Stara senka pod novim znakom

Kada daljinskim upravljačem počnete biranje TV kanala, nepogrešiv znak da ste na jednom od dva programa nekadašnje TVNS, a sada Javnog servisa Vojvodine, jeste jedinstvena studijska scenografija. Da je reč o nekoj maloj privatnoj televiziji, neukusna retro scenografija verovatno bi bio dobar štos i simpatična priča o večitim luzerima… Međutim, program koji ponekad više vređa nego što informiše plaćaju građani Vojvodine i postavlja se pitanje da li pored šmirglanja i farbanja stare i zarđale scenografije odgovorni ljudi ove kuće rade i još nešto?

Potpuno razrušena, bez definisanog statusa i bez novca TVNS je izazivala žaljenje i tužno sećanje na nekadašnji ponos sistema JRT. Formiranjem Pokrajinskog javnog servisa i imenovanjem dva tela – Upravnog odbora i Programskog saveta, javnost je očekivala da će se stvari konačno pomeriti sa mrtve tačke. Kada je krajem jula prošle godine imenovana na čelo Pokrajinskog javnog servisa (RTV) Dina Kurbatvinski-Vranešević najavila je bitno drugačiju sliku i ton ove medijske kuće. Više od pola godine nakon imenovanja novog rukovodstva jasno je da su očekivanja izneverena.

STIGLI NOVCI: U jednom od svojih prvih intervjua Dina Kurbatvinski-Vranešević precizno je odredila dva ključna problema sa kojima se suočava – nedostatkom novca i „starim kadrovima“. Posle samo nekoliko meseci pitanje novca više nije bilo tako problematično jer se mesečna TV pretplata, koja je u međuvremenu porasla na 350 dinara, počela slivati u kasu vojvođanske TV kuće. Naime, po postignutom dogovoru sa Republičkim javnim servisom, 70 odsto od naplaćene pretplate na teritoriji Vojvodine pripada RTV Vojvodine. I pored činjenice da mimo zakona Radiodifuzna ustanova Vojvodine nema uvida u procenat naplate pretplate u Pokrajni, sredstva koja se uplaćuju na račun RTVV nisu mala. Prema zvaničnim podacima samo u periodu između maja i avgusta na račun RTVV-a uplaćeno je oko tri miliona evra (oko 260.000.000 dinara). Ako se zna da je stepen naplativosti pretplate najviši u Vojvodini, onda se lako dolazi do računice od oko dva miliona evra mesečno.

S tim novcem rukovodstvo kuće relativno brzo i relativno uspešno ušlo je u proces nabavke nove tehnike i opremanje novog studija. Uzgred budi rečeno, priliv novca u RTVV prvo su osetili nekadašnji bliski saradnici nove direktorice, kroz unosne aranžmane u nabavci novih službenih automobila. Poslednjih meseci Dina Kurbatvinski-Vranešević je u nekoliko navrata naglas razmišljala o potrazi idealnog zemljišta za izgradnju nove zgrade (procene govore da bi izgradnja na nekadašnjoj lokaciji bila skuplja i do 40 odsto zbog troškova raščišćavanja postojećih ruševina). Sa takvim garancijama, kao što je redovan priliv sredstava od naplate pretplate za bilo koju banku u državi nije pitanje da li, već kada i kakav kredit da odobre? A mogućnost dobijanja posla izgradnje nove zgrade (koja ne bi trebalo da prelazi 20 miliona evra) na različitim adresama otvara različite mogućnosti za različite kombinacije i planove. Dakle, može se tvrditi da je problem rešen. Međutim, postavlja se pitanje šta sa programom?

ILI MATIJA ILI MANTIJA: Potaknuti poslednjom aferom novosadskog kultur-fašizma do koje je došlo na nekadašnjoj „Tribini mladih“, pojedini novosadski umetnici, među kojima i književnik Laslo Blašković, kritikovali su pojedine javne ličnosti i gradske institucije, među njima i RTV Vojvodine. „U kulturni program RTVV-a možete ući samo ako ste Matija ili ako imate mantiju“, rekao je tom prilikom Blašković. Najbolja potvrda Blaškovićevih reči bila je „proslava“ rođendana svetog Save na kanalima ove televizije. Sve proslave Titovih rođendana i sva pisma podrške Miloševićevoj politici ovom prilikom bile su prevaziđene. Reč je o davno naučenoj matrici dobro poznatog rukopisa koji na nepogrešivo isti način već decenijama ispisuje samo drugačija imena… U zavisnosti od naručioca. Svoju deklarisanu nameru da program RTVV bude „informativan, pravovremen, analitičan i dinamičan, zanimljiv, zabavan i savremenog izraza“, direktorica RTVV-a Dina Kurbatvinski-Vranešević ponudila je timu koji pored ostalih čine i dugogodišnji SPS kadar sa Kosova Miladin Jović, sadašnji pomoćnik direktora televizije, ali i večita urednica informativnog programa Vesna Arsić, poznata još iz Miloševićevog vremena, i njoj direktno nadređena glavna i odgovorna urednica Nada Kalkan, takođe član „pobedničkih“ timova RTS-a devedesetih. Pomoćnik direktora, glavna urednica i urednica informativnog programa, verovatno su zaduženi za sektor „informativan, pravovremen i analitičan“. Sprovođenje drugog dela plana unapređivanja programa „zanimljiv, zabavan i savremenog izraza“, prepušten je takođe proverenim, zanimljivim i zabavnim kadrovima – Aleksandru Tabloid Filipoviću i Višeslavu Tambura Petkoviću (članovima nekadašnje redakcije NS Plusa, koja je bila bliska tadašnjem režimu). Prema nezvaničnim informacijama koje kruže gradom, ovu ekipu već je upotpunio pravi i nezaobilazni „štimung majstor“ Milorad Crnjanin, nekadašnji savezni poslanik SRS-a, koji se sve češće viđa u zgradi Televizije.

Nekoliko „pravoslavnih“ emisija koje se emituju na RTVV-u, valjda još uvek čekaju svoje jasno programsko određenje ili su one „dinamične“? Pored „matičnih“ ljudi program RTVV-a ispunjavaju i emisije TV produkcija, a među njima su i emisije za koje je direktorica Kurbatvinski-Vranešević morala dokazivati da ona i njena porodica nemaju nikakve veze sa vlasničkim strukturama.

STATISTIKA: U međuvremenu, istraživanja Novosadske novinarske škole pokazala su katastrofalne rezultate po kojima je karakteristika programa RTVV-a „mala zastupljenost događaja u Vojvodini i nedostatak promovisanja vrednosti vojvođanske multikulturalnosti“. Istraživanja su pokazala da informativni program ove kuće „proizvodi“ samo oko 40 odsto emitovanih informacija, a da su složenije novinarske forme (intervju, analiza, komentari…) zastupljene u svega dva odsto informativnog programa! Reč je o programu na srpskom jeziku, podaci za programe na ostalim jezicima koji se emituju na ovoj televiziji još su strašniji. Uz rizik da zvuči patetično, postavlja se pitanje šta rade brojni manje ili više važni direktori i urednici ove televizije, čije se plate kreću između 40.000 i 80.000 dinara? Zar je moguće da toliko ljudi (preko hiljadu zaposlenih) pravi program čija je prosečna gledanost na teritoriji pokrajne deset puta manja od RTS-a?

Na osnovu ovih podataka ne bi bilo zgoreg podsetiti odgovorne ljude RTVV-a da je zadatak Javnog servisa Vojvodine da informiše, edukuje, zabavi i prosveti. Dosadašnji, delom opravdani izgovori da nedostaje novac više od pola godine ne stoje i umesto doterivanja glanca staroj sceni i traženja „mogućnosti“ mogli bi krenuti na ozbiljniji posao.