjila ogromna stopa nezaposlenosti. Bez naglog investicionog ciklusa mi nećemo uspeti da podignemo privredu i zapošljavanje. A, govorili smo to nekoliko godina unazad, treba investirati pre svega u energetiku, poljoprivredu, reindustrijalizaciju, prerađivačku industriju i nešto od infrastrukture, da bi aktivirali sve potencijale.

Postavlja se sad još jedno pitanje: da li ima dovoljno para za sve to? Ima, pre svega kod banaka. Banke treba da se stimulišu ili da se pritisnu, po cenu gubljenja licenci, da plasiraju novac u privredu. Ili, da im se uvede ograničenje: ne možete da se bavite samo platnim prometom, jer vam je to najlepše i najefikasnije. Ako obavljaš javnu funkciju, moraš da imaš i neku odgovornost, ne samo benefite. Po meni, malo je reda u bankarskom sektoru. Imamo odlične banke i dobre stručnjake, ali oni idu onom sintagmom, „do profita što bolje i što lakše“; ako im niko ne nameće nikakve uslove, zašto da to i ne rade? Banke mogu da plasiraju novac u privredu ultimativnim ili stimulativnim načinom, ja mislim da treba kombinovati i jedan i drugi. Treba lupiti rukom o sto i reći „ovo je naša zemlja, i mi želimo da se ovde igra po našim pravilima“, ali i s druge strane voditi računa da to bude u duhu vremena u kome živimo, u okviru situacije u okruženju. Ne možemo ni mi da imamo baš najstrožija pravila, ali ne možemo da budemo i bez ikakvih pravila, i to je suština. Potrebna je sinhronizacija svih nas: privrede, koja će ući u rizik, povući kredite, dati svoju imovinu kao zalog da bi uzela taj kredit, da bi pospešila privrednu aktivnosti; ako su privrednici spremni na tako nešto, ako su radnici i sindikati, kao njihova udruženja, spremni za određene ustupke, pa mora onda i država da učini ono što je na njoj, da lupi rukom o sto i da kaže „nama je šansa samo uvećanje prometa i novi investicioni ciklus“.

Ovi problemi ne mogu da se reše na jednom sastanku, već mora da bude nekoliko nivoa sastanaka, i sa Vladom, i sa guvernerom, i sa bankama – sa svim zainteresovanim stranama. Mislim da više ne možemo da držimo glavu u pesku i čekamo da kriza prođe, moramo da budemo proaktivni. Jer ono što imamo, 4500 evra BDP-a, mislim da je to uslovno rečeno sramota za našu zemlju i za našu privredu. Mi moramo da budemo na nivou Hrvatske, ili više od toga, imajući u vidu ljudske i druge potencijale. Grehota je da ne iskoristimo ono što imamo.

Razvojna banka je korektivni faktor – zato se ona i ne stvara, jer bi to bila neka vrsta konkurencije, a to nekim strukturama ne odgovara. Tu je prisutna i naša inercija, po sistemu „‘ajd’ sad, ko će to sad da menja“. Na primer, Hrvatska banka za obnovu i razvoj daje kredit od 2,8 odsto, i ona je sigurno korektivni faktor na bankarskom tržištu. Narodna banka i Vlada imaju još jedan korektivni faktor – preusmeravanje depozita od društvenih zajednica, dakle, opština, gradova, u neke banke koje se drže politike Vlade. Ako Vlada propiše neku stimulaciju, onda će da kaže gradu Beogradu ili Novom Sadu „držite pare u Komercijalnoj banci, to je naša banka koja poštuje odredbe i dogovore iz razvojne politike“. Znači, i to može da bude korektivni faktor – da država aktivira vlasništvo u svojim bankama, i da one nemaju isključivo funkciju profita, nego i razvojnu funkciju. Ja mislim da je osnovni problem upravo taj neoliberalizam koji je potpuno zavladao u glavama svih ljudi u administraciji, a on je doživeo potpuni krah na svetskoj sceni. Mi u nekim oblastima se i dalje držimo toga, „tržište rešava sve, sve će to samo da se reši“. To jeste lagodna pozicija za neke ljude na političkim pozicijama, da ne moraju da imaju ni znanje ni da se mnogo angažuju, jer će „tržište sve samo da reši“. Međutim, to se neće dogoditi – neophodno je planiranje, koordinacija, organizovanje, stimulacija, usmeravanje itd. Tek tada možemo da napravimo jednu skladnu privredu, dobro organizovanu zemlju, a bez toga će to biti jako, jako teško.