Nikotin – osnova farmakološkog sastava duvana, izaziva zavisnost i jedan je od najjačih otrova poznatih čoveku. Pušenjem jedne cigarete u organizam ulazi 0,1 do dva miligrama nikotina, zavisno od vrste duvana. Jedan deo nikotina izgori u žaru cigarete, dok se 80-90 odsto destilira i kondenzuje u nepopušenom delu cigarete. Značajnu ulogu igra i dužina filtera – što je filter duži, zadržaće u sebi veću količinu nikotina. Smrtonosna doza nikotina za čoveka iznosi 0,05 grama, odnosno, 30 do 60 naglo popušenih cigareta. Nikotin izolovan iz jedne cigarete može ubiti dve odrasle osobe, a dnevna doza od 40 cigareta kod trudnice može izazvati smrt nerođene bebe.
Katran – sadrži u sebi pedesetak kancerogenih materija. Pušač sa desetogodišnjim „stažom“ uživanja u cigaretama u plućima može da ima čak 500 grama nataloženog katrana.
Ugljen–monoksid – otrovni plin bez boje i mirisa koji nastaje sagorevanjem duvana. Ostaje nerazgrađen u organizmu i lako se vezuje za hemoglobin, s obzirom na to da ima 200 puta veću sposobnost vezivanja za hemoglobin od kiseonika. Dvadeset popušenih cigareta u jednom danu mogu da dovedu do gubitka pet odsto hemoglobina.
Amonijak – iako tvrde da je bezopasan, postoje čvrsti dokazi da ga neki proizvođači cigareta koriste u cilju stvaranja zavisnosti od jedne (njihove) vrste cigareta. Amonijak „oslobađa“ nikotin iz duvana pretvarajući ga u plin, što dovodi do toga da ga pušači apsorbuju brže i više.
Naftalin i fosfor – fosfor je jedan od sastojaka otrova za pacove. U obliku fosforne kiseline može se naći i u cigaretama.
Arsen – jedan od sastojaka otrova za mrave.
Olovo – trovanje olovom može uzrokovati zastoj u rastu, povraćanje, gubitak telesne težine i oštećenje mozga.
