Od kada je ljudi, ima i gripa. Još 412. godine pre Hrista, otac medicine Hipokrat je identifikovao grip kao posebno oboljenje i opisao kliničku sliku ove bolesti. Nedugo zatim, Atinjanin Diodor Sikul takođe pominje ovu bolest kao uzrok pomora grčke vojske na Siciliji, a istoričari tvrde da je ovakva zaraza izazvala pomor u Atini 404. godine pre nove ere.
Grip se pod imenom „influenca“, od italijanske reči koja znači „uticaj“, prvi put javlja 1357. godine, jer je popularno verovanje onog vremena bilo da se grip dobija pod uticajem zvezda. I tako su zvezde 1485. „uticale“ da na britanskom ostrvu nastane prva poznata epidemija gripa, takozvana „bolest oticanja“, koja je, pored zaraze i smrti nekoliko stotina hiljada ljudi, blokirala luke i znatno uticala na ekonomiju britanske države. Zabeleženi su pokušaji engleskih lekara da se izbore sa ovom pošasti, pa su tako korišteni razni lekovi poput duvanskog i limunovog soka, ali bezuspešno.
Nepunih 100 godina kasnije, svet je pogodila prva zabeležena pandemija. Krenuvši iz Azije, preko Afrike, zatim Evrope i na kraju do Amerike, ovaj grip je pogodio preko 90 odsto svetske populacije, izazivajući smrt u velikom broju slučajeva, dobrim delom zahvaljujući neukosti onovremenskih medicinara, koji su pacijente lečili pretežno puštanjem krvi, što je dodatno doprinelo većoj smrtnosti.
Narednih 400 godina, svet je, iako u međuvremenu pogođen drugačijim zarazama, poput velike kuge tzv. crne smrti, polako zaboravljao na grip, bar u pandemijskom obliku, a onda su se pandemija poznatija kao „ruski grip“ 1895. godine i pandemija hongkonškog gripa 1900. godine, pobrinule da se na najgori mogući način ljudi podsete na ovu bolest.
Iako se svet ubrzo upoznao sa najmodernijim načinima masovnog sejanja smrti, koje je Prvi svetski rat napretkom tehnologije i razvojem naoružanja uveo u ratnu praksu, ipak, za sve vreme trajanja do tada najstrašnijeg globalnog sukoba, život je izgubilo manje ljudi nego u pandemiji gripa koja je usledila odmah nakon rata. Nakon strašnih ratnih razaranja, 1918. godine, svet je pogodila najveća pandemijska zaraza do tada koja je odnela, po nekim procenama, i više od 50 miliona života.
Ovo je bila više nego dovoljna motivacija da se civilizacija uhvati u koštac sa gripom i da se intenziviraju naučni napori na iznalaženju rešenja ovog globalnog problema. Godine 1933. izolovan je prvi humani virus gripa, a nedugo zatim, 1944. godine, svet je dobio i prvu vakcinu protiv ove opake bolesti. Čovek je počeo da se bori.
Godine 1957, kada je pandemija tzv. „azijskog gripa“ pogodila svet i 1968. godine kada je stigao novi pandemijski talas iz Hong Konga, prve bitke protiv zaraze su dobijene i smrtnost je bila neznatna u poređenju sa pandemijom španske groznice koja je 1918. pogodila svet.
Danas nam ponovo preti pandemija. Počevši sa ptičjim, pa zatim sa svinjskim gripom, virus H1N1 u svojim varijacijama ponovo napada svetsku populaciju. Naravno, ovaj put smo spremniji, organizovaniji, razvili smo mnoga oružja protiv ove pošasti, prevenciju, vakcine, procedure…, ali strah od zaraze, mada nevidljiv na licima pokrivenim maskama, jasno se vidi u očima ljudi širom sveta.
Medicina XXI veka — »Zaraženi« robot
Robotika već godinama privlači izuzetnu pažnju svetske javnosti u krugovima lekara, naučnika i istraživača. Sa ciljem da pomogne u osposobljavanju medicinskog osoblja za borbu protiv preteće pandemije virusa gripa H1N1, japanski naučnici nedavno su proizveli prvog humanoidnog robota koji verno simulira simptome ove virusne infekcije. Ovo je prvi put da je neki robot proizveden radi simulacije određene bolesti, međutim nije prvi put da se roboti koriste u medicinske svrhe kako bi omogućili medicinskom osoblju u svetu uvežbavanje procedura potrebnih za adekvatno lečenje obolelih od virusnih oboljenja.
Robot je prosečne visine odraslog čoveka, a materijal kojim je pokriven veoma je sličan ljudskoj koži. Znoji se kao i živa osoba pod velikom temperaturom nastalom usled oboljevanja od gripa virusa tipa A. Ovaj robot može čak i da simulira konvulzije koje nastaju usled nenamernog skupljanja mišića kod čoveka, a ukoliko nije adekvatno lečen, robot prestaje da diše. Ubrzo nakon prestanka disanja i njegovo srce prestaje sa radom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako je vlast zanemela posle hapšenja sada već bivšeg načelnika beogradske policije? Šta su pokazale objave odbeglog osuđenika i pripadnika “kavačkog klana” Miloša Medenice dok je policija ćutala? Zašto su tabloidi iznenada počeli štancati samo zvanična obaveštenja? Ko su Saša Vuković Boske i Aleksandar Nešović Baja? Kakav je bio javni imidž Veselina Milića, a kakvi njegovi odnosi sa Zvonkom Veselinovićem, Nikolom Petrovićem i Slavišom Kokezom? Zašto je bivši načelnik bio neka vrsta posebne vrste unutar sistema vlasti Aleksandra Vučića? Otkud Milić u organizaciji i prikrivanju ubistva koje ima mafijaški predznak i mogu li ovakvi slučajevi da se završe na jednom ubistvu
“VREME” istražuje: Ko obezbeđuje Klinički centar, kako i za koliko
Mesec dana nakon nasilja ispred Medicinskog fakulteta u noći izbora za studentski parlament, tužilaštvo je formiralo predmet o slučaju u kom se pojavilo i privatno obezbeđenje Kliničkog centra. Trag od te noći vodi do višemilionskog posla sa firmama za privatno obezbeđenje i pitanja ko rukovodi bezbednošću najveće zdravstvene ustanove u Srbiji
Do svog poslednjeg dana Predrag Koraksić Corax je radio i stvarao karikature koje su o društvu i državi govorile jasnije i pouzdanije nego hiljade reči. Iz dana u dan iscrtavao nam je golu i često gorku istinu razotkrivajući i ismevajući moćnike i uzurpatore vlasti. Prošle subote srce je stalo i okončalo dugu i plodonosnu životnu odiseju jednog od najznamenitijih karikaturista Balkana i jedinstvenog tribuna za slobodu i pravdu
Pred snagom zajedništva i željom za pravdom, pred radošću života koji ispliva uvek, čak i kad je okružen krvožednim lojalistima i kad se kašlje od suzavca. Reče neko ovih dana: na Slaviju se ne zove, na Slaviju se dolazi
Širok front može da okupi samo borba protiv korupcije jer ona nagriza birače vlasti i opozicije, prozapadne liberale i proruske nacionaliste, vernike i ateiste, urbane i ruralne, mlađe i starije, obrazovane i polupismene
Zašto gore poznati lokali? Kakva je tu uloga Ćacilenda, najvećeg skupa kriminogenih osoba na otvorenom posle dvorišta Centralnog zatvora? I kako je MUP postao krovna organizacija konfederacije mafijaških klanova
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
