"Bili smo prva firma koja je potpisala Ugovor o partnerstvu sa Simensom kod nas. Mi smo se Ugovorom o partnerstvu obavezali da ćemo u svojim projektima koristiti Simensovu opremu a zauzvrat ćemo imati njihovu podršku, u vidu tehničke podrške, obuke, dobijanju dokumentacije", kaže Agošton Zoltan, projektant u Novumu
Agošton Zoltan, Franjo Agositi i Danilo Kosić su do pred kraj 1992. radili u Livnici „Kikinda“, i tada su sa dvojicom kolega (koji nešto kasnije napuštaju i novosnovanu firmu) osnovali Novum preduzeće za proizvodnju opreme i inženjering.
„Franjo je imao jedan računar, Zoltan neki štampač, ja sam imao automobil. Kupili smo faks i tako je osnovana firma. Imali smo samo najosnovnije. Preduzeće je bilo smešteno u iznajmljenoj sobi veličine tri puta četiri metra. Ali smo imali kvalitet, a to je naše poznastvo, bliskost i entuzijazam, kao i dobra kombinacija naših profesija – mašinstva i elektronike, Agošton Zoltan i Franjo Agostini su inženjeri elektronike, a ja sam inženjer mašinstva. Tako, pružamo usluge koje mogu da obuhvate kompletan problem onoga koji od nas traži uslugu. Osnovna delatnost nam je projektovanje i izvođenje informaciono upravljačkih, odnosno nadzornih sistema u industriji a danas se tome u zavidnoj meri pridružila proizvodnja mašina i potpunih linija za pakovanje“, kaže za „Vreme“ Danilo Kosić, direktor firme.
Kako kažu u Novumu, u to vreme bilo je teško doneti odluku o napuštanju državnu firme i započinjanju privatnog posla, posebno ako se uzme u obzir da su bila skromna sredstva kojima su u tom trenutku raspolagali osnivači Novuma. Međutim, oni su imali kurentnu robu za tadašnje tržište. „Napravili smo softver koji simulira rad originalnog Simensovog softvera. To je softverski alat koji služi za servisiranje i programiranje Simensovih upravljačkih programabilnih automata tj. CNC sistema. Sa tim softverom se programira logika cele proizvodnje ako je u pitanju tehnološki proces kakav srećemo u procesnim industrijama. Zbog sankcija, ali i zbog visoke cene bilo je gotovo nemoguće nabaviti ga. Pritom nismo ništa ukrali, svaka linija tog programa je napisana originalno, kaže Agošton Ištvan, projektant u Novumu, i dodaje: „Imali smo softver, ali niko za nas nije čuo. Tako da sam pred Poljoprivredni sajam u Novom Sadu u proleće 1993. napravio pismenu ponudu koja je sadržala kratke informacije o firmi i softveru. Krenuo sam od štanda do štanda sa ponudom za servisiranje i podršku. Na taj način smo uspostavili prve poslovne kontakte. Od 150 firmi i adresa koje sam tom prilikom upisao u beležnicu pojavilo se desetak potencijalnih poslova od kojih je odmah posle sajma realizovano tri-četiri. Navešću neke, dogovorili smo saradnju sa preduzećem Vino Župa iz Aleksandrovca, Vršačkim vinogradima, Apatinskom pivarom… I to je bio dobar osećaj, kako se ipak nešto kreće i to u vreme kada je i 100 nemačkih maraka bilo dosta novca.“ Na jesen iste godine Novum izlaže na Sajmu elektronike u Novom Sadu, i znatno širi krug potencijalnih partnera i kupaca.
Sredinom devedestih Danilo Kosić, ispred firme Novum, bio je angažovan od firme Fadap iz Vrdnika na poslu izrade projekta proizvodnog programa. Fadap je prihvatio projekat a kao njegov rezultat proizvedena je mašina za punjenje i zatvaranje tuba. Prva je prodata firmi koja je tada bila u osnivanju a danas je gigant – preduzeću Polimark. To je bila prva mašina koju je Polimark kupio. Tada u Novumu zaključuju da bi proizvodnja i razvoj mašina za pakovanje i linija za pakovanje koje se primenjuju u prehrambenoj, hemijskoj i farmaceutskoj industriji mogao da bude jedan od daljih pravaca razvoja firme.
„Proizvodimo mašine za pakovanje u formiranu ambalažu, kao što su tube, tegle ili čaše, i mašine za pakovanje sa formiranjem ambalaže iz folije. U poslednje dve godine sa proizvodnje mašina za tube i mašina za vertikalno pakovanje došli smo do sedam novih proizvoda, tako da sad možemo da formiramo kompletne linije. Do sada su proizvedene tri, od kojih dvce za Republiku Hrvatsku“, navodi Danilo Kosić.
Sledeći značajan datum u razvoju firme bio je ukidanje sankcija i vraćanje kompanije Simens na tržište tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Simens je otvorio predstavništvo u Beogradu primenjujući razrađeni princip lokalnog predstavništva koje ima ulogu sprege između matične kuće u Nemačkoj i lokalnih firmi. Taj princip se dobro pokazao i već su ga primenjivali u Mađarskoj, Poljskoj i drugim zemljama Istočne Evrope. „Preko ranijih kontakata i poznanstava iz vremena kada smo radili u Livnici ‘Kikinda’ došli smo do ljudi iz Simensa. Bili smo prva firma koja je potpisala Ugovor o partnerstvu sa Simensom kod nas. Ugovorom o partnerstvu obavezali smo se da ćemo u svojim projektima koristiti Simensovu opremu a zauzvrat ćemo imati njihovu podršku, u vidu tehničke podrške, obuke, dobijanju dokumentacije. Precizirani su uslovi oko povoljnijih uslova za nabavku i plaćanja, zatim, ako neko hoće da kupi nešto od Simensove opreme ili ima neki problem sa postojećom, onda oni takve zahteve preusmeravaju direktno na nas. Nekoliko važnih kupaca stekli smo zahvaljujući Simensu, tu treba napomenuti i Holding korporaciju Goša iz Smederevske Palanke. U svim mašinama koje smo proizveli je Simensov upravljački deo. Saradnja sa Simensom uspešno traje i danas, u međuvremenu su i druge firme postale Simensovi partneri, po obimu posla možda su i značajniji od nas, ali ipak smo mi bili prvi partneri Simensa u Srbiji“, priča Agošton Zoltan.
U svrhu ostvarenja pouzdanog upravljanja, u Novumu koriste moćne programabilne logičke kontrolere serije S7-300 ili S7-400, zavisno od složenosti sistema. Osim poslova automatizacije Novum se bavi i prodajom Simensovih proizvoda.
U oblasti teškog mašinstva Novum sarađuje sa preduzećem Goša iz Smederevske Palanke na projektovanju energetskog i upravljačkog dela za kranove. „Radimo kompletan projekat i ugradnju opreme. Goša ima dosta poslova u Rusiji, rade tešku mašinsku opremu za železare. Kako je Goša prvenstveno mašinska firma, što znači da nema svoje elektro-projektovanje, sa nama su sklopili Ugovoru o zajedničkim izvoznim poslovima, i mi uslužno radimo projektovanje i delimično montažu elektro-opreme mašina koje oni izvoze“, navodi Kosić.
Značajna oblast u poslovanju Novuma jeste retrofit mašina i opreme. To je postupak kada se mašine iz konvencionalnog načina (relejna tehnika) upravljanja, a to su alatne mašine, strugovi, glodalice, prevode u CNC upravljanje.
Zaposleni u firmi Novum pokušavali su da razviju sopstveni cikloidni reduktor, i tako su došli u kontakt sa proizvodima kompanije Sumitomo. Uvidevši prednosti masovne proizvodnje reduktora u Japanu zasnovane na Evropskoj licenci ubrzo su ostvarili ekskluzivno zastupništvo kompanije Sumitomo za teritoriju tadašnje SR Jugoslavije.
„U našoj branši nema giganta sve su inicijalno privatne male firme. U Srbiji ima oko pedeset preduzeća koja se bave ovom vrstom posla. Svako traži svoje mesto na tržištu. Mi smo 2005. godine izvezli robu u vrednsti od 70.000 evra, ove godine je vrednost izvezene robe oko 80.000 evra. Trenutno imamo ugovor o izvozu za narednu godinu vredan 50.000 evra. Najznačajniji uvoznik naših mašina i linija je Republika Hrvatska. Početkom ove godine odradili smo nekoliko poslova sa Beogradskom firmom Termovent Komerc, reč je o opremi za klimatizaciju koju smo izvezli u Belgiju. Izvoz polako raste, ali je problem koji nas muči kao i druge izvoznike nerealan kurs dinara. Drugi problem sa kojim se součavamo jeste uvoz polovnih mašina za pakovanje koje su stare po dvadeset i više godina a carina na uvoz tih mašina je jedan odsto“, kaže Danilo Kosić.
Od dvanaest radnika koliko Novum trenutno zaopšljava četvoro su elektro a jedan je mašinski inženjer. Ostali zaposleni su tehničari i kvalifikovani radnici. Prosek primanja je u visini republičkog proseka ali znatno iznad prosečne plate u Kikindi. U početku poslovanja često su menjali prostorije koje su iznajmljivali. Uz pomoć kredita koji su dobili od Opštinskog centra za razvoj malog i srednjeg preduzetništva 1996. kupuju nedovršenu kuću sa placem u Kikindi, adaptiraju prostor i grade proizvodnu halu i posle dve godine počinju sa sopstvenom proizvodnjom komponenata ugovorene opreme. „Sada bi nam trebao jedan takav kredit za uvođenje standarda, sertifikat o kvalitetu proizvoda, licenci za izvođenje velikih poslova, i razvoj proizvoda. Naredna godina biće nam prekretnica u poslovanju, pošto sertifikate o kvalitetu moramo da dobijemo do kraja godine. Potrebna nam je pomoć u poslovima oko marketinga, dizajna, priprema za sajamske nastupe, pošto imamo puno posla i ne stižemo da se time bavimo“, kaže Danilo Kosić.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
