Zahvaljujući rukovođenju Ministarstva nauke i uz međunarodnu podršku, "Vinča" je uspostavila sigurne kontrole nad svojim radioaktivnim materijalom
Dogodila su se razna druga zla, ali se, na sreću, Srbiji još nije desilo da se o njenim nuklearnim programima razgovara u Savetu bezbednosti i da potom inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u pratnji novinara CNN-a obilaze nuklearna postrojenja kao što biva u nekim zemljama.
Mada je tokom bombardovanja 1999. godine u svetskoj javnosti bilo nekih nedoumica o tome šta se događa sa nuklearnim materijalom u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, Srbija se pokazala kao bezbedna i pouzdana naslednica osnivača programa „Atomi za mir“, iz kog je u okvirima UN-a još pedesetih godina XX veka iznikla agencija IAEA.
Otkako je 2002. godine zatvoren istraživački reaktor RA u Vinči, a neistrošeni uranijum vraćen u Rusiju, pitanje nuklearne sigurnosti, dekomisije reaktora i skladištenje radioaktivnog otpada rešava se u tesnoj saradnji sa agencijom kroz program VIND (Vinca Institute Nuclear Decommissioning).
„IAEA je vrlo zadovoljna što je Srbija država članica organizacije. Mi imamo pozitivne, saradničke odnose sa definisanim dugoročnim ciljevima i prioritetima“, kaže ekskluzivno za „Vreme“ Džon Dž. Keli iz IAEA, koji je kao „country officer“ zadužen za Srbiju od februara 2006. godine, sarađuje sa Regulatornom komisijom za nuklearnu i radijacionu sigurnost, što je, kako kažu u Ministarstvu nauke, „najviši organ nuklearne sigurnosti“.
„VREME„: Da li, kao službenik IAEA zadužen za Srbiju, smatrate da postrojenja u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“ predstavljaju ozbiljnu opasnost za životnu sredinu i ljudsko zdravlje?
Mi ne vidimo „Vinču“ kao pretnju životnoj sredini ili zdravlju ljudi. Nismo zapazili bilo kakvo curenje radijacije u okruženje ili ispuštanja radioaktivnosti u atmosferu. Zahvaljujući rukovođenju Ministarstva nauke i uz međunarodnu podršku, „Vinča“ je uspostavila sigurne kontrole nad svojim radioaktivnim materijalom. Postoji još uvek dosta posla koji se mora uraditi i IAEA sarađuje sa Ministarstvom i sa „Vinčom“ kako bi se uspostavio jedan proces kontinuiranog poboljšanja za sve radiološke programe.
Kako ocenjujete trenutno stanje u kom se nalaze skladišta radioaktivnog otpada u „Vinči„?
Objekti za skladištenje radioaktivnog otpada postoje u Vinči duže od 40 godina. Ovi stari objekti se zamenjuju znatno modernijim, primerenijim skladištima koja su trenutno u izgradnji.
Planirana je i potpuna dekomisija zatvorenog istraživačkog reaktora RA. Kad će ona biti izvršena?
Tokom 2006. godine, „Vinča“ i IAEA su potpisale ugovor sa ruskim konzorcijumom da prepakuju i pripreme za transport istrošeno gorivo sa reaktora RA u „Vinči“. Dekomisija reaktora će se obaviti kad gorivo bude preneto u Rusku Federaciju. No, neke ograničene aktivnosti na dekomisiji pomoćnih postrojenja oko reaktora, koja više nisu neophodna, biće preduzete već tokom naredne tri godine. Ovo će zahtevati blisku saradnju sa Ministarstvom nauke kao nadležnim donosiocem odluka i sa Regulatornom komisijom za nuklearnu i radijacionu sigurnost kao registrovanim telom.
Prvu fazu projekta upravljanja radioaktivnim otpadom i vraćanja istrošenog nuklearnog goriva finansijski pomaže Evropska komisija. Pod kojim uslovima će EU podržati i naredne faze projekta?
Početkom godine, Evropska komisija je postigla sporazum sa Ministarstvom nauke Republike Srbije i sa IAEA da obezbedi 5,4 miliona evra finansijske podrške, kako bi pomogla Institutu u Vinči da vrati istrošeno nuklearno gorivo u Rusku Federaciju i da obezbedi opremu za nova postrojenja za obradu radioaktivnog otpada. Ministarstvo, Evropska komisija i IAEA nastaviće da obezbeđuju dodatnu pomoć „Vinči“ tokom naredne tri godine. To će u najvećoj meri finansirati Evropska komisija, a predviđen je i nastavak podrške od Evropske komisije. Mi smatramo da je to jedan vrlo pozitivan odnos za Srbiju i zemlje u regionu.
Tokom devedesetih godina bilo je nekih problema u komunikaciji sa IAEA. Kako održati i popraviti buduću saradnju Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju?
IAEA i Srbija su izgradile međusobni odnos koji je zasnovan na uzajamnoj podršci i saradnji. Može se očekivati da će se takav odnos zadržati bez prekida i da u njemu neće biti ograničenja.
Početkom nedelje, po beogradskim redakcijama počela su da kruže dva anonimna pisma u kome su neimenovani radnici laboratorije „Zaštita“ na Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, od ustanova kao što su BIA i MUP, zahtevali da „pokrenu postupak hitne istrage kojom bi se sprečile moguće katastrofalne posledice po zdravlje i egzistenciju radnika, stanovništva i životnu sredinu“. Pisma optužuju rukovodstvo Instituta i Ministarstvo nauke da su tokom projekta dekomisije VIND načinili „značajne greške i propuste“, da se u Srbiji i u Vinči stvara „nelegitimni paralelni sistem zaštite od zračenja“, kao i da je posao transporta radijuma 226 sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Vinču poveren mađarskoj firmi, a mogla je da ga obavi laboratorija „Zaštita“. Kako kažu u Ministarstvu nauke, posao je poveren mađarskoj kompaniji Izotop zato što ga je na svom tenderu izabrala IAEA kao organizator i finansijer posla. „Mi smo kao zemlja domaćin pružili integralnu podršku“, kaže za „Vreme“ državni sekretar Uranija Kozmidis-Luburić, koja smatra da su pisma iz laboratorije podstaknuta smenom vršioca dužnosti direktora laboratorije i nepoštovanjem procedure u prenosu jedne radioaktivne pošiljke iz Niša. „Niko nema monopol ni na šta u ovoj zemlji“, smatra Kozmidis-Luburić dodajući da se Ministarstvo nauke stara o poštovanju rokova u projektu VIND. Prema njenim rečima, rokovi se za sada poštuju, ali ako se istrošeno gorivo iz reaktora RA ne transportuje u Rusiju do 2010. godine, Srbija će plaćati kazne, sama snositi troškove i čekaće do 2014. godine da se taj prenos obavi.
Komentari:
Kolegijum Laboratorije Zaštita Instituta „Vinča“,
napisali dr Dragana Todorović i mr Srboljub J. Stanković
Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
