Regulatorno telo za elektronske medije (REM) duže od mesec dana javnosti duguje rezultate dva važna posla – monitoringa o izveštavanju komercijalnih televizija za vreme izborne kampanje i konkursa za dodelu dozvola za emitovanje regionalnim televizijama i radio-stanicama
Monitoring je, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije (UNS), stručna služba REM-a završila na vreme, ali ga Savet ovog tela od javnosti i dalje zvanično skriva. Konkurs za dozvole, pak, još uvek nije završen i zbog toga je oko 30 regionalnih emitera dovedeno u situaciju da praktično nelegalno emituje program i brine za svoj opstanak. Oba, zanimljivo, vezuje isti datum – 17. decembar 2023. godine.
SKRIVANJE REZULTATA MONITORINGA PROGRAMA KOMERCIJALNIH EMITERA U IZBORNOJ KAMPANJI
Nakon parlamentarnih izbora (17. decembra 2023. godine) REM je imao obavezu da usvoji i objavi Izveštaj o nadzoru programa tokom izborne kampanje. To je uradio, ali nepotpuno. Naime, 26. decembra objavio je Izveštaj za period od 1. novembra do 14. decembra, u kojem se nalaze osnovni izvodi iz monitoringa medijske kampanje za izbore za RTS 1 i 2, RTV 1 i 2, N1, Novu S, Al Džaziru i K1, ali ne i za komercijalne emitere sa nacionalnom frekvencijom – TV Pink, TV B92, TV Prva i TV Hepi, iako je, pokazalo se, u to vreme na raspolaganju imao podatke i za ove emitere.
Razlog neobjavljivanja izvoda je, kako je na pitanja i kritike odgovarala predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić, to što monitoring o izveštavanju komercijalnih televizija još uvek nije urađen. Ona je tada rekla da su obrađene dve trećine programa i da će podaci koji se odnose na komercijalne emitere biti objavljeni do 10. januara, što ni do danas nije urađeno.
“Radimo u četiri smene. Iza ovog redosleda obrade podataka ne stoji nikakva zla namera – obrađivali smo podatke po redosledu kojim su stizali”, izjavila je Olivera Zekić.
Tačno je, objavio je kasnije UNS, da su zaposleni radili prekovremeno, ali nije tačno da preseci monitoringa svih, pa i komercijalnih televizija, nisu napravljeni na vreme.
Naime, prema informacijama do kojih je došlo Udruženje, REM ovim podacima raspolaže već mesec i po, pošto je stručna služba Regulatornog tela za elektronske medije posao za sve televizije završila još 20. decembra. Za monitoring je korišćen softver za nadzor i analizu programa i posao je bio gotov tri dana nakon izbora, a šest dana pre nego što je REM objavio polovičan Izveštaj.
Periodični preseci su takođe pravljeni na vreme, a stručna služba REM-a je, shodno usvojenoj Metodologiji praćenja izborne kampanje, napravila tri preseka praćenja medijskog sadržaja na televizijama za periode: od 1. do 10. novembra, od 1. do 24. novembra i od 1. novembra do 8. decembra.
Iako je članica Saveta REM-a Višnja Aranđelović 8. decembra prošle godine za UNS rekla da Tim za monitoring i analizu medijskog sadržaja ne može da stigne da sve rezultate obradi u realnom vremenu, stručna služba stigla je da do tog trenutka napravi izveštaj za prvi presek.
Višnja Aranđelović je na pitanje zašto podaci o praćenju izborne kampanje na komercijalnim televizijama nisu objavljeni, kao i zbog čega je 8. decembra izjavila da stručna služba nije stigla da obradi podatke, odnosno napravi preseke, rekla: “Na jednoj od dve redovne sednice u decembru, na kojoj nisam prisustvovala ali su mi kolege kasnije objasnile, dogovoreno da se prvo usvoji izveštaj za koji su gotovi svi podaci. Reč je o izveštaju koji se odnosi na javne servise i kablovske televizije, a za komercijalne televizije naknadno, kada službe završe svoj posao. Tako je ovaj izveštaj i usvojen na narednoj, vanrednoj sednici”.
Savet REM-a, dodala je ona, nije video nijedan, a kamoli dva preseka.
“Sve od izveštaja što usvojimo vrlo brzo se nađe i na sajtu. Dakle, da su preseci usvojeni, bili bi javno objavljeni. Da su odbačeni, dakle, da su se uopšte našli pred članovima Saveta, trag o tome morao bi da postoji među tačkama dnevnog reda koje su vam dostupne u zapisnicima”, rekla je Višnja Aranđelović. “Možete ovom Savetu REM-a svašta da zamerite, ali ne i da održava paralelne tajne sastanke na kojima unapred dogovara odluke”.
Na konstataciju da su stručne službe završile posao i za komercijalne emitere u trenutku kada je Savet REM-a usvojio izveštaj koji se odnosi samo na javne servise i kablovkse emitere, Višnja Aranđelović je kazala da je “rekla sve što zna” i da se “nada da će UNS objaviti sve ‘podatke’ koje ima”.
Olivera Zekić na pozive i poruke UNS-a ovim povodom nije odgovorila.
ŠTA POKAZUJU PODACI MONITORINGA
Nekoliko dana pošto je UNS objavio kako raspolaže informacijom da je monitoring urađen još 20. decembra, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) potvrdio je to objavljivanjem podataka iz monitoringa u koji je, kako navodi, imao uvid.
Podaci su pokazali, između ostalog, da je na komercijalnim televizijama dominirala lista “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, pa je tako, na primer, na televiziji Pink listi “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” bilo posvećeno više od 18 sati izbornog programa, dok su svi ostali učesnici zajedno imali oko pet sati.
“Hepi je listi okupljenoj oko naprednjaka posvetio oko 20 sati izbornog programa, a za njima su išli radikali sa oko šest sati. Drugi učesnici izbora dobili su ukupno oko 11 sati prostora. Lista okupljena oko Aleksandra Vučića imala je više od 12 i po sati na televiziji B92. Ostali akteri imali su ukupno oko tri sata. Na televiziji Prva naprednjaci su dobili nešto više od osam sati izbornog prostora, a ostali nešto manje od pet sati”, piše CINS.
Oni su naveli da nije samo razlika u dobijenom vremenu bila velika.
“Sve ove televizije su u velikoj meri negativno izveštavale o opoziciji, dok se o samoj vlasti govorilo pozitivno”, navode.
Podaci monitoringa pokazuju i da su na televizijama sa nacionalnom frekvencijom tokom izborne kampanje “analitičari u velikoj meri promovisali poteze vlasti, a kritikovali opoziciju”.
“Pored izbornih aktivnosti stranaka, REM je posebno beležio pojavljivanja državnih funkcionera u toku trajanja kampanje. Tako je Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike, na televiziji Pink dobio oko 14 sati programa, a isto toliko i na B92. Televizija Hepi prenosila je aktivnosti predsednika šest i po sati, dok je na Prvoj bio sat vremena manje”, pisao je CINS.
Olivera Zekić je, i pored objavljivanja konkretnih podataka, rekla da “ništa od toga nije tačno” i ostala je pri tome da izveštaj još nije gotov, odnosno da se podaci, kako kaže, “još uvek obrađuju” i da će “biti objavljeni uskoro”.
REGIONALNI MEDIJI IMAJU PROBLEM – ZBOG KAŠNJENJA REM–A PROGRAM EMITUJU BEZ DOZVOLE
Zbog još jednog kašnjenja Regulatornog tela za elektronske medije da uradi svoj posao, u ovom slučaju da do kraja sprovede konkurs, više od 10 regionalnih televizija i oko 20 radio-stanica koje su ispunile uslove, program od 17. decembra 2023. godine emituje bez dozvole.
Osim što, kako kažu, program emituju praktično nelegalno, oni zbog toga nemaju pravo da učestvuju na medijskim konkursima za projektno sufinansiranje, niti na tenderima i javnim nabavkama.
REM VIŠE OD OSAM MESECI SPROVODI KONKURS
Oko tridesetak emitera imalo je dozvole koje su važile do 17. decembra prošle godine. Iako je REM konkurs za dozvole raspisao još 2. juna, a razgovori sa onima koji ispunjavaju uslove konkursa, odnosno čije su prijave potpune i podnete u predviđenom roku, obavljeni u decembru, niko od njih do danas od REM-a nije dobio nikakvo rešenje.
“Procedura je završena, obavili smo u REM-u razgovore u decembru što je, u skladu sa Zakonom, poslednji deo konkursa i od tada nam se niko iz REM-a ne javlja, niti nam stiže rešenje. Od 17. decembra, kad nam je istekla dozvola, emitujemo program praktično nelegalno”, rekao je jedan od kolega koji je želeo da bude anoniman.
BEZ DOZVOLE NEMA NI NOVCA ZA PROJEKTE, NI UČEŠĆA NA TENDERIMA
Kolege kažu da kada je reč o emitovanju programa i na televiziji i na radiju, dok ne dobiju neko rešenje iz REM-a, rade kao i dosad, odnosno kao da imaju dozvolu. Ipak, dodaju, ovakva situacija stvara im velike probleme pri učešću na tenderima ili medijskim konkursima koji, po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, moraju biti raspisani do 1. marta.
“Ne možemo da učestvujemo u javnim nabavkama, tenderima, nećemo moći da se pojavimo na medijskim konkursima koji će uskoro početi da se raspisuju jer formalno nemamo dozvolu. Ne znam od čega ćemo živeti, od čega ćemo plaćati zaposlene”, rekao je jedan od kolega.
Čak i kada REM donese rešenje o dodeli dozvola, ono ne stupa na snagu odmah i to dodatno plaši ove medije.
“I kada REM donese odluku, to mora biti poslato Emisionoj tehnici i vezama koja treba da je potvrdi, pa tek onda REM donosi svako pojedinačno rešenje. To zahteva vreme koje mi nemamo”, kažu kolege.
Logično je, tvrde, da se u ovom slučaju postavi i pitanje šta se dešava sa naknadama koje emiteri plaćaju REM-u i Emisionoj tehnici.
“Treba li da im platimo ako zvanično nemamo dozvolu za emitovanje? Dovešće nas u situaciju da ne plaćamo naknade. Šta da plaćamo ako zvanično nemamo dozvolu? Uostalom, uskoro nećemo imati sredstava ni za to”, kaže kolega.
Na listi televizija koje ispunjavaju uslove konkursa, a koju je objavio REM su: TV Vranje, TV Palma plus (Jagodina), TV Most (Novi Sad), Sremska televizija (Šid), TV Puls (Grocka) za zonu Crveni čot, Vršac i Cer-Maljen, TV Santos (Zrenjanin), TV Bor, TV Belle amie (Niš) za zonu Jastrebac i Tupižnica, TV Kruševac, Kopernikus TV Raška, RTV Novi Pazar za zone Ovčar-Tornik i Kopaonik, TV Kraljevo, TV Pirot.
REM: “GLASANJE U NAJSKORIJEM ROKU”
Na pitanje šta se dešava sa konkursom, zašto on nije do kraja i na vreme sproveden i kada možemo da očekujemo odluku REM-a, članica Saveta ovog regulatornog tela Višnja Aranđelović odgovorila je kako “očekuje da će glasanje biti u najskorijem roku”, pisao je UNS.
Predsednica REM-a Olivera Zekić ni na ova pitanja nije odgovorila. Nakon što je čula pitanje, izjavila je da je u Ankari, na sastanku, i da ne može da priča.
JOŠ 40 TELEVIZIJA ŠIROM SRBIJE ČEKA ISTI PROBLEM
Više od 40 regionalnih televizija ima dozvole za emitovanje koje ističu 7. marta ove godine. S obzirom na to da konkurs za ove dozvole još uvek nije ni raspisan, a imajući u vidu rokove koji se moraju ispoštovati, kao i (ne)ažurnost REM-a, izvesno je da će i oni u jednom trenutku ostati bez dozvole.
Advokat Stevan Pajović u razgovoru za UNS potvrdio je da se procedura ne može završiti za manje od mesec i po dana, koliko je ostalo do isteka dozvola ovim medijima, jer samo konkurs mora, po Zakonu o elektronskim medijima, da traje najmanje 60 dana.
Ipak, on ističe da, po Zakonu, REM nema obavezu da raspiše još jedan konkurs.
“U Zakonu piše da bi regulator trebalo prvo da uradi analizu stanja, tehničkih mogućnosti, da sagleda potrebe tržišta i publike i na osnovu analize napravi smernice koje idu na javnu raspravu. Tek nakon toga, ukoliko se analizom pokaže da za tim ima potrebe, REM donosi rešenje o raspisivanju konkursa. Dakle, to je procedura koja bi potrajala verovatno i više od šest meseci, pa čak i do godinu dana”, kaže Pajović.
On ističe “da je do odluke i politike REM-a da li će odlučiti da ipak prvo raspiše konkurs i dodeli dozvole”.
“Tako bi ovi mediji mogli da nastave da rade jer bi se u toku duge procedure izrade analize i smernica deo njih sigurno ugasio. U tom slučaju, REM bi naknadno radio analizu i smernice jer Zakon definiše da se ova analiza radi najmanje jednom u pet godina.”
Ni na pitanje da li će i kada biti raspisan konkurs za regionalne medije kojima dozvola ističe 7. marta, predsednica Saveta REM-a nije odgovorila.
REM je 2. juna raspisao Konkurs za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa za zone raspodele Subotica-Sombor (dve dozvole), Vršac (3), Kikinda (1), Crveni čot (2), Rudnik – Crni vrh (2), Ovčar-Tornik (2), Tupižnica (3), Deli Jovan (2), Jastrebac (3), Kopaonik (3), Cer-Maljen (2) i Besna Kobila (2).
Emiteri su imali rok do 1. avgusta da se prijave na konkurs, a po Zakonu o elektronskim medijima, REM je od tada imao rok od 15 dana da objavi listu onih koji ispunjavaju uslove konkursa. Ipak, REM je u “Službenom glasniku” tu listu objavio tek 29. novembra. Nakon toga, u decembru su u REM-u, u skladu sa procedurom, obavljani razgovori sa emiterima, što je bila poslednja faza konkursa.
Dok su se kritike javnosti na rad REM-a i problemi medija nizali, predstavnici REM-a su bili zauzeti. Delegacija predvođena Oliverom Zekić, u periodu objavljivanja ovih informacija, boravila je u Ankari, u poseti turskom regulatoru. Zanimljivo, u informaciji REM-a obljavljenoj na sajtu, piše da je prilikom posete “specijalna pažnja” posvećena “monitoring sistemu praćenja rada pružalaca medijskih usluga”.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
