Jednog davnog 7. oktobra španska i mletačka mornarica potukle su kod Lepanta tursku flotu; mnogo kasnije je na taj dan ugušen Prvi srpski ustanak, Krit se ujedinio s Grčkom, proglašena je Nemačka Demokratska Republika, vasionski brod Luna je fotografisao tamnu stranu Meseca, a istražitelji Haškog tribunala obavili su ekshumaciju tela iz grobnice u Ovčari; istog datuma umro je Edgar Alan Po, rođeni su Nils Bor, Dezmond Tutu i Hajnrih Himler. Mnogo toga se ružnog, lepog, značajnog i zlokobnog zbilo istog datuma, tako da zavirivanje u sadržaj istorijskog torbaka budi pomešana osećanja. No, ćudima ljudske duše nema kraja, pa ono što budi jezu kod nekih rađa divljenje, tako da je organizacija Nacionalni stroj najavila da će 7. oktobra kada je, pored ostalih, rođen i vođa zloglasnog SS-a, šef Gestapoa i jedan od stubova nacističkog režima koga su zvali Krvavi pas Evrope, održati u Novom Sadu „Marš za jedinstvo Srbije“. Istog dana na ulice će izaći i oni koji nisu mogli da se pomire sa tim da „fašistička gamad“ puzi ulicama njihovog grada, tako da obe strane već odmeravaju motke kojima nameravaju da pojačaju svoje argumente.
KRVAVA ZORA: U prologu ove sumorne epizode koja će u nedelju dobiti razrešenje, vidimo stanovitog Gorana Davidovića kako, prekraćujući vreme do odlaska u zatvor zbog izazivanja verske i rasne mržnje, korača jednog septembarskog dana prema zgradi Policijske uprave u Novom Sadu. On u ruci nosi zahtev za održavanje javnog skupa na prostoru Dunavskog parka, ulice Dunavske, Zmaj Jovine i Trga slobode, zakazanog za 7. oktobar u vremenu od 17 do 19 časova. Nešto ranije, na njegovom blogu je osvanuo poziv sabraći kojoj na „srcu leži Srbija, nacionalna sloboda i jedinstvo“, da ustanu „protiv svih oblika autonomaštva, separatizma, sektašenja i podela“. Taj proglas ubrzo je pobudio iznimno interesovanje na neonacističkom sajtu Stormfront. Okupljanje kod spomenika Jaši Tomiću listom su podržali redovni posetioci ove internet adrese, kojoj virtualno postojanje nije oduzelo na opskurnosti. Tako je svoj dolazak u Novi Sad među prvima potvrdio stari forumaš Eichmann (prepoznatljiv, kao i mnogi drugi, po stihovima kojima potpisuje svoje postove: Smrt neka dođe/Šta marim za nju ja/Poslednji uzdah biće/Živela Srbija), a odmah za njim oglasila se stalna bratija koju čine Svevlad, Svjatogor, Krvava zora (Osvanula zora krvava/Zemlja od krvi pijana/A seda glava slovenska/Pod slobodnim suncem klonula…), Slovenski radikali („koji ne volijo Šiptara“)… i svi oni koji su za svoje simbole izabrali kukaste krstove, svastike ukrašene ocilima, ambleme rasformirane JSO i paganska božanstva lamentirajući, uglas, zbog toga što Srbijom „ne vladaju Srbi već srpski izrodi i narkomani lakomi na pare“, zajedno sa „ustaškim lobijima“ i „potomcima debila koji su uništavali Srbiju od 1945-1990“. Ove potmule strasti iz pozadine je raspirivao sam Davidović, koji je svoje poimanje patriotizma demonstrirao maltretirajući učesnike jedne antifašističke tribine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, zbog čega je i osuđen na zatvorsku kaznu. „Marš za jedinstvo Srbije“ na kraju je dobio bratsku podršku neonacista okupljenih oko srpskog ogranka „Krvi i časti“, koji su poziv na ovu svetkovinu začinili citatima iz Hitlerovih i Gebelsovih govora.
LETVE U ŠAKE: Za to vreme nadležni su ćutali. Zahtev za održavanje marša čamio je u jednoj od ladica Policijske uprave u Novom Sadu čekajući blagoslov ministra policije, što je širom otvorilo vrata za Davidovićeve laži da je odobreno održavanje skupa, obećavajući da će se slični protesti srpske omladine održati u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici. Kada je izgledalo da će patriotska mladež, zajedno sa golobradim neonacistima mirno promarširati ulicama „srpske Atine“, gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković je nazvala skup otvorenom provokacijom. Ako je „Marš za jedinstvo Srbije“ provokativan za jednog radikala, šta o njemu tek mogu da misle aktivisti Lige socijaldemokrata, pa njihov lider Nenad Čanak od tada stalno poziva svoje pristalice da uzmu letve u šake i reše pitanje neonacista u Vojvodini, pre nego što crne trojke počnu da izbacuju ljude iz kuća, a deci prislanjanju cevi pištolja na čelo.
IDEOLOŠKA NEMAN: Dok su potencijalni učesnici marša ugovarali svoje dolaske po internet forumima, rastao je spisak onih koji su tražili da se skup zabrani. Čak i da se ostave po strani one nevladine organizacije koje u dnevnoj agendi imaju žigosanje sličnih pojava, zabranu okupljanja zatražili su Savez jevrejskih opština Srbije i Jevrejska zajednica Bet Izrael iz Hrvatske, da bi na kraju na stolu predsednika države Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice osvanulo pismo Svetskog jevrejskog kongresa, sa upozorenjem da ekstremistički stavovi Nacionalnog stroja nisu u skladu sa principima demokratskog društva.
Na adresu Gorana Davidovića konačno je stiglo policijsko rešenje o zabrani skupa, ali je već bilo kasno. Davidović je lakonski objašnjavao kako je policija zabranila samo marš od spomenika Jaši Tomiću i da će okupljanje biti na drugom mestu; svoje simpatizere ohrabrivali su i deklarisani antifašisti, tvrdeći kako je bolje sukobiti se sa ekstremistima sada, nego sutra oružjem braniti kućni prag. Bez obzira na to da li će organizatori marša prizvati dovoljno nogu svojih pristalica za strojev korak po novosadskim pločnicima, nečija motka će sigurno naći glavu neistomišljenika, jer je ideološka neman kojom vlasti u Srbiji vole da plaše one koji pate od manjka srpstva, već predaleko puštena sa lanca.
