Srbijagas je srce Srbije

U Beogradu se podigla velika buka najpre oko toga kako se ponašala “patriotska opozicija”, a potom se prešlo na ponašanje Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera.

Desnoj opoziciji se zamera isto ono što je dvadeset godina bila zvanična politika Aleksandra Vučića. Otprilike – “odbrana srpstva po svaku cenu, sprečavanje izdaje, to jest priznavanja nezavisnog Kosova”. Drugim rečima, Vučić se po prvi put susreo sa istim onim što je radio drugima više od deset godina: neko mu je “oteo politiku”, odnosno taj pokušava da sebe predstavi ako autentičnog zastupnika politike odbrane nacionalnih interesa, upravo na isti način kako to radi predsednik Srbije.

Dobra paralela je violinista izvučen iz simfonijskog orkestra: kako zvuk koji proizvodi više nije ono što se želi, za vikend se organizovala cela vlada, posebno predsednica Ana Brnabić. Ona od tada po TV stanicama objašnjava šta radi Vučić, a šta “lažne patriote”, kako neprednjaci zovu ove sa desnice.

Još gore, istraživanja koja su došla Vučiću na sto u ponedeljak ujutro nisu bila dobra, pa je morao da krene u novu turu disciplinovanja birača, pritezanja partije i novog mrcvarenja koalicionih partnera iz SPS-a.

“Napad” na SPS poklopio se sa vestima iz Prištine u ponedeljak 6. februara: Aljbin Kurti “nije izdržao” pritisak, posle ručka sa evropskim posrednikom Miroslavom Lajčakom objavio je da je za Prištinu dobar ponuđeni plan Evropske unije. A sve to bez dodanog uslovljavanja i traženja da Srbija prizna Kosovo i da kosovska vlast ne formira Zajednicu srpskih opština.

Dok je Lajčak leteo za Beograd da se sastane sa Vučićem na večeri, predsednik Srbije je najpre imao sastanak u partiji, a potom se javio sa svoje omiljene društvene mreže Instagram. Obe stvari su “zapalile” portale i mreže. Navodno, Vučić je na sastanku sa partijskim drugovima i drugaricama rekao da neće više nikakve koalicije i da će, ako treba, ići u opoziciju jer da ide na nove izbore na kojima će se kandidovati za premijera Srbije. Obraćanje na Instagramu možda nije vredno komentara jer se Vučić tamo pojavio u čudnom raspoloženju koje su mnogi ocenili kao pijanstvo, jer je čudno govorio i ponašao se nedostojno funkciji koju obavlja. Kao da je i njega obuzela “bolest društvenih mreža” – mora nešto da objavi “makar crko”, kao da nema deset TV stanica u svakom momentu.

U danu kada je trebalo da se opet priča o rešenju za Kosovo, naročito u kontekstu Kurtijeve odluke da prihvati EU platformu onako kako je bila predložena očevidno još u septembru 2022. godine, Vučić je priču pomerio ka izborima i ka tome da li su mu Dačićevi socijalisti lojalni ili ne. Još kada se iste večeri na mrežama pojavio snimak iz Skupštine sa “sednice o Kosovu” na kome jedan SPS poslanik gleda porno-film dok traje plenum, krenula je nova tura napada na SPS.

I ne samo što je navodno Vučić rekao da više neće da trpi one koji sede “na dve stolice” (to je očevidno dozvoljeno samo u spoljnoj politici) i da je spreman za nove izbore, nego je jedan od njegovih lokalnih čauša i velmoža, Darko Glišić od Uba, sutradan na TV Hepi rekao da socijalisti više neće upravljati nijednim javnim preduzećem. Očevidno, Srbijagas je na stolu i više izvora govori da je Dušanu Bajatoviću odzvonilo, a kao naslednik se čak pominje dr Nebojša Stefanović.

Ali, gde je tu Kosovo?

Vučić u situaciji u kojoj se našao – a to je da više ništa ne može da uradi da bi odložio novi sporazum sa Prištinom – radi ono što najbolje ume: proizvodi političku krizu u Srbiji. Ideja je jasna i pročitana: ako treba, podneće ostavku na mesto predsednika, oboriće vladu i napraviće višemesečnu krizu u nadi da će se dogoditi neko čudu u Ukrajini, što bi moglo da smanji pritisak na njega da se opredeli kuda želi da vodi Srbiju.

Naime, Vučić je navikao srpsku javnost na krize i potrebu da ga svi vole i poštuju. Do sada je uspevao da podiže tu lestvicu straha i očekivanja: ta neće valjda neko da njemu pripisuje odluku koja bi mogla da se razume kao loša po nacionalne interese na način kako ih doživljavaju njegovi originalni birači.

Posle sastanka sa Lajčakom ujutro 6. januara nije bilo velikih objava na Vučićevom Instagramu. Deluje da je evropski izaslanik stigao u Beograd da predsedniku Srbije lično objasni kako je i Kurtiju predlog u redu – sada mogu da idu dalje ka potpisivanju novog sporazuma. Vučić je taj papir, koji navodno nije smeo da pokaže u Skupštini, već prihvatio na čuvenom sastanku sa “velikom petorkom” 20. januara ove godine. Sada ispada da je verovao kako će mu Kurtijevo odbijanje dati neki taktički prostor za novo manevrisanje. No, pošto je stvar jasna i gotova, teško je verovati da bi posle Kurtijevog odobravanja Vučić mogao da kaže: za nas je papir neprihvatljiv.

On zna da je na ivici poverenja “zapadnih partnera”, koji žele da se “taj problem okonča” kako bi mogli da se svom snagom bave centralnom temom, ratom u Ukrajini. Vreme i spremnost bilo koga sa strane da sluša dugačke i beskorisne izgovore bukvalno ističe – u narednim mesecima na dnevnom redu je formalno postizanje sporazuma, čime zapadni Balkan ulazi u zapadnu sferu uticaja.

Pred Srbijom je mogućnost da sarađuje sa Zapadom i dobije nešto ili da “tera svoje”, kako savetuje desnica, pa šta nam bog da. Od Vučića se trude da se sklone svi, pa su zato viđeniji članovi stranke angažovani da botuju na društvenim mrežama ne bi li se pokazalo da “vuk” ima ceo čopor iza sebe.

Koalicija ćuti, Crkva ćuti, vrh vojske je na turneji po Americi. Vučić je na potezu, sat otkucava. Ako je ozbiljan sa izborima, ne može niko da ga spreči, ali će svakom sa strane biti jasno da je reč o izbegavanju rešavanja problema. Za takav potez neće biti kažnjen Vučić – biće kažnjena Srbija. A njemu je lako: trebaju mu kabinet i neko da snima i kači na Instagram. A svi ostali neka sami računaju šta mogu da izgube i kako život može da im bude promenjen.