Srbski talibani

Tokom ove i prethodne godine hroničari su zabeležili porast političkog radikalizma, a analitičari su to ocenili kao „oživljavanje srpskog nacionalizma sa elementima fašizma“. Mnogi stiču utisak da u posleoktobarskoj Srbiji jača ekstremna desnica pa kažu da smo uz Otpor dobili i Obraz i tvrde da ekstremna desnica ima perspektivu da se razvija kao autentična politička artikulacija van etabliranih stranaka. Čini se da konzervativne i ekstremne političke grupe nisu beznačajno marginalne. Zakonito se sa reformskom akcijom javlja i antireformska reakcija, kod nas u liku snaga koje preziru demokratiju i sa protivnicima se obračunavaju pesnicama, a ljudska prava uteruju u glave bezbol palicama i sličnim metodama političkog rada.

AKTIVISTI, IDEOLOZI, SLOGANI: Markantniji medijski i politički predstavnik srpske desnice je Otačastveni pokret Obraz. Osnivačka skupština pokreta održana je 16. januara 1999. godine u Leposaviću, a kao politička organizacija registrovan je 1999. godine pod nazivom Otačastveni pokret Obraz.

Obraz se pojavio još 1993. godine, a po rečima njegovih osnivača presudno je bilo pokretanje istoimenog nacionalno-patriotskog časopisa „kojim je zapravo sondiran teren za stvaranje političke infrastrukture“. Za časopis „Obraz“ pisao je svojevremeno i Vojislav Koštunica, sadašnji predsednik Jugoslavije, a tada samo predsednik Demokratske stranke Srbije.

Dosadašnje aktivnosti Obraza odvijaju se na dva koloseka, po tribinama i na ulicama. Kad pređu prag salonskog angažmana i debatovanja po tribinama, izlaze na ulicu i pojavljuju se kao borbeni aktivisti koji ne samo da ispisuju grafite već jure i tuku protivnike.

U akciji sprečavanja Gej parade pored estradnih nacionalista, Bulajićevih četnika sa kokardama i fudbalskih navijača na Trgu Republike su primećene i „nove“ snage konzervativaca i desničara sklone da silom nameću drugima svoja uverenja. Desničari su nasilnim razbijanjem skupa homoseksualaca pokazali da mogu da okupe hiljadu ljudi voljnih da se suprotstave policiji i kad ona iz futrole izvadi pištolj. Na tvrdnje da aktivisti Obraza stoje iza takvih akcija organizacija Obraz je više puta odgovorila da nema veze sa nasilnim sprečavanjem gej parade tvrdnjama da „za odbranu od homoseksualnog terora Srbima nisu potrebni nikakvi organizatori, a pogotovo ne oni koji potpuno sumanuto i pogubno miksuju pravoslavno Srbstvo sa antipravoslavnim i antisrbskim nacizmom“.

Članovi Obraza su, pre svega, studenti istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Krajem 2001. godine Obraz je, po njihovim tvrdnjama, imao 100 odbora i povereništava i oko 30.000 članova u svim većim gradovima Srbije. Odbori ove organizacije postoje u Vojvodini, Šumadiji i Beogradu. Na internet sajtu Obraza može se naći informacija da je jedan od promotivnih skupova pokreta, u februaru ove godine u Aranđelovcu, održan u stranačkim prostorijama Demokratske stranke Srbije (DSS).

Obrazu je bliska i grupa studenata Filološkog fakulteta okupljena oko lista „Dveri“ kao i članovi studentskog udruženja „Sveti Justin filosof“. Udruženje „Sveti Justin filosof“ je do sada na Filozofskom fakultetu održalo nekoliko tribina na kojima su gostovali i vladike srpske pravoslavne crkve (budimski Danilo i šumadijski Sava). Velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve redovni su gosti i na tribinama Obraza. Česti gosti na skupovima Obraza su i autori izdavačke kuće „Ihtus – hrišćanska knjiga“ iz Beograda, protiv koje je Savez jevrejskih opština početkom jula podneo krivičnu prijavu zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora ili netrpeljivosti.

Dela najistaknutijih predstavnika srpske desnice, počev od Nikolaja Velimirovića, Justina Popovića do Dimitrija Ljotića, ideološka su biblija mladih studenata Filozofskog fakulteta okupljenih u organizaciji Obraz. Što se uticaja savremenika tiče kažu: „Podrška svih starijih afirmisanih ljudi nam je značajna. Njih ne možemo tretirati samo kao članove. To su ljudi iz časopisa „Zbilja“ Momira Lazića, zatim internet časopisa „Komentar“, neki sveštenici i monasi. Nije važan broj već soj! “

Na pitanje da li je Obraz blizak nekim strankama, kažu: „Naravno da podržavamo organizacije koje imaju nacionalni predznak. Ali, tu prestaje i svaka dodirna tačka sa bilo kojom strankom. Mi nismo ničija lobi grupa. Naravno da imamo više simpatija prema Stranci srpskog jedinstva ili Srpskoj radikalnoj stranci nego prema Koaliciji Sandžak.“

ANTIDEMOKRATI: Prema programskim načelima, Obraz nije stranka ali jeste politička organizacija koja se zalaže za „bogatu domaćinsku Srbiju“, a demokratiju vide kao zlo. Njegovi članovi, kako kaže njihov potpredsednik Dušan Stojanović, „ne veruju u pluralizam interesa u srbskom narodu, već u njegovu sabornost, jedinstven sistem vrednosti i u jednu zajedničku sudbinu za sve Srbe“. Najpoznatiji slogani ovog pokreta su: „Da branimo obraz“, „Srbstvo sa obrazom“, „Samo sloga Srbina spasava“, „Za bogatu i domaćinsku Srbiju“.

Po samoodređenju oni su „jedini Pokret srbske (ne srpske, jer su oni Srbi, a ne Srpi, ili Srpovi) današnjice i srbske budućnosti“. Tvrde da su „Vesnici snažne i bogate Srbije koja se gradi na temeljima zavetnih vrednosti naših Svetih Predaka“.

Zalažu se „za majku Srbiju umesto maćehe Jugoslavije; za zdravo srbsko društvo umesto antisrbskog Soroševog otvorenog društva; za Srbsku slobodu zlatnu umesto robstva evroatlantskom liberalizmu; za srbsku stalešku sabornost umesto laži demokratije“, itd.

Po rečima njihovog predsednika Nebojše M. Krstića, „Otačastveni pokret Obraz je politička organizacija pravoslavnih Srba i Srbkinja za duhovnu i državotvornu obnovu Srbstva. Mi želimo, kako kaže Sveti vladika Nikolaj Velimirović, državu sa Božijim blagoslovom, politiku sa patriotskim poštenjem, vojsku sa viteškim rodoljubljem i školu sa verom pravoslavnom. Drugim rečima, naš cilj je uspostavljanje bogate i snažne srbske nacionalne države sa blagovernim miropomazanim Vladarem na čelu, jer je jedino u takvoj državi moguće uspešno rešenje srbskog duhovnog, nacionalnog i ekonomskog pitanja. I upravo zato, osnovna načela Otačastvenog pokreta Obraz jesu: bogoljublje i rodoljublje, srbska Srbija, domaćinski poredak, viteške oružane snage. To su načela buduće srbske Pobede o kojoj nam svedoči i znamen Otačastvenog pokreta Obraz to je znamen Pobede Hristove i Pobede svih onih koji su za Hrista i sa Hristom.“

Znamen Obraza iscrtan na mnogim beogradskim zgradama je šestokraki krst. Reč je o vizuelnom spoju reči Obraz i Hristovog monograma (Hi-Ro), to jest Krsta svetog cara Konstantina Velikog kojem su dodata grčka slova alfa i omega.

Ime Obraz uzeli su jer je taj pojam „u srbskom jeziku sinonim za čast i poštenje, obrazovan čovek znači učen i prosvećen čovek, ali isto tako znači i zreo, odrastao čovek, formirana ličnost. Obraz je deo telesnog lica čovekovog, ali je obraz i duhovno, moralno lice čoveka, obraz je uzor i ideal u čoveku. Jednom rečju, Obraz je Ikona Božija u čoveku (što i jeste izvorno značenje reči obraz u starosrbskom). Sve ove stvari deo su jedinstvene ličnosti, integralnog čoveka, baš kao što i Otačastveni pokret Obraz saučestvuje u svesrbskom Obrazu, u srbskom licu spram ostalog sveta“.

Obraz je zakleti protivnik demokratije, a vatreni pobornik teodulije, zato jer po njihovom shvatanju reč demos označava „obezboženu i beslovesnu antihrišćansku rulju kojom manipulišu hristomrzački fariseji i lihvari. Demokratija nije ništa drugo do vladavina beskrupuloznih nad sluđenom i raspamećenom masom kojoj je bačena udica lažne političke delotvornosti u vidu jalovog višestranačja. Sistem u kome je osnovno merilo stvarna ili fiktivna većina, a ne Istina, ne može Srbstvu doneti ništa bolje od partijaškog bezobrazja kojeg smo svedoci, što za posledicu ima rastakanje srbske političke prisebnosti i državotvorne potentnosti, a samim tim i srbske države i nacije“.

S druge strane, Nikolaj Velimirović je rekao: „Teodulija jeste put i način života srbskog naroda.“ Objašnjavaju da je teodulija „služba Bogu, odnosno takav oblik državnog uređenja u kojem i Crkva i Država u nerazdelivom saglasju služe Hristu Bogu i srbskom rodu kroz domaćinski poredak srbske staleške sabornosti. Za nas, Srbe, to je jedini Bogom blagosloveni poredak, sve drugo je jeziva tama tuđinska, sa lepim imenom i šarenom odećom“.

Zabranu rada ovog političkog pokreta dosada su tražili Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, Socijaldemokratska unija i Građanski savez Srbije zbog, kako tvrde, širenja nacionalne netrpeljivosti.

Članovi Otačastvenog pokreta Obraz ogorčeni su zbog ponašanja nove vlasti prema njihovoj organizaciji i upozoravaju da jedan broj ljudi iz vrha vlasti koristi govor mržnje prema Obrazu. „Trotinet-stranke poput Građanskog saveza Srbije ili Socijaldemokratske unije, i njihovi kompanjoni Nataša Kandić, Sonja Biserko, Nenad Čanak, Nebojša Čović i ostali, nebrojeno puta su najbesprizornijim govorom mržnje napadali Obraz, u više navrata zahtevajući čak i našu zabranu.“

Istorija Obraza je lice društva u stanju socijalne panike i socijalne anomije. Posle godina stalnih opasnosti i sankcija, Srbija plaća cenu u vidu egzistencijalne neizvesnosti i socijalne polarizacije. Takvom društvu je neophodan neprijatelj i žrtveni jarac. Njega je lako naći, jer je javnost godinama prolazila pedagogiju u kojoj je bila obučavana da krivca traži u drugima i drugačijima, jednom su to bili eksploatatori i kapitalisti, posle komunisti, pa mondijalisti… Ko poseti sajt Obraza naći će i proglas – upozorenje „Čuvajte se!“ upućen „demokratama, masonima, perverznjacima, homoseksualcima, Muslimanima, Jevrejima“, i ostalim „zlotvorima“.

S druge strane, takvo društvo je prijemčivo za retrogradne ideje po kojima je „sjajna prošlost“ svetionik za put u budućnost, a reafirmacija tradicije temelj na kom valja graditi državno i društveno uređenje.

Osnivač i prvi predsednik

Nebojša M. Krstić je osnivač i prvi predsednik pokreta Obraz. Poginuo je, sledbenici tvrde „ubijen u insceniranoj saobraćajnoj nesreći“, 3. decembra 2001. godine. „Krstića je, na veoma brutalan način, ubila pogana ruka naših srboždernih dušmana“; za članove Obraza Krstić je „srbski Novomučenik“ iza koga „je ostala dobro utemeljena, razgranata, hristoljubljem nadahnuta i na žrtvu spremna nacionalistička organizacija“.

Nebojša M. Krstić je rođen 1964. godine u Nišu. Sociolog, trgovac nekretninama, član Udruženja književnika, geopolitički analitičar, književni kritičar, publicista, autor četiri knjige iz oblasti pravoslavnog patriotizma, svetosavske državotvornosti i hrišćanske filozofije: „Politika i obraz“ – za vaskrs raspetog Srbstva (dva izdanja); „Pobediti ili nestati“ – ogledi o srbskom putu i antisrbskim bespućima; „Slovo i duh – Pravoslavlje i nacionalna kultura, „Srbska razgradnja Novog svetskog poretka“. Priređivač zbornika „Pravoslavlje i politika“. Prevođen na ruski, beloruski i engleski jezik. Bio urednik i saradnik u brojnim pravoslavnim, nacionalno-patriotskim i književnim časopisima („Zbilja“, „Beli orao“, „Beogradski dijalog“, „Svetigora“, „Vizantijsko ogledalo“). Osnovao i uređivao teološki tromesečnik „Logos“. Osnivač i glavni i odgovorni urednik Časopisa za državotvornu obnovu Srbstva „Obraz“. Radio i kao saradnik dnevnog lista „Politika“ i „Pravoslavlja“.

Za filozofsko-teološku studiju „Pojam Logosa kod Svetog Jovana Bogoslova“ nagrađen Svetosavskom nagradom patrijarha Pavla za 1991. godinu. Za zbornik „Pravoslavlje i politika“ dobitnik nagrade Jugoslovenskog udruženja za naučno istraživanje religije za najbolju knjigu iz oblasti religiologije objavljenu u 1993. godini.

Dragoslav Grujić