Da novinarku BIRN-a Anu Novaković nije zainteresovalo da istraži vezu između kompanije Sinadei, od koje je nekadašnji gradonačelnik Beograda i trenutni ministar finansija Siniša Mali kupio stan, i parcela u Resavskoj 25 i Mišarskoj 3 u zaštićenoj zoni beogradskog Vračara na kojima je planirana gradnja stambeno-poslovnog objekta, ne bi se saznalo da je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Olivera Vučković izdala Uslove za izgradnju tog objekta samostalno i bez potpisa obrađivača, smatrajući da ima diskreciono pravo da tako nešto uradi.
Kuće u Mišarskoj 3 i Resavskoj 25 deo su celine Istočni Vračar
Resavska 25
koja uživa status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom, što prema članu 7. Zakona o kulturnim dobrima znači da se „kulturno dobro i dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne sme oštetiti, uništiti, niti se bez saglasnosti može menjati njegov izgled,
svojstvo ili namena“.
Dvospratna kuća u Resavskoj Pere Velimirovića, inženjera i ministra građevine u nekoliko navrata s kraja 19. i početka 20. veka, sagrađena je 1908. godine prema projektu slavnog arhitekte Jovana Ilkića, dok je stambena prizemnica u Mišarskoj podignuta krajem 19. veka i sadrži sve karakteristike akademske arhitekture tog vremena. Olivera Vučković je istoričarka i položila je konzervatorski ispit, te je tako upoznata i sa kulturno-istorijskim vrednostima ovih kuća i sa zakonom koji ih štiti, kao i sa obavezom da traži odobrenje struke, odnosno da ima potpise obrađivača. Direktorka je odbila da objasni ovaj svoj postupak, i najavila je istragu o tome ko je iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda
dao podatke BIRN-u.
U jednom od dokumenata koji je BIRN dobio od Zavoda navodi se da je investitor izgradnje i u Resavskoj i u Mišarskoj firma Capital Developments, osnovana pre 15 meseci. Firma je prema podacima iz katastra u postupku uknjiženja u vlasništvo obe parcele na kojima će se graditi. Međutim, na sajtu Novogradnja Beograd na kome je oglašena prodaja stanova u Resavskoj navodi se da je investitor kompanija Sanidei, poznata je po gradnji luksuznih stanova u Srbiji i Crnoj Gori, u kojoj su BIRN-u objasnili da su još pre dva meseca prodali lokaciju i da ne grade zgradu, a da se oglas i dalje nalazi na sajtu jer sajt nije ažuriran. Informacija o prodaji stanova u Resavskoj 25 bila je više od mesec dana javno dostupna na sajtu za kupovinu nekretnina, iako za taj objekat još nije dobijena građevinska dozvola, niti je urađen urbanistički projekat.
Stručna i medijska javnost pokušava da zaustavi rušenje kuća
u Resavskoj i Mišarskoj, i da obelodani kako je do toga uopšte
moglo da dođe. Objavljujemo dva rešenja ove nečasne situacije (u „Povezanim člancima“, ispod teksta).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
