"Ako bude zvanično potvrđeno da je reč o agentima BND-a, to će značiti da su se ti službenici nemačke države poneli krajnje neprofesionalno", kaže za "Vreme" bivši agent BND-a Norbert Juricko, ali naglašava da "isključuje svaku mogućnost da je BND ili bilo koji pojedinačni agent bio uključen u terorističke aktivnosti"
Kada su posle eksplozije bombe ispred prištinske kancelarije evropske Euleksa (14. novembar) stigli pripadnici Kosovske policijske službe (KPS), zatekli su čoveka kako fotografiše zgradu. Legitimisan je: nemački državljanin Andreas Jakel (41) tvrdio je da radi za jednu nemačku kompaniju i da je došao „da vidi šta se desilo“. Nisu mu poverovali, pa je pretresen – nađena je skica za koju se ne zna da li predstavlja zgradu misije Euleksa ili napušteni objekt u komšiluku. Tog trenutka je započela jedna mračna i konfuzna špijunska afera u čijem je središtu nemačka Savezna obaveštajna služba (BND): kako se nezvanično saznaje, KPS je prilikom pretresa Jakelovog pronašao legitimacije BND-a i druga „poverljiva“ dokumenta. A da sve bude zanimljivije, posle ove premetačine, policiji su se predala još dvojica Nemaca, Robert Koler (47) i Andreas Brunken (41).
Sva trojica su dala iskaze i pušteni su, ali su stavljeni pod mere prismotre. Međutim, kako je istraga pokazala da je bomba (sa oko 300 grama TNT-a) na kancelarije Euleksa bačena upravo sa mesta gde stajao Jakel, KPS 20. novembra ponovo hapsi trojicu Nemaca. Određen im je pritvor od 30 dana; nemački agenti izvršili teroristički napad na Euleks, sa ciljem da se „misija torpeduje“, zaključeno je u Prištini. Uporno ćutanje nemačke vlade i Ministarstva spoljnih poslova, nije razvejalo sumnje. Naprotiv.
A onda je prištinska eksplozija odjeknula u Nemačkoj. Pozivajući na svoje izvore „bliske BND-u“, „Špigl“ tvrdi da su „uhapšeni službenici BND-a“; a „Bild“ da je reč o „trojici pripadnika nemačke vojske“. Ostale novine su o hapšenju u Prištini izveštavale pod naslovima „Diplomatski skandal“, „Nemački obaveštajci uhapšeni na Kosovu“, „Nemački agenti šeprtlje“, „U pogrešnom filmu“ itd.
Svi su, međutim, složni da je situacija veoma ozbiljna i da će, „ako budu izneseni dokazi za tvrdnje kosovskih organa, to predstavljati veliku bruku za nemačku državu“. Većina izveštaja koncentriše se na okolnosti hapšenja, izjave uhapšenih („koji tvrde na nisu krivi“), dela koja im kosovski organi stavljaju na teret i posledice koje će ovi događaji imati na ugled BND-a i države. „Zidojče cajtung“ i „Špigl“ pišu da su trojica agenata na Kosovu bili po zadatku, ali je predsednik BND-a Ernst Urlau odlučio da se njihov boravak ne prijavi kosovskim organima, „kako bi se izbegla neophodna birokratska procedura“; kada su se našli u Prištini, agenti su dobili nalog ili su doneli odluku da istraže bombaški napad (samoinicijativa na terenu se veoma ceni u BND-u), a usled aljkavosti i loše pripreme akcije, zapali su u nevolje i dospeli u zatvor.
Na vesti o hapšenju najbrže je reagovala opozicija u nemačkom parlamentu. Liberali i stranka zelenih traže da Odbor za tajne službe ispita događaje u Prištini i da se na osnovu njihovog nalaza kazne odgovorni. Najglasniji u ovim zahtevima su poslanik zelenih Kristijan Štrebele i liberal Maks Štadler.
OCENE: Svi upućeni se slažu da su Jakel, Koler i Brunken službenici BND-a. Demantij BND-a kasnio je nedelju dana i zvučao krajnje neubedljivo, dok je zamenik portparola vlade Tomas Šteg demantovao samo to „da je bilo koji službenik nemačke države umešan u neki teroristički akt“. Izvori bliski obaveštajnim krugovima u Nemačkoj kažu da ovo nije „prvi put da su se agenti BND-a našli u situaciji koju nisu umeli da objasne“. Pojedinci tvrde „da je reč u javašluku prisutnom u BND-u već duže od 15 godina“ i da se „događalo da su kod agenata koji su se našli u nezgodnim situacijama pronalažene ne samo službene legitimacije već i veoma poverljiva dokumenta službe“, koja su „nošena svuda po terenu“. Isti izvori naglašavaju da u incidentu sa hapšenjem Nemaca u Prištini „prepoznaju musav rukopis BND-a“. Prihvaćena praksa je da agenti tajne službe neke države budu deo njene stalne misije (ambasade), da budu uredno prijavljeni njenim organima i da imaju funkcije u okviru diplomatskog predstavništva (atašei, savetnici…). Neprijavljeni agenti, to jest oni bez diplomatskog statusa, treba da imaju što bolje „pokriće“, odnosno objašnjenje zašto su tu i šta rade. Jedno od najčešće korišćenih „pokrića“ jeste bavljenje novinarskom profesijom. Da se Anderas Jakel, umesto kao radnik neke kompanije, predstavio kao novinar, mnogo lakše bi objasnio zašto čuči u mraku napuštene zgrade, preko puta mesta zločina, sa fotoaparatom u ruci.
Bivši agent BND-a Norbert Juricko kaže za „Vreme“ da „ako bude zvanično potvrđeno da je reč o agentima BND-a, to će značiti da su se ti službenici nemačke države poneli krajnje neprofesionalno“, ali naglašava da „isključuje svaku mogućnost da je BND ili bilo koji pojedinačni agent bio uključen u terorističke aktivnosti“. Različite verzije o tome šta su trojica Nemaca radila 14. novembra u Prištini on objašnjava time što „novinari pozovu nekog samozvanog eksperta, on im ispriča svoju teoriju i oni je objave“.
Novinar nemačkog državnog radija „ARD Dojčlandradio“ Peter Hornung ističe u razgovoru za „Vreme“ da „su podaci sa terena dosta nejasni“ i da „mnogo toga ostaje nepoznato, pa se nijedan navod ne može potpuno odbaciti“, i dodaje da „uprkos ozbiljnim propustima u njihovom ranijem radu, ne može da poveruje da se BND toliko osamostalio da je počeo da izvodi terorističke napade po Evropi“.
Glavni urednik „Koha ditorea“ Agron Bajrami smatra da „čak i ako su trojica Nemaca te večeri zaista hteli samo da vide šta se desilo, zvanična bi potvrda da su agenti nemačke obaveštajne službe otvorila pitanje ko stvarno kontroliše ovaj sektor bezbednosti na Kosovu, ako agenti raznih stranih službi mogu ovde delovati bez znanja lokalnih vlasti.“
O čemu god da je reč, zbog uticaja Nemačke u svetu, izvesno će vreme biti natezanja na liniji Priština–Berlin, ali će problem na kraju biti sklonjen pod tepih, a trojica Nemaca uz packe poslata kući.
Nemačka Savezna obaveštajna služba (Bundesnachrichtendienst, skraćeno: BND) osnovana je 1. aprila 1956. godine, a proistekla je iz takozvane „Gelenove organizacije“ (nazvana po osnivaču, general-majoru Hitlerove armije Rajnhardu Gelenu). Osim imena i nešto starih kadrova, BND je dobio i sedište u Pulahu, kraj Minhena. Podeljen je na osam odeljenja: operativna obaveštajna delatnost, tehničko prikupljanje podataka, analitika, uprava, obaveštajna delatnost i analitika za organizovani kriminal i terorizam, tehnička podrška, škola BND-a i bezbednost službe i agenata. Do 1990. godine nije postojala jasna zakonska osnova o nadležnostima nemačke obaveštajne službe. Na pedesetu godišnjicu BND-a saopšteno je da će nova centrala u Berlinu, čija je izgradnja u toku, koštati oko milijardu evra. Nemački mediji prošle godine su objavili da je vlada u Berlinu, zbog neuspeha vojske da pravilno predvidi nerede na Kosovu od 17. marta 2004. godine, donela odluku da je ubuduće za obaveštajni rad u inostranstvu isključivo nadležan BND. Pošto su ljudski resursi BND-a ograničeni, ova odluka znači da pripadnici vojske, na primer, koji su zaduženi za obaveštajni rad van Nemačke, privremeno stupaju na dužnost u BND-u i tu ostaju dok traje zadatak na kome rade. To bi moglo da objasni različite navode nemačkih medija da su trojica uhapšenih u Prištini agenti BND-a i/ili da su nemački vojnici.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
