Šta će nam kanalizacija kad imamo Ekspo

Odluka o novom budžetu Beograda usvojena je na sednici Skupštine grada 1. jula i time se, nakon više od pola godine previranja, situacija u redovima gradske vlasti vraća u normalne tokove. Ili bi tako barem trebalo da bude. Budžet je usvojen nakon devet meseci rada privremenog organa Beograda, te nemogućnosti da se na kraju prošle godine usvoji budžet za 2024.

Ipak, ne treba se preterano oslanjati na njega. Za početak, budžet je usvojen u poslednji čas pošto je isticao zakonski dozvoljen limit za privremeno finansiranje; zatim, već na sednici na kojoj je usvojen, najavljen je njegov rebalans za septembar.

Budžet, ukupno “težak” 173 milijarde dinara, usvojen je pod pritiskom rokova i zbog straha od bankrota, a to je otvoreno priznao i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević. On je, naime, u gostovanju na RTS-u otkrio da bi Beograd bio onemogućen da plaća svoje obaveze da budžet nije usvojen na prvojulskoj sednici.

“Problem sa privremenim finansiranjem je nemogućnost povećavanja stavki u budžetu. Budžet za 2024. godinu je koncipiran tako da nadomesti sve gubitke u prvih šest meseci ove godine, kada smo imali privremeno finansiranje, kako bismo mogli da platimo sve obaveze koje su nastale u prvih šest meseci ove godine. U septembru nas očekuje rebalans budžeta koji će nas ‘otkočiti’ i omogućiti nam da normalno radimo”, izjavio je Nikodijević.

Da stvari u Skupštini grada ne štimaju, pokazuje i činjenica da gradonačelnik Aleksandar Šapić nije bio tamo da budžet predstavi, kako je inače praksa. Umesto njega to je uradila gradska sekretarka za finansije Katarina Čubrić. Ona je istakla da su budžetom predviđena sredstva za redovan rad, funkcionisanje grada i gradskih organizacionih jedinica i da je uključena pomoć za decu od po 20.000 dinara.

Za odluku o novom budžetu glasali su odbornici liste “Aleksadar Vučić ‒ Beograd sutra”, a protiv su bili odbornici Narodnog pokreta Srbije, Demokratske stranke, Zeleno-levog fronta, Pokreta slobodnih građana i “Mi snaga naroda” ‒ dr Branimir Nestorović.

METROPOLA BEZ KANALIZACIJE

Odmah nakon usvajanja, stigle su i kritike opozicije, a ukazivalo se ne brojne, dugo obećavane projekte na koje ćemo, izgleda, još čekati.

Natalija Stojmenović, šefica odborničke grupe Zeleno levog fronta i PSG-a je budžet okarakterisala kao “aljkav i prepisan” dokument, kojem nedostaje vizija i ideja.
“Ovo je jedan budžet partijskog interesa SNS-a i SPS-a. Kada su u pitanju interesi građana, oni dolaze na poslednje mesto. Vidimo da će Beograd ostati metropola koja u 21. veku i dalje nema kanalizaciju”, ocenjuje Natalija Stojmenović za “Vreme”. Po budžetu se, kako ona tvrdi, vidi da ne postoje ulaganja u izgradnju kanalizacije.

U Beogradu oko pola miliona stanovnika naselja Kotež, Krnjača, Ovča i Borča još uvek nema kanalizaciju. Više puta je, pred svake izbore, u proteklom periodu podgrevana nada žitelja leve obale Dunava da će imati život po civilizacijskim standardima. Međutim, na tome je i ostalo.

Začarani krug neispunjenih (predizbornih) obećanja počeo je kada su Goran Vesić i Aleksandar Vučić najavili radove na kanalizacionoj mreži početkom proleća 2020, a poslednji rok za završetak radova bio je kraj 2021. godine.

Izvođač radova na ovom projektu bila je firma “Lotex group”. Ipak, radovi su obustavljeni, a Grad je u međuvremenu zaustavio tender za odabir izvođača radova.

Iako je kredit za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava obezbeđen još pre nekoliko godina – Evropska investiciona banka (EIB) stavila je Gradu Beogradu na raspolaganje kredit u iznosu od 35 miliona evra za sprovođenje ovog projekta – sredstva do sada nisu korišćena.

Da bi Beograd mogao da povuče novac iz kredita, prvo mora da završi proceduru javne nabavke za potrebne radove i usluge, potpiše ugovore o tim radovima i uslugama, te završi procedure eksproprijacije zemljišta. Grad je, takođe, u obavezi da sve tendere koji se finansiraju sredstvima EIB-a sprovede u skladu sa EIB vodičem o javnim nabavkama.
Raspisana su i dva nova tendera kako bi se pronašli novi izvođači radova. Prvi je raspisan 2022. godine, a završen je bez dodeljivanja ugovora novom izvođaču. U februaru ove godine, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda objavila je novi tender za projektovanje i izgradnju primarne i sekundarne kanalizacije u naseljima Borča, Kotež i Krnjača, a izvođač radova ni tada nije odabran.

Projekat, uprkos svim pokušajima, i dalje stoji u mestu.

Foto: Milovan Milenković

“VELIKI REZOVI” ZA KULTURU I OBRAZOVANJE

Ekspo, metro i nova autobuska stanica su izgleda “pojeli” značajan deo budžeta, pa su morali da ispaštaju kultura, obrazovanje i zaštita životne sredine.

Iako je Srpska napredna stranka u svojoj kampanji obećala izgradnju tri mosta i dva tunela, ništa od toga nije u budžetu, već su projekti pomereni za narednu godinu.
Na to je prvi ukazao generalni sekretar Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović, koji je na konferenciji za novinare novi budžet nazvao “budžetom velikih rezova”.

Mitrović je istakao da je razvojni deo budžeta smanjen za 16 milijardi dinara, te da je u njemu 3,2 milijarde manje za zaštitu životne sredine, 1,5 milijardi manje za obrazovanje i 1,3 milijarde manje za kulturu.

“Nema ni novca za izgradnju ustanova kulture. Za Pozorište ‘Boško Buha’ od planiranih 480 miliona dinara za rekonstrukciju, predviđeno je svega 253 miliona dinara i završetak je prebačen za 2025. godinu”, rekao je Mitrović.

Konkurs za rekonstrukciju pozorišta “Boško Buha” sproveo je Sekretarijat za investicije Grada Beograda, te oni koordiniraju i vode sve poslove u vezi sa pozorištem. Iz “Buška Buha” kažu da je to njima sasvim u redu.

“Vrlo je moguće, pa čak i logično da je budžet podeljen na dve godine budući da se tako i sami radovi protežu. Radovi su planirani od 22. aprila ove godine do oktobra 2025. godine, odnosno 500 dana prema uslovima tendera”, kaže za “Vreme” direktorka pozorišta Maša Mihailović.

Natalija Stojmenović smatra da se kroz ulaganja u budžetu vidi da je gradskim čelnicima kultura trenutno poslednja rupa na svirali, kao i to da je nivo privatizacije kulturnih dobara prestonice zabrinjavajuć. “Metod našeg gradonačelnika je da sve što je kulturno dobro i što ima istorijski značaj u Beogradu da privatnim investitorima. Šapića kultura interesuje samo kada treba da prodaje naša kulturna obeležja Amerikancima za izgradnju luksuznih kompleksa”, smatra.

Stojmenović podseća da je ovakva sudbina zadesila Generalštab i Staro sajmište, koji su sada u rukama privatnih investitora.

“Dešava se privatizacija grada, koja se pravda srpstvom i patriotizmom iako je to čisto zadovoljavanje ličnih i partijskih interesa, a mi ostajemo bez kulture”, ističe naša sagovornica.

Foto: Tanjug/Beoinfo

PUNI VRTIĆI I PRAZNI RODITELJSKI DŽEPOVI

Kada je u pitanju obrazovanje, sredstva za izgradnju predškolskih ustanova su drastično smanjena – sa 1,3 milijarde dinara na 231 milion dinara. Budžetom se planira izgradnja samo jednog novog vrtića.

Veliki deo novca izdvojen je za vaučere za kupovinu udžbenika u iznosu od 20.000 dinara, koje će na jesen dobiti svi roditelji osnovaca.

Prema oceni Natalije Stojmenović, u obrazovanju se trenutno vodi politika ne sistemskih, već jednokratnih i paušalnih rešenja, kao što su vaučeri koji treba da budu neka vrsta pomoći porodicama, ali ona ne rešavaju problem trajno. Zatim, kako tvrdi sagovornica “Vremena”, franšizu privatnih vrtića niko ne kontroliše, pa cene konstantno rastu. Istovremeno, izgradnja novih državnih vrtića nije započela, pa će tako deca polako ostajati bez sigurnog mesta u državnim vrtićima.

Ona ukazuje na to da Beograd nikada nije dobio 15 novih državnih vrtića, koje je još 2021. ponosno najavljivao tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Od 15 novih državnih vrtića ni traga, ideja besplatnih udžbenika i dalje ostaje nerealizovana, pa se dovodi u pitanje na šta se troši novac iz budžeta odvojen za obrazovanje.

Ubedljivo najviše novca, dve i po od tri milijarde koje se odvajaju za Sekretarijat za obrazovanje, ići će na projekat uspostavljanja platforme za bezbednost u beogradskim školama i vrtićima.

SUNOVRAT GSP-a

U budžetu ne postoje nikakva ulaganja koja su predviđena za nabavku novih tramvaja i trolejbusa iako je izdvojeno dve milijarde dinara za postavljanje sistema pametnog prevoza u Beogradu. Postavlja se pitanje kako će sistem pametnog prevoza funkcionisati u vozilima koja su u poluraspadnutom stanju i zašto prioritet nije bio poboljšanje kvaliteta vozila. Treba uzeti u obzir da je tokom prethodne godine zabeleženo više slučajeva paljenja autobusa, otpadanja vrata sa vozila, kao i neredovnih polazaka.
Posledice nebrige o vozilima GSP-a kulminirale su u martu kada se desila nesreća u kojoj je sa autobusa linije 78 otpao točak i udario dve žene, od kojih je jedna preminula.

Odbornica Stojmenović smatra kako sve ovo pokazuje da grad nije sposoban da reguliše problem gradskog saobraćaja, pa se sve više linija autobusa privatizuje. “Ulaganje u javni saobraćaj je nešto što pokazuje pravi paradoks ove vlasti. Ulaže se dve milijarde u nekakav pametni sistem, a na terenu prevoz jedva funkcioniše. Problem je i tiha privatizacija gradskog prevoza. Apsurd je u tome što ispada da se iz budžeta izdvaja ogroman novac kako bi se s vremenom celo preduzeće privatizovalo”, objašnjava Natalija Stojmenović. Ona zatim upozorava da bi od privatizacije mogli da profitiraju samo oni koji su na vlasti, dok će građanima i dalje biti uskraćena mogućnost da se normalno kreću gradom.

U aprilu je Privremeni organ grada Beograda usvojio predlog projekta javno-privatnog partnerstva, kojim je predviđena privatizacija još 30 linija.

Kako se u Nacrtu odluke navodi, ovo partnerstvo se odnosi na deo poteznih linija na teritoriji gradske opštine Zemun, kao i opštine Palilula, kao i deo linija čije se trase pretežno prostiru na ovim teritorijama, uključujući opštinu Novi Beograd.
Prema ovoj odluci, privatnicima će biti poverene linije na potezima 100 i 700, kao i linije 45,72,73, 81, 81L, 96, 202, 612 i 613.

Kao glavni razlog za pokretanje projekta javno–privatnog partnerstva navodi se to što je trenutno stanje vozila nezadovoljavajuće i da su vozila na potezu 100 i 700 zastarela. Njihova prosečna starost iznosi 8,37 godina za solo, 17,86 godina za zglobna vozila, a 11,5 godina za minibuseve. Pređena godišnja kilometraža za solo vozila je 862.000 kilometara, za zglobne autobuse 1.839.000 kilometara, a minibuseve 1.184.000 kilometara.
Rok na koji treba da se zaključi ugovor o javno-privatnom partnerstvu je 10 godina, a vrednost projekta je oko 56 milijardi dinara, bez PDV-a.

KUDA ONDA IDE NOVAC

Budžet sugeriše da će se i ove godine raditi na izgradnji autobuske stanice na Novom Beogradu, ali 62 miliona dinara, koliko ide u tu svrhu, ipak pokazuje da će proći još neko vreme pre nego što se ona otvori za upotrebu. Naime, budžet predviđa da će u narednim godinama u taj projekat ići daleko više para.

Za rekonstrukciju Kalenić pijace izdvojeno je milijardu dinara, dok će nova pijaca u Obrenovcu koštati 592 miliona dinara, a ona u Lazarevcu 251 milion. Planirana je ove godine i sanacija sportskog centra “Milan Gale Muškatirović” na Dorćolu, koja će koštati 296 miliona.

Najpre se iz odluke u budžetu vidi da je prioritet gradskih čelnika identičan republičkim prioritetima, pa se tako najviše novca izdvaja za one projekte koje Aleksandar Vučić pompezno najavljuje mesecima unazad. Za opremanje lokacije privredne zone u Surčinu, gde se gradi centralni deo za izložbu Ekspo, biće potrošeno 245 miliona dinara. Opremanje lokacije Makiško polje, odakle bi trebalo da krene prva metro linija, koštaće Grad 1,5 milijardi dinara, a i po drugim osnovama se odvaja više od tri milijarde dinara za projekat metroa. Onog isto metroa za koji su već odavno prodavane karte i čija je trasa, kako tvrde stručnjaci, krajnje problematična.