"Kada vam većina ljudi koja danas živi u Sarajevu ili Tuzli kaže da su tu došli 1995. iz Bratunca ili Banjaluke, ili kada vam većina koja danas živi u Bratuncu ili Banjaluci kaže da su se tu doselili 1996. iz Sarajeva ili Mostara – biće vam apsolutno jasno šta se dogodilo tokom rata"
Prošle nedelje Predlog zakona o novom, prvom posleratnom popisu stanovništva u BiH jednoglasno je odbijen od strane bošnjačkih i hrvatskih delegata. Navlačenje oko ove teme nije novo u Bosni i Hercegovini – u Federaciji se njegovo odbijanje objašnjava stavom da bi popis „legalizovao etničko čišćenje tokom rata u Republici Srpskoj“, dok RS insistira na neophodnosti popisa kako bi se zemlja, makar demografski, definisala. Sukob se, međutim, poslednjih dana izoštrio na jednom spornom pitanju – svi se slažu da je popis neophodan, ali – koja pitanja uključiti u formular?
Dok predstavnici Republike Srpske insistiraju na tome da popis uključi pitanje nacionalnosti, jezika i religije, jer je BiH multietnička država i neophodno je znati koliko ima Hrvata, Srba i Bošnjaka, u Federaciji smatraju da su ti podaci potpuno nepotrebni, što pozivajući se na praksu većine zemalja u Evropi, te preporuke Evropske unije po ovom pitanju, što iz straha da bi otvaranje priče o nacionalnoj strukturi stanovništva na ovaj način uzdrmalo same temelje zemlje u kojoj je sve bazirano na principu nacionalnog ključa. Naime, prema Ustavu BiH, u njoj žive tri konstitutivna naroda, Srbi, Bošnjaci i Hrvati, i sva tri naroda moraju procentualno biti zastupljena u državnim institucijama po podacima iz popisa daleke 1991. godine. Za njih, jedini bitni podaci koji bi trebalo da se uključe jesu oni vezani za socijalna i ekonomska pitanja.
SPORNA PITANJA: RS sada insistira na uvođenju makar jedne od spornih kategorija, ali ni to za Federaciju nije prihvatljivo. „Niko ne spori da je popis neophodan, kao ni slobodu izražavanja u nacionalnom smislu“, kategoričan je Damir Arnaut, savetnik člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića. „Ali, to je teritorija jakog podrazumevanja, i čak i samo pitanje o jeziku vam može jasno dati nacionalnu sliku zemlje. Jer, naravno da će Srbin govoriti srpskim jezikom, Bošnjak bošnjačkim, Hrvat hrvatskim. Mi smo do sada i kroz izborne rezultate mogli da napravimo takve procene, prosto po broju glasova koje su nacionalne stranke dobijale u pojedinim mestima.“
Pored insistiranja na tome da Evropi takvi podaci nisu potrebni, kao i da bi njihovo uvođenje legalizovalo genocid, Arnaut smatra da ne bi trebalo popuštati Republici Srpskoj i zbog insistiranja na ustavnim obavezama oba entiteta. „Prema Ustavu, struktura zaposlenih u institucijama mora da odgovara strukturi stanovništva prema popisu iz 1991. Time RS, makar formalno, ima obavezu da u svoje institucije uključi Bošnjake i Hrvate, što sa novim popisom sasvim sigurno ne bi bio slučaj.“
Za pojedine političare iz Republike Srpske, poput potpredsednika PDP-a Borislava Borenovića, popis ima značaj (i zadatak) Komisije za istinu, jer bi konačno kroz brojke bila utvrđena „nacionalna istina“. „Istinu možete lako utvrditi i ukoliko se držite osam kategorija pitanja preporučenih od strane EU, koja uključuju i pitanje o internim migracijama i prebivalištu stanovništva. Kada vam većina ljudi koja danas živi u Sarajevu ili Tuzli kaže da su tu došli 1995. iz Bratunca ili Banjaluke, ili kada vam većina koja danas živi u Bratuncu ili Banjaluci kaže da su se tu doselili 1996. iz Sarajeva ili Mostara – biće vam apsolutno jasno šta se dogodilo tokom rata. Ne samo to, biće vam jasno i da u BiH nema održivog povratka izbeglica – ljudi su u mestima u kojima su ranije živeli povratili imovinu, ali većina njih ne želi i ne može da se vrati, jer nema posla, struje, vode… Da ne govorimo o svakodnevnoj diskriminaciji“, tvrdi Arnaut.
TUŽNA ISTINA: Sporna pitanja, ukoliko se uvedu, pokazala bi sigurno tužnu istinu – da BiH nije multitolerantna država kakvom današnji političari, ali i međunarodna zajednica, vole da je prikazuju, te da je uveliko rezultat „čišćenja svog dvorišta“. Ključno pitanje je – i da se pokaže, šta raditi s njom? Strah od takve istine oseća i Sanel Huskić, direktor Asocijacije alumni centra za interdisciplinarne studije i istraživanja. „Ukoliko se uvede pitanje nacije, vere i jezika, mislim da ćemo imati velikih problema, jer je to nerešeno političko pitanje u BiH. Nije popis problem – on će se sigurno obaviti 2011, ali mi moramo sjesti i napraviti konsenzus oko toga da se zastupljenost sva tri naroda u institucijama države mora bazirati na popisu iz 1991. godine. Mislim da nemamo drugog izbora, moramo konstruktivno o tome razgovarati.“
Jedno od zanimljivijih pitanja koje bi „nacija-jezik-vera“ u novom formularu otvorili, jeste i sadašnji broj i status „ostalih“. Ustav tu ubraja Rome, Jevreje, Ukrajince, Rusine… i – Bosance i Hercegovce. Naime, BiH je verovatno jedina zemlja na svetu u kojoj, ukoliko se izjasnite kao „građanin Bosne i Hercegovine“ a ne kao Srbin, Hrvat, Bošnjak – nemate apsolutno nikakvu mogućnost da, na primer, nađete posao u državnoj službi. Dakle, sama Bosna i Hercegovina negira postojanje Bosanaca i Hercegovaca, čiji broj verovatno nije zanemariv. Jer, pitanje je gde su „Jugosloveni“, „ostali“, potomci „mešanih“ brakova, kao i oni kojima je ovog multietničkog i tradicionalno tolerantnog nacionalizma – preko glave.
Koje su posledice neodržavanja popisa? Ekonomske, naravno – pristupni fondovi EU koji polako postaju jedini izvor finansiranja, nedostupni su ukoliko nema tačnih statistika o broju stanovnika, polnoj, starosnoj, obrazovnoj strukturi. Do sada, krediti i inostrana pomoć dobijali su se na osnovu nagađanja. „Sve što se radilo do sada, radilo se prema popisu stanovništva iz 1991, i sve je bilo dosta proizvoljno“, tvrdi Huskić. „Činjenica je da je veliki broj ljudi izvadilo bosanskohercegovačka dokumenta, ali većina njih živi vani, tako da vam ti podaci ne govore koliko stvarno stanovnika ima BiH. Međutim, svi krediti su se davali na osnovu tih podataka koji su ubrajali i ljude koji stvarno ne žive ovde. Dakle, dobijalo se više para nego što je trebalo. Štaviše, postoji opasnost da bi popis prikazao malobrojnu populaciju kojoj se ne bi davali tako veliki krediti.“ Ipak, on smatra da strah od popisa leži u političkim, a ne ekonomskim razlozima.
U ovom trenutku Republika Srpska najavljuje neku vrstu samostalnog rešenja ovog pitanja, stvaranjem sistema centralnih registara, uz upozorenja da neće odustati od pitanja nacije, jezika i vere, ali i da neće čekati na Federaciju. S druge strane, međunarodna zajednica upozorava da nikakve „jednostrane“ akcije neće imati pravnu ni bilo kakvu drugu vrednost, te da se popis mora obaviti na državnom nivou.
Najverovatniji rasplet drame organizovaće međunarodna zajednica – uvrtanjem ruku, preuzimanjem procesa pod svoju kontrolu i ostalim „odlučnim“ metodama kojima se zapravo „odlučno“ preseca svaki dijalog o bilo kom spornom pitanju u BiH.
Na poslednjem popisu stanovništva koji je rađen u bivšoj nam domovini, Bosna i Hercegovina je brojala 4,3 miliona stanovnika – ta brojka se još koristi u nekim dokumentima iako mnogi smatraju da je treba revidirati s obzirom na broj iseljenih i ubijenih tokom rata. Smatra se da je oko 250.000 osoba poginulo, a 17.000 ljudi vodi se kao nestalo. Pre gotovo dvadeset godina Bošnjaka je bilo 43,48 odsto; Hrvata 17,38; Srba 31,21; ostalih 2,39, a Jugoslovena 5,54 odsto.
Veći deo teritorije istočne Bosne bio je naseljen Muslimanima/Bošnjacima, dok je severozapad zemlje bio većinski naseljen srpskim stanovništvom. Današnji popis bi sasvim sigurno dao potpuno drugačiju sliku istočne Bosne, a detalj koji se sigurno neće ponoviti jesu i opštine u kojima nije bilo etničke većine (više od dvadeset). Oko 62 odsto stanovništva živelo je na teritoriji današnje Federacije BiH, dok je 32 odsto živelo na teritoriji Republike Srpske.
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
„Novinari“ koji su, nepotpisani, priredili ispovest porodice koja je izgubila dve devojčice pod nadstrešnicom dobro su znali šta rade i u šta uprežu ucveljene ljude
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
