Od kada je ljudi, ima i gripa. Još 412. godine pre Hrista, otac medicine Hipokrat je identifikovao grip kao posebno oboljenje i opisao kliničku sliku ove bolesti. Nedugo zatim, Atinjanin Diodor Sikul takođe pominje ovu bolest kao uzrok pomora grčke vojske na Siciliji, a istoričari tvrde da je ovakva zaraza izazvala pomor u Atini 404. godine pre nove ere.
Grip se pod imenom „influenca“, od italijanske reči koja znači „uticaj“, prvi put javlja 1357. godine, jer je popularno verovanje onog vremena bilo da se grip dobija pod uticajem zvezda. I tako su zvezde 1485. „uticale“ da na britanskom ostrvu nastane prva poznata epidemija gripa, takozvana „bolest oticanja“, koja je, pored zaraze i smrti nekoliko stotina hiljada ljudi, blokirala luke i znatno uticala na ekonomiju britanske države. Zabeleženi su pokušaji engleskih lekara da se izbore sa ovom pošasti, pa su tako korišteni razni lekovi poput duvanskog i limunovog soka, ali bezuspešno.
Nepunih 100 godina kasnije, svet je pogodila prva zabeležena pandemija. Krenuvši iz Azije, preko Afrike, zatim Evrope i na kraju do Amerike, ovaj grip je pogodio preko 90 odsto svetske populacije, izazivajući smrt u velikom broju slučajeva, dobrim delom zahvaljujući neukosti onovremenskih medicinara, koji su pacijente lečili pretežno puštanjem krvi, što je dodatno doprinelo većoj smrtnosti.
Narednih 400 godina, svet je, iako u međuvremenu pogođen drugačijim zarazama, poput velike kuge tzv. crne smrti, polako zaboravljao na grip, bar u pandemijskom obliku, a onda su se pandemija poznatija kao „ruski grip“ 1895. godine i pandemija hongkonškog gripa 1900. godine, pobrinule da se na najgori mogući način ljudi podsete na ovu bolest.
Iako se svet ubrzo upoznao sa najmodernijim načinima masovnog sejanja smrti, koje je Prvi svetski rat napretkom tehnologije i razvojem naoružanja uveo u ratnu praksu, ipak, za sve vreme trajanja do tada najstrašnijeg globalnog sukoba, život je izgubilo manje ljudi nego u pandemiji gripa koja je usledila odmah nakon rata. Nakon strašnih ratnih razaranja, 1918. godine, svet je pogodila najveća pandemijska zaraza do tada koja je odnela, po nekim procenama, i više od 50 miliona života.
Ovo je bila više nego dovoljna motivacija da se civilizacija uhvati u koštac sa gripom i da se intenziviraju naučni napori na iznalaženju rešenja ovog globalnog problema. Godine 1933. izolovan je prvi humani virus gripa, a nedugo zatim, 1944. godine, svet je dobio i prvu vakcinu protiv ove opake bolesti. Čovek je počeo da se bori.
Godine 1957, kada je pandemija tzv. „azijskog gripa“ pogodila svet i 1968. godine kada je stigao novi pandemijski talas iz Hong Konga, prve bitke protiv zaraze su dobijene i smrtnost je bila neznatna u poređenju sa pandemijom španske groznice koja je 1918. pogodila svet.
Danas nam ponovo preti pandemija. Počevši sa ptičjim, pa zatim sa svinjskim gripom, virus H1N1 u svojim varijacijama ponovo napada svetsku populaciju. Naravno, ovaj put smo spremniji, organizovaniji, razvili smo mnoga oružja protiv ove pošasti, prevenciju, vakcine, procedure…, ali strah od zaraze, mada nevidljiv na licima pokrivenim maskama, jasno se vidi u očima ljudi širom sveta.
Robotika već godinama privlači izuzetnu pažnju svetske javnosti u krugovima lekara, naučnika i istraživača. Sa ciljem da pomogne u osposobljavanju medicinskog osoblja za borbu protiv preteće pandemije virusa gripa H1N1, japanski naučnici nedavno su proizveli prvog humanoidnog robota koji verno simulira simptome ove virusne infekcije. Ovo je prvi put da je neki robot proizveden radi simulacije određene bolesti, međutim nije prvi put da se roboti koriste u medicinske svrhe kako bi omogućili medicinskom osoblju u svetu uvežbavanje procedura potrebnih za adekvatno lečenje obolelih od virusnih oboljenja.
Robot je prosečne visine odraslog čoveka, a materijal kojim je pokriven veoma je sličan ljudskoj koži. Znoji se kao i živa osoba pod velikom temperaturom nastalom usled oboljevanja od gripa virusa tipa A. Ovaj robot može čak i da simulira konvulzije koje nastaju usled nenamernog skupljanja mišića kod čoveka, a ukoliko nije adekvatno lečen, robot prestaje da diše. Ubrzo nakon prestanka disanja i njegovo srce prestaje sa radom.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
