"Ako bude zvanično potvrđeno da je reč o agentima BND-a, to će značiti da su se ti službenici nemačke države poneli krajnje neprofesionalno", kaže za "Vreme" bivši agent BND-a Norbert Juricko, ali naglašava da "isključuje svaku mogućnost da je BND ili bilo koji pojedinačni agent bio uključen u terorističke aktivnosti"
ČUDESNI SVET TAJNIH SLUŽBI: Zgrada Euleksa…
Kada su posle eksplozije bombe ispred prištinske kancelarije evropske Euleksa (14. novembar) stigli pripadnici Kosovske policijske službe (KPS), zatekli su čoveka kako fotografiše zgradu. Legitimisan je: nemački državljanin Andreas Jakel (41) tvrdio je da radi za jednu nemačku kompaniju i da je došao „da vidi šta se desilo“. Nisu mu poverovali, pa je pretresen – nađena je skica za koju se ne zna da li predstavlja zgradu misije Euleksa ili napušteni objekt u komšiluku. Tog trenutka je započela jedna mračna i konfuzna špijunska afera u čijem je središtu nemačka Savezna obaveštajna služba (BND): kako se nezvanično saznaje, KPS je prilikom pretresa Jakelovog pronašao legitimacije BND-a i druga „poverljiva“ dokumenta. A da sve bude zanimljivije, posle ove premetačine, policiji su se predala još dvojica Nemaca, Robert Koler (47) i Andreas Brunken (41).
…i uhapšeni Nemci
Sva trojica su dala iskaze i pušteni su, ali su stavljeni pod mere prismotre. Međutim, kako je istraga pokazala da je bomba (sa oko 300 grama TNT-a) na kancelarije Euleksa bačena upravo sa mesta gde stajao Jakel, KPS 20. novembra ponovo hapsi trojicu Nemaca. Određen im je pritvor od 30 dana; nemački agenti izvršili teroristički napad na Euleks, sa ciljem da se „misija torpeduje“, zaključeno je u Prištini. Uporno ćutanje nemačke vlade i Ministarstva spoljnih poslova, nije razvejalo sumnje. Naprotiv.
A onda je prištinska eksplozija odjeknula u Nemačkoj. Pozivajući na svoje izvore „bliske BND-u“, „Špigl“ tvrdi da su „uhapšeni službenici BND-a“; a „Bild“ da je reč o „trojici pripadnika nemačke vojske“. Ostale novine su o hapšenju u Prištini izveštavale pod naslovima „Diplomatski skandal“, „Nemački obaveštajci uhapšeni na Kosovu“, „Nemački agenti šeprtlje“, „U pogrešnom filmu“ itd.
Svi su, međutim, složni da je situacija veoma ozbiljna i da će, „ako budu izneseni dokazi za tvrdnje kosovskih organa, to predstavljati veliku bruku za nemačku državu“. Većina izveštaja koncentriše se na okolnosti hapšenja, izjave uhapšenih („koji tvrde na nisu krivi“), dela koja im kosovski organi stavljaju na teret i posledice koje će ovi događaji imati na ugled BND-a i države. „Zidojče cajtung“ i „Špigl“ pišu da su trojica agenata na Kosovu bili po zadatku, ali je predsednik BND-a Ernst Urlau odlučio da se njihov boravak ne prijavi kosovskim organima, „kako bi se izbegla neophodna birokratska procedura“; kada su se našli u Prištini, agenti su dobili nalog ili su doneli odluku da istraže bombaški napad (samoinicijativa na terenu se veoma ceni u BND-u), a usled aljkavosti i loše pripreme akcije, zapali su u nevolje i dospeli u zatvor.
Na vesti o hapšenju najbrže je reagovala opozicija u nemačkom parlamentu. Liberali i stranka zelenih traže da Odbor za tajne službe ispita događaje u Prištini i da se na osnovu njihovog nalaza kazne odgovorni. Najglasniji u ovim zahtevima su poslanik zelenih Kristijan Štrebele i liberal Maks Štadler.
OCENE: Svi upućeni se slažu da su Jakel, Koler i Brunken službenici BND-a. Demantij BND-a kasnio je nedelju dana i zvučao krajnje neubedljivo, dok je zamenik portparola vlade Tomas Šteg demantovao samo to „da je bilo koji službenik nemačke države umešan u neki teroristički akt“. Izvori bliski obaveštajnim krugovima u Nemačkoj kažu da ovo nije „prvi put da su se agenti BND-a našli u situaciji koju nisu umeli da objasne“. Pojedinci tvrde „da je reč u javašluku prisutnom u BND-u već duže od 15 godina“ i da se „događalo da su kod agenata koji su se našli u nezgodnim situacijama pronalažene ne samo službene legitimacije već i veoma poverljiva dokumenta službe“, koja su „nošena svuda po terenu“. Isti izvori naglašavaju da u incidentu sa hapšenjem Nemaca u Prištini „prepoznaju musav rukopis BND-a“. Prihvaćena praksa je da agenti tajne službe neke države budu deo njene stalne misije (ambasade), da budu uredno prijavljeni njenim organima i da imaju funkcije u okviru diplomatskog predstavništva (atašei, savetnici…). Neprijavljeni agenti, to jest oni bez diplomatskog statusa, treba da imaju što bolje „pokriće“, odnosno objašnjenje zašto su tu i šta rade. Jedno od najčešće korišćenih „pokrića“ jeste bavljenje novinarskom profesijom. Da se Anderas Jakel, umesto kao radnik neke kompanije, predstavio kao novinar, mnogo lakše bi objasnio zašto čuči u mraku napuštene zgrade, preko puta mesta zločina, sa fotoaparatom u ruci.
Bivši agent BND-a Norbert Juricko kaže za „Vreme“ da „ako bude zvanično potvrđeno da je reč o agentima BND-a, to će značiti da su se ti službenici nemačke države poneli krajnje neprofesionalno“, ali naglašava da „isključuje svaku mogućnost da je BND ili bilo koji pojedinačni agent bio uključen u terorističke aktivnosti“. Različite verzije o tome šta su trojica Nemaca radila 14. novembra u Prištini on objašnjava time što „novinari pozovu nekog samozvanog eksperta, on im ispriča svoju teoriju i oni je objave“.
Novinar nemačkog državnog radija „ARD Dojčlandradio“ Peter Hornung ističe u razgovoru za „Vreme“ da „su podaci sa terena dosta nejasni“ i da „mnogo toga ostaje nepoznato, pa se nijedan navod ne može potpuno odbaciti“, i dodaje da „uprkos ozbiljnim propustima u njihovom ranijem radu, ne može da poveruje da se BND toliko osamostalio da je počeo da izvodi terorističke napade po Evropi“.
Glavni urednik „Koha ditorea“ Agron Bajrami smatra da „čak i ako su trojica Nemaca te večeri zaista hteli samo da vide šta se desilo, zvanična bi potvrda da su agenti nemačke obaveštajne službe otvorila pitanje ko stvarno kontroliše ovaj sektor bezbednosti na Kosovu, ako agenti raznih stranih službi mogu ovde delovati bez znanja lokalnih vlasti.“
O čemu god da je reč, zbog uticaja Nemačke u svetu, izvesno će vreme biti natezanja na liniji Priština–Berlin, ali će problem na kraju biti sklonjen pod tepih, a trojica Nemaca uz packe poslata kući.
BND
Nemačka Savezna obaveštajna služba (Bundesnachrichtendienst, skraćeno: BND) osnovana je 1. aprila 1956. godine, a proistekla je iz takozvane „Gelenove organizacije“ (nazvana po osnivaču, general-majoru Hitlerove armije Rajnhardu Gelenu). Osim imena i nešto starih kadrova, BND je dobio i sedište u Pulahu, kraj Minhena. Podeljen je na osam odeljenja: operativna obaveštajna delatnost, tehničko prikupljanje podataka, analitika, uprava, obaveštajna delatnost i analitika za organizovani kriminal i terorizam, tehnička podrška, škola BND-a i bezbednost službe i agenata. Do 1990. godine nije postojala jasna zakonska osnova o nadležnostima nemačke obaveštajne službe. Na pedesetu godišnjicu BND-a saopšteno je da će nova centrala u Berlinu, čija je izgradnja u toku, koštati oko milijardu evra. Nemački mediji prošle godine su objavili da je vlada u Berlinu, zbog neuspeha vojske da pravilno predvidi nerede na Kosovu od 17. marta 2004. godine, donela odluku da je ubuduće za obaveštajni rad u inostranstvu isključivo nadležan BND. Pošto su ljudski resursi BND-a ograničeni, ova odluka znači da pripadnici vojske, na primer, koji su zaduženi za obaveštajni rad van Nemačke, privremeno stupaju na dužnost u BND-u i tu ostaju dok traje zadatak na kome rade. To bi moglo da objasni različite navode nemačkih medija da su trojica uhapšenih u Prištini agenti BND-a i/ili da su nemački vojnici.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
