Kada ideja o novim ličnim kartama bude realizovana, građani Srbije dobiće priliku da im u ličnoj karti stoji naziv države u kojoj zaista i žive
U ponedeljak 17. septembra, poslanici Narodne skupštine završili su načelnu raspravu o Zakonu o putnim ispravama, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja ovog zasedanja. Otprilike u isto vreme, direktor Zavoda za izdavanje novčanica (ZIN) Ljubiša Vuletić najavio je u nekima od ovdašnjih medija da bi građani Srbije mogli od novembra da dobiju nove lične karte. Od januara ove godine, uvedene su nove zdravstvene knjižice, od kojih svaka sadrži bar-kod i odgovarajući lični broj osiguranika.
Nova lična karta biće u formi plastične kartice, na prednjoj strani imaće grb Srbije, digitalnu fotografiju i lične podatke, a na poleđini matični broj i otisak prsta. Prema ranijim najavama, troškovi izdavanja nove lične karte ne bi trebalo da budu veći od sadašnjih (270 dinara). Međutim, prema nezvaničnim informacijama, proizvodna cena jednog novog obrasca za ličnu kartu je oko deset evra, što prvobitni plan čini malo verovatnim za realizaciju.
Prema najavama iz ZIN-a, MUP će, na zahtev građana, izdavati i lične karte sa čipovima na kojima će biti uneti podaci iz lične karte. Prvobitna ideja bila je da sve lične karte u Srbiji budu čipovane, ali, da li zbog rasprave koja je pokrenuta u javnosti (pa i u krugovima SPC-a, vidi Vreme br 837) zbog sumnji u bezbednost podataka, ili zbog veće proizvodne cene, od toga se odustalo. Ipak, čipovan lični dokument moći će da dobije svaki građanin koji to bude želeo. ZIN je obezbedio prostor od 1200 kvadratnih metara, predviđen za proizvodnju novih ličnih karata. Novi identifikacioni dokument biće napravljen od devet različitih slojeva, a na svakom će biti postavljen različit grafički element. To bi trebalo da oteža ili potpuno onemogući zloupotrebu i falsifikovanje, jer potencijalni falsifikator neće moći da izmeni, na primer, fotografiju, a da ne ošteti druge slojeve, što bi ličnu kartu učinilo neupotrebljivom.
Kada ideja o novim ličnim kartama bude realizovana, građani Srbije dobiće priliku da im u ličnoj karti stoji naziv države u kojoj zaista i žive. Većini onih koji poseduju trajne lične karte (sa neograničenim rokom važenja) u dokumentima stoji da su građani Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Onima koji su punoletstvo i prve lične karte stekli u vreme postojanja Savezne Republike Jugoslavije, tačno je upisan naziv države u kojoj su tada živeli, sa pratećim grbom na koricama, ali nije redak slučaj da su ovi dokumenti overeni pečatom MUP-a koji sadrži grb bivše SFRJ (sa petokrakom i šest buktinja). Ovaj podatak nimalo ne iznenađuje, kada se ima u vidu da su u Srbiji do 2000. godine izdavane vozačke dozvole sa grbom SFRJ štampanim na obrascu.
Obrazlažući Predlog zakona o putnim ispravama, ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić istakao je kao značaj ovog zakona to što Srbija sada, kao nezavisna država, prvi put dobija pasoš sa državnim obeležjima. Jočić je u Skupštini Srbije istakao da je tehnička zaštita novih isprava jedan od bitnih uslova za približavanje beloj šengenskoj listi. Donošenjem ovog zakona, prema Jočićevim rečima, postojeća regulativa, to jest još uvek važeći Zakon o putnim ispravama jugoslovenskih državljana iz 1996. godine, biće usklađena sa novim Ustavom, zakonima i međunarodnim standardima.
Predlogom zakona predviđeno je da obrazac pasoša sadrži prostor za automatsko očitavanje podataka u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitne elemente. Ipak, tačan izgled budućeg pasoša nije precizno utvrđen predlogom, pa su poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) svoju podršku zakonu uslovili amandmanima kojima bi se ukinula mogućnost da „svaki novi ministar menja izgled pasoša“, kako je objasnio poslanik SRS-a Božidar Delić.
Ostale poslaničke grupe najavile su da će podržati zakon bez uslovljavanja, sa izuzetkom Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), čiji poslanici insistiraju na amandmanu koji bi omogućio da imena pripadnika nacionalnih manjina budu izvorno napisana i da putna isprava bude štampana dvojezično u onim opštinama u kojima su ti jezici u službenoj upotrebi. Poslanici SRS-a i SVM-a stavili su primedbe i na rok važenja pasoša, koji je, ovim predlogom zakona, sa deset, skraćen na pet godina.
Jočić je istakao da će to omogućiti bržu identifikaciju pojedinaca i lakše putovanje državljana Srbije u inostranstvo. Usvajanje ovog zakona je jedan od prioriteta u procesu evropskih integracija, uz zakone o azilu, o državnoj granici i o strancima.
Sudeći po raspoloženju u parlamentu, usvajanje Zakona o putnim ispravama ne bi trebalo da bude problem. Ostaje još da se vidi kako će se odvijati njegova primena, pošto je i Zakon o ličnoj karti usvojen u julu prošle godine, a od tada je nekoliko puta menjan, različitim uredbama Vlade Srbije. Međutim, ako sve bude išlo po planu, svi građani Srbije stariji od 16 godina moraće da pribave nove lične karte do kraja jula 2011. godine (što je tačno pet godina od usvajanja Zakona o ličnoj karti, to jest period u kom bi do tada izdatim dokumentima trebalo da istekne rok važenja). Do kraja ove godine, svi korisnici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje moraju da zamene zdravstvene knjižice. Period u kom će biti neophodno zameniti novu putnu ispravu još nije određen, budući da je zakon još u proceduri, ali, taj datum ujedno će biti i rok do kog će svi građani Srbije imati lične dokumente na identičnim obrascima, sa istim grbom i istim nazivom države u kojoj žive.
…vozačka dozvola (SCG)
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
