Šporet sa rupom

Bilo je nekih nedoumica u pogledu doprinosa borbi sa biblijskom poplavom ministra za Vanredne situacije, gospodina magistra Velimira Ilića, čemu je, samo unekoliko, doprineo i sam ministar, požalivši se da nije imao kancelariju, kola, vozača… ali kad se stvari sagledaju iz pravog ugla, može se reći da je on jedan od junaka katastrofe koja nas je zadesila. Uostalom, gde je bio i šta je radio, ministar Ilić je napisao u izveštaju Vladi, njemu Premijeru, ne treba sumnjati da je to za peticu, desetku, jer, kako veli, prvih dana je branio centralnu Srbiju, po direktnim uputstvima gospodina premijera. Kako bilo, belodano je da je ministar Ilić na svakom nivou, ne samo da ima originalne predloge i rešenja za sve oblike sanacije, asanacije i obnove, nego je, sudeći po skupštinskoj raspravi, ali i terenskom delovanju, stigao da specijalizuje klizišta, jerbo su druge teme – Šabac ne sme pasti, vodena zmija nad Srbijom, kad reke teku uzvodno itd. – zapale onima koji su pokazali više inicijative. Slobodni smo da predložimo da se gospodinu magistru ministru Velimiru dodeli izvanredni i bar počasni doktorat za vanredne situacije, to bi bilo malo hvala za sve što čini za Srbiju i vasceli srpski rod!

PUNOM PAROM: Ministar Ilić je, u punom kapacitetu, sa državni „audi“ i svoj provereni vozač, u Valjevo stig’o u prošli petak, 30. maj tekuće godine. Prvo otiš’o u zgradu opštine, ispred koje ga je prvo sačekao gospodin u odelu, koji mu je rekao, Ja sam Radovan Vlajković, poverenik Nove Srbije, na šta mu je ministar srdačno odgovorio, Drago mi je! Onda gospodin Velimir imao sastanak sa rukovodstvom grada, gde oni upoznali njega sa problemi, on njih sa rešenja. Svi zajedno stigli do mosta na Kolubari, gde se Kolubara, u vreme poplava, izlila i poplavila deo grada.

Na mostu prvo nastupio gradonačelnik Valjeva, SPS Stanko, koji rek’o da ministar uvek pomag’o, pomoć i sad potrebna, očekuju da će ih podržati, šteta procenjena na 950 miliona dinara. Reč, sa onaj Ja sam Radovan Vlajković do sebe, uze gospodin ministar, koji bio vanredno radno odeven, teget džemper, kompatibilna košulja na plave i baš sitne kvadratiće. Ministru svaka bi na mestu, zahvali što su ga upoznali sa situaciju, što su odbranili grad, ranije su na ovom terenu puno radili, tako će biti i sada. Svaki građanin treba da zna da iza sebe ima stabilnu državu, vladu, premijera. Neće moći sve odjednom, do zime, ljudi će biti u svojim objektima… Procenićemo štete, ali da se ne brukamo, da oni koji dođu spolja, koji daju donacije, da ne bude drugačije, da to bude tu negde. Sela će se popraviti u prvoj fazi, nasuti i uvaljati, u drugoj fazi rešiti svaki put i saobraćajnicu… šta je moglo da se dogodi, dobro smo prošli.

Onda preš’o na pojedinosti, Izgradnja kuća će krenuti brzo, imamo projekte za tipsku kuću koji će se distribuirati, odradi se lokacija, i ide brza gradnja, zaposliće se preduzeća, to će početi punom parom. Država će sve nadoknaditi, biće timovi koji će raditi, graditi, bitno je da se uradi dezinfekcija, mi smo dali mašine za sušenje, da se krene u izgradnju, da se iskoristi lepo vreme. Ljudi su mobilisani, dovodi se u red, sanira se, nasipa se, organizacija je na visokom nivou, sve će da se reguliše.

Kad je ministar bio kod regulisanja, jedno neodgovorno žensko u prolazu, videći gužvu, stade viče, Kakav je to kurvarluk, svi prečuše, magistar ministar, pitan, uze objasni, gde bio kad počele poplave, Kad bio prvi udar, probijen nasip u Čačku, napravili kilometar bedema, premijer tražio da ode u Moravički okrug, prvo dole bilo kritično, dole organizov’o odbranu, Požega, Čačak, Kraljevo… Premijer ga zvao to veče, drago mu je da su spasili te gradove. Bilo izuzetno teško, nasip puko iza ponoći… A što se tiče brana po Srbiji, koje nisu završene, tačno je da bi štete bile manje da su brane bile u funkciji, nije bilo para, a i uvek drugo bilo preče, zato sad to treba pod hitno da se završi, to su prioriteti… Kad se slik’o sa ko hteo da se slika, najbolje sa jednu obožavateljku, magistar ministar završi obnovu na Kolubarskom mostu.

PERUTANJE: Sledeća stanica bila ženski manastir Pustinja, koji na putu za Bajinu Baštu. No, ministar opravi pauzu, sa onaj Ja sam Radovan Vlajković, poverenik Nove Srbije, ode sa državni „audi“ do prostorija svoje stranke, vidi kako tu teče obnova, jerbo mor’o smeni lokalno rukovodstvo zbog nedisciplinu. Posle nekog vremena ministar stigne u manastir Pustinju, sklonjen sa puta, do reke Jablanice. Ne se parkir’o na parkingu, „audi“ bio uteran u manastirsku portu, jerbo gospodin magistar ministar ima prvenstvo, nosilac je najviših crkvenih priznanja, između ostalih i ordena Svetog vladike Nikolaja.

Monahinja Nina sa još sveštenika dočeka gospodina ministra, uđoše u manastirsku crkvu, preneše mu pozdrave vladike Milutina, koji nije mog’o dođe, poručio da ministar pomogne, voda udarila i na manastir, proradila klizišta. Odmah pređe na rešenja, klizišta moraju ozbiljno da se rade, do’će ekipa da ispita, mora da se urade oni betonski zaštitnici da pokupe vodu, i drenažne cevi, bez cevi ne vredi ništa… Jedan od sveštenika mu prenese da vladika traži 30 metara cevi, ministar Velimir nastavi da to mora sa velike dubine, da se pokupi odozdo, ‘oće vlaga ovlaži zidove, neverovatno je kako vlaga vuče, kad povuče dolazi do perutanja, dolazi do perutanosti, i ne možete sačuvate fresku. On bi tu doveo ljude iz CIP-

-a, da se uradi program odvodnjavanja, da se zaštiti, da ne može voda da prodire u bilo kakvom obliku.

Starešina manastira, mati Nina, obavesti ga da su još ‘87. urađeni drenažni kanali ispod crkve, ministar odgovori da mora da su se zapušili, ‘oće to da se zapuši, najbolje da se to stavi na svaka dva metra, i voda prođe dole, voda koja ovde padne da bude odvučena, a spolja da ne sme da uđe, doći će ekipa da se to sredi, mi bi to presekli, i tu bi se ubacile rešetke… Izvedoše ministra iz crkve, imaju problema i sa kapelom, ministar nastavi sa rešenja, da se pokupi iznad kapije, i na vrhu, kad se napuni veliki kanal, on pokupi levo, i desno, i da se zabuše šipovi. On je radio sanaciju ovakvog terena, tu se ukopa šip do čvrstog terena, ugradi se ona papuča dva metra u obalu, i posle se vrati zemlja, i pritisne tu konzola, a zid ima tu konzolu dole, i armirano je, kruto povezano, i sad, koliko god zid gura dole, ona mu papuča ne da, jer ima mnogo zemlje na njoj, i ona je kontrateg, znate, i to nema šansi da se sruši, razumete, je l’ shvatate? Kako su ga svi gledali ko da sve razumeju, ministar dodatno objasni da krenulo nigde nije, i da treba uraditi dok nije krenulo.

Ondak ministra gospodina zamoliše za jedno malo osveženje, kafa uze da se kuva, tako da se ministar osveži sa jednu manastirsku rakiju. Upisa se i u knjigu utisaka: Hvala bogu da me dovede na ovo sveto mesto u manastir Pustinju. Ovu svetinju treba sačuvati za generacije koje dolaze. Velimir Ilić, ministar u Vladi RS. Kad se ministar upis’o, reporter iskoristi priliku da na svetom mestu gospodin ministar ispovedi koja je to „mašina što ima rupu napred i suši“, a što njegova izjava koja naišla na ogromno zanimanje svekolike javnosti. Ministar bi spreman sve objasni, ljudi ne znaju šta je to, to je mašina koja suši kuću, on to zna kao građevinac, znači, izvlači vlagu, danas omalterišete, sutra krečite, to su nabavili, Rasim dobio taj zadatak, da nabavi za poplavljena područja. Reporter se ubaci, znači, kao neki usisivač, ministar tu nastavi podrobnije, Nije kao usisivač, to je kao na primer električni šporet, ima manji, ima veći, uključite u struju, i on crpi vlagu, ima ko kofa pored, i ta se kofa puni. Reporter upita, A gde tu rupa? Ministar i to objasni, Ona uvlači vazduh, suši ga, izvlači vlagu, i ide u kofu, za noć osuši, to su neki zloupotrebili, pomešali…

Eto, on je tražio mašine koje šalju da kupe uginule životinje, na primer, krave, konje, svinje, to su one mašine sa rukom koje dižu i utovaruju sebe, sa kranom, ljudi ne razumeju, šalju obične kamione, kad dođe konj koji je uginuo, koji je naduvan, ne mogu seljaci da ga podignu, sad tu treba mašina, da ga neko veže, zakači, ili da ima utovarnu lopatu da utovari u kamion, i da to iskipuje, da se zaspe sa gašen kreč, da ne bi došlo do kuge. Ljudi nisu ukapirali, slali obične kamione, kako seljaci da dignu konja, da ga seku motornim testerama, pa je tražio da dobije mašine sa rukom, ili granom, kako je neko zove, koja se spusti dole i utovari, ili ima one čeljusti, mašina sama sebe utovari, sama sebe istovari.

Onda se vrati na „mašinu sa rupom napred koja suši“, te mašine tako brzo suše, na primer, ubacite je u crkvu, ona prenoći, i svu vlagu popije, to je to, ali ljudi ne razumeju, danas malterišemo, sutra malamo! Kad sve obavio u Pustinji, ministar isti dan nastavio dalje, u Valjevski kazneno-popravni zavod za maloletnike, Osečinu, Ljuboviju, svuda sve sagled’o, i dao originalna i brza rešenja.