Slučaj Snouden: Da li je sve to bar nešto promenilo nabolje

Pre tačno deset godina svet je od Edvarda Snoudena saznao za programe globalnog nadzora američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) za koju je radio. 

Njegova otkrića su pokazala da niko nije bezbedan od „špijunaže“ koju može da izvrši NSA, a ponajmanje Amerikanci, čije privatne komunikacije bi trebalo da budu zaštićene američkim ustavom.

Bivši obaveštajac danas se nalazi u Rusiji. Oglašava se na tviteru. Njegov tviter nalog ima 5,7 miliona pratilaca, a on prati samo jedan – nalog Nacionalne bezbednosne agencija. 

Kakve su posledice njegovih otkrića?

Deceniju kasnije obaveštajne službe SAD i dalje imaju mogućnost da prikupljaju velike količine privatnih informacija razmenjenih putem poruka.

Međutim, Snoudenova otkrića pokrenula su lavinu koja se do danas nije zaustavila, pa su tako unapređeni protkoli i doneti zakoni koji se tiču enkripcije podataka u SAD i Evropi.

„Nakon Snoudenovih otkrića, u gotovo svakoj demokratiji na Zapadu, povela se istorijska debata o vezi između građana i državnih programa za masovni nadzor, odnosno da li se ti programi kontrolišu kako treba“, rekao je Ben Vizner, član Američke unije za građanske slobode i Snoudenov advokat.

Pročitajte još Edvard Snouden protiv Velikog Brata

U trenutku kada je svetu obelodanio šta sve može i radi NSA, Snouden je imao 29 godina i impresivne stavke u karijeri. Pre NSA radio je kao poslovno tehnički asistent u CIA.

„Skinuo“ je hiljade dokumenata NSA i CIA koji pokazuju dokle doseže svetsko prikupljanje podataka i dao ih novinarima na tajnim sastancima u Hongkongu. Dokumenta su pokazala da su američke obaveštajne službe radile zajedno sa britanskim i drugim agencijama, kako bi se izgradili dosijei milijardi ljudi koji nisu bili pod bilo kakvim osnovanim sumnjama.

SAD su, pokazali su ovi dokumenti, mogle da prisluškuju telefone lidera savezničkih zemalja, a NSA je imala program po imenu „Prizma“, koji je skupljao korisničke podatke od Gugla i Fejsbuka, sa i bez pristanka samih korisnika.

Mreža „Pet očiju“

Nemački politikolog Tomas Rid, koji predaje na poznatom Univerzitetu Džons Hopkins, analizirao je i katalogizirao svih 2.700 Snoudenovih dosijea. Reč je o 4.500 stranica dokumenata. S Ridove tačke gledišta, sposobnosti Sjedinjenih Država za kontražpijunažu veoma su impresivne.

NSA je razvila „sofisticirane metode“ otkrivanja neprijateljskih aktivnosti na mrežama u koje prodire. I prvo što želi da zna kada prodre u neku računarsku mrežu, jeste ko je provalio u tu mrežu pored nje. A ako otkrije nekoga, zapita se da li i taj uljez prisluškuje – da bi, „ne samo saznala nešto o svojoj meti, već i o onome šta drugog uljeza toliko interesuje“.

Rid smatra da je takozvanih „Pet očiju“ (Five Eyes), mreža tajnih službi SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda i Velike Britanije, jedinstvena na svetskom nivou: „Ta ’obaveštajna zajednica’ pet zemalja, izuzetno je kreativna. Mislim da je drugim službama – Nemačkoj, ali i suprotstavljenim službama kao što je kineska – izuzetno teško da budu toliko agilne i inovativne kao su ’Pet očiju’.“

Pročitajte još Kradljivac ključa kraljevstva

Njegova otkrića, naravno, izazvala su burne reakcije kako u javnosti, tako i u redovima američkih obaveštajnih službi, koje su optužile Snoudena da podriva antiterorističke programe, i samim tim pomaže neprijateljima SAD.

Pre sedam godina, direktor nacionalne obaveštajne agencije Džejms Klaper rekao je da je Snouden „otežao posao za NSA, time što zbog njega kompanije za internet i mobilnu komunikaciju sada mnogo više enkriptuju (obezbeđuju) svoje usluge“.

Snoudenovi postupci su naterali Belu kuću da ispita sve akcije kojima se NSA bavi, a Evropska unija je 2018. godine primenila GDPR (Opšte regulacije za zaštitu podataka) kako bi se ograničila sposobnost američkih kompanija poput Gugla ili Fejsbuka za prikupljanje podataka korisnika.

Snouden je takođe otkrio da je NSA prisluškivala i mobilni telefon kancelarke Angele Merkel.

Heroj ili izdajnik?

Ako se danas, deset godina kasnije, osvrnemo na to, postavlja se pitanje da li je Snouden heroj ili izdajnik? Oba termina su preterana, kaže Erik Dal, i sam bivši obaveštajac, a sada profesor na Američkom mornaričkom koledžu u Montereju u Kaliforniji:

„On sigurno nije to učinio da bi radio zajedno s neprijateljima Sjedinjenih Država, da tako kažem. Danas teško da mu je od koristi to što je postao ruski državljanin“, kaže Dal. „S druge strane, on jeste prekršio zakon, izvršio je delo izdaje.“

Prema Dalovom mišljenju, Snouden može da postane neka vrsta heroja samo ako se vrati u SAD i tamo se suoči s posledicama svojih postupaka: „Onda bi on za mene bio pravi heroj.“

Edvard Snouden se trenutno nalazi u Rusiji odakle, izgleda, i ne namerava uskoro da ode. 

Pročitajte još Digitalna špijunaža – A gde smo mi tu

U septembru prošle godine, ruski mediji su preneli kako je predsednik te zemlje Vladimir Putin potpisao ukaz kojim se rusko državljanstvo dodeljuje Snoudenu.

U Vašingtonu, portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je tada da su SAD upoznate sa izveštajima da je Snouden dobio rusko državljanstvo i da „Bajdenova administracija ne bi bila iznenađena ako su izveštaji tačni“.

Često se oglašava putem Tvitera, gde uglavnom komentariše regulacije vezane za tehnologiju. 

Nedavno je pružio podršku Džulijanu Asanžu, napisavši da je on zapravo „politički zatvorenik“.

B.G./Dojče veče/Euronews Srbija