"Očekivao sam oko 40–50 mandata, tako da je ovaj rezultat ispod mojih ličnih očekivanja", kaže za "Vreme" Mlađan Dinkić
Ako su čelni ljudi u G17 plus i bili neprijatno iznenađeni „radikalizacijom“ Srbije, to se nije moglo primetiti u sedištu njihove stranke – zauzeli su stav da su građani glasali protiv vlade, a ne za program SRS-a. „Mislim da su neki ljudi glasali za radikale ne zato što znaju šta oni nude, već iz besa i inata, samo da glasaju protiv DOS-a“, kaže potpredsednik stranke Mlađan Dinkić za „Vreme“. „Glasali su za radikale samo zato što su jasno prepoznali da oni nisu deo DOS-a. Nas još uvek nisu mogli u dovoljnoj meri da razlikuju, pa je za nas ipak glasalo oko 450.000 ljudi.“
Na konferenciji za novinare u sedištu stranke Miroljub Labus, predsednik G17 plus i nosilac liste, naglasio je da je rezultat te stranke „izvanredan“ s obzirom na to da je ona osnovana pre godinu dana i izrazio nadu da će „demokratske snage prevazići podele i nači rešenje“, ali i zabrinutost zbog stabilnosti buduće vlade. Labus je čestitao Srpskoj radikalnoj stranci na uspehu rekavši da „G17 plus poštuje izbornu volju naroda koji je glasao protiv vlade“.
„Dve poruke možemo da izvučemo posle ovih izbora: demokratske snage su dobile većinu na ovim izborima – 60:40 odsto u korist demokratskih snaga“, kaže Dinkić. „S druge strane, 80 odsto građana je glasalo protiv vlade, što znači da nova vlada mora da vodi potpuno drugačiju politiku.“ Smatra da su mogli bolje da prođu da nije bilo „negativne kampanje Demokratske stranke“: „Očekivao sam oko 40–50 mandata, tako da je ovaj rezultat ispod mojih ličnih očekivanja.“ U razgovoru za „Vreme“ Dinkić dalje najavljuje drugačija personalna rešenja u budućoj vladi, zato što „većina neće moći da uđe u novu vladu jer je 80 odsto ljudi glasalo protiv prethodne vlade“. „Moram da kažem da kada saberete glasove DS-a i ostalih stranaka DOS-a koje nisu prešle cenzus, to je oko 20 odsto – to je maltene referendum protiv politike vlade.“ Dinkić kaže da će Demokratska stranka morati da ponudi druge ljude i da prihvati novu politiku, kao i da „vlada mora da bude očišćena od ljudi koji su umešani u afere“. Kaže da će G17 plus insistirati na konceptu samostalne Srbije u budućem parlamentu, i da će to svakako biti važna tema.
Labus kao premijer buduće vlade? „Mislim da to uopšte nije nemoguće, vodiće se jako delikatni pregovori oko toga, ali nije isključeno.“ Dinkić kao ministar finansija? „Videćemo, zaista je rano za to. Sâmo ministarstvo bez odgovarajućeg koncepta nove vlade i podrške parlamenta tom konceptu nema smisla. Meni to mesto nije uopšte najvažnije, spreman sam da idem do kraja, dakle da dobijem odrešene ruke da vodim ekonomiju u novoj vladi, ili da uopšte ne budem u njoj. Vratiću se na fakultet… Sve ili ništa“, kaže Dinkić za „Vreme“.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
