Svoja pravila ponašanja multinacionalke su prenele u Srbiju, prvo kroz poslovni imidž na tržištu, a odskora kroz sport
REZULTAT ZA SADA SKROMAN: Pet stotina golfera u Srbiji
U poslednje četiri nedelje na terenima Golf kluba Beograd na Adi Ciganliji održana su četiri golf turnira u organizaciji Verano Motorsa, Societe Generale banke, Deloittea i Bance Intese. Za razliku od zapadnih zemalja gde je golf decenijama afirmisan i uglavnom vezan za velike kompanije, kod nas je tek ove sezone biznis uočljivije počeo da forsira ovaj sport. Povodi za organizovanje turnira a time i sponzorisanje golfa su razni, ali zajedničko svim tim priredbama jeste da donose, bezmalo po modelu franšize, deo korporativne kulture stranih kompanija koje posluju u Srbiji. Rezultat je za sada skroman – broj golfera u našoj zemlji ne prelazi 500, ali i zadovoljavajući s obzirom na to da traje tek treća sezona ovog sporta posle Drugog svetskog rata.
ŽELJAKLIJENATA: Ljiljana Ajdar iz Deloittea kaže za „Vreme“ da je organizacijom turnira ova revizorska kompanija želela da obeleži 15 godina rada u Srbiji. „Golf je deo korporativne kulture, a cilj je da se ljudi osim u poslu pokažu i u drugim oblastima. Odlučili smo se za turnir zato što je golf nov sport u Srbiji, a i svi naši klijenti se uglavnom njime bave“, kaže Ajdar.
Jedan od naših najboljih golf igrača i osnivač Golf kluba „Beograd“ Aleksandar Anđelković objašnjava da sve velike svetske kompanije, koje drže do sebe, prave svoje golf turnire, jer taj sport smatraju prestižnim. Osim toga, kaže on, jedna partija golfa može mnogo da pokaže o poslovnom partneru s kojim treba da sklopite ugovor. „Pravilo u poslovnom svetu je da se danas golf tereni sve više prave pored velikih aerodroma. Pre sklapanja ugovora, praksa je da sa partnerom odigrate partiju golfa, gde ćete moći da saznate sve o njemu za dva do četiri sata. Da li pomera lopticu u toku igre, što je zabranjeno, kako se ponaša kada vi imate sreće a njemu ne ide, a kako kad treba da prizna da je izgubio“, priča Anđelković. Sudeći po sve brojnijim posetama golf terenu na Adi Ciganliji, možda će deo poslova koji su se u Srbiji tradicionalno sklapali u kafani biti premešten na ovaj novi punkt.
ZDRAVŽIVOT: PR Golf kluba Jelena Golubović kaže da je mnogim sportistima golf drugi sport. Tako je, recimo, na nedeljnom turniru Intese učestvovao i Daniele Masaro, bivši fudbaler AC Milana, sada strastveni golfer. „Golf je nešto novo kod nas, ali se u svetu uklapa u trendove o zdravom životu. Prema nekim istraživanjima, golf produžava život za 10 godina. To su razlozi zbog kojih je popularan u celom svetu“, kaže Golubović.
PREDSEDNIK GOLF KLUBA „BEOGRAD“: Aleksandar Anđelković
Anđelković objašnjava za naš list zašto bi u zemlji gde je fudbal nacionalni sport broj jedan ljudi bili zainteresovani za golf: „U golfu su najvažniji borba protiv sebe i inat. Borite se najpre protiv sebe i nastojite da popravite svoj rezultat. Tek onda se borite protiv terena i protivnika. Zbog tog prkosa smatram da bi Srbi bili dobri golferi. Moj hobi je bio da po svetu tražim Srbe koji igraju golf i nalazio sam ih u Meksiku, Indoneziji, na Novoj Gvineji. U SAD se svake godine održavaju turniri Srpske nacionalne lige, a jedan Srbin je mentalni trener Serđa Garsije, jednog od najboljih golfera na svetu.“
Kada je 1997. godine Anđelković osvojio Jaguar Cup u Škotskoj kao takmičar Češke, Englezi su se zapitali kako to da pored dve hiljade terena koje imaju Englezi, kup osvoji igrač iz zemlje koja ima nekoliko terena. Dodatna zabuna nastala je kada je rekao da je Jugosloven, a kod nas tada nije bilo nijednog golf terena.
Prvi golf teren je u Srbiji napravio knez Pavle 1936. godine, na mestu gde se danas nalazi restoran Golf u Košutnjaku. Vlasti posle Drugog svetskog rata bukvalno su ukinule ovaj sport, kao „ostatak aristokratske tradicije“. Golf je posle 68 godina u zemlju „vratila“ princeza Jelisaveta Karađorđević, otvaranjem terena na Adi Ciganliji, koji je i danas jedini u našoj zemlji izgrađen po evropskim standardima. Golf savez Srbije i Crne Gore 2003. godine primljen je kao 34. član u Evropsku golf federaciju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
