Sledeća stanica – Menhetn

Ima gotovo previše sličnosti između onoga što se dešava u vreme pandemije virusa kovid-19 sa radnjom filma Zaraza (Contagion) Stivena Soderberga, u kome junakinja umire četiri dana nakon što je u Honkongu zakačila misteriozan virus, posetila ljubavnika u Čikagu, proširila virus po celom svetu i izazvala moriju.

Kada je 2011. godine taj film počeo da se prikazuje, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti morao je da saopšti da nije reč o dokumentarcu. Rebeka Kac, Direktorka Centra za proučavanje globalnog zdravlja i bezbednosti na Univerzitetu Džordžtaun, pak kaže da ga rado prikazuje studentima tokom predavanja o novim infektivnim bolestima. Američki Nacionalni javni radio je 2020. godine čak sproveo i takozvanu proveru činjenica (facts checking), i našao da virus u filmu odnosi živote 20 odsto zaraženih, dok je korona virus smrtonosan samo u oko 2 odsto slučajeva.

„Njujork post“ piše da su se autori filma savetovali sa Lori Garet, koja je decenijama pratila epidemije, bila savetnik pri Savetu za spoljne odnose i 1994. godine objavila bestseler Dolazeća kuga: novonastale bolesti u svetu izbačenom iz ravnoteže.

TAJNO TESTIRANJE

Taj holivudski medicinski triler ne predstavlja usamljen primer upozoravanja na opasnost od pandemija. Osnivač Majkrosofta i filantrop Bil Gejts od 2015. godine se zalaže da se više investira (a ponešto i sam ulaže) u istraživanja vakcina i lekova protiv virusa. On je 28. februara u članku u časopisu „New England Journal of Medicine“ pisao kako mu se čini da je kovid-19 počeo da se ponaša kao patogen s kojim se srećemo jednom u veku; da se nada da to nije tako, ali da ga treba tako tretirati dok se ne pokaže suprotno.

Još dok je početkom januara Svetska zdravstvena organizacija insistirala da taj novi virus ima „limitirane mogućnosti prenosa sa čoveka na čoveka“, Trevor Bedford, ekspert za evoluciju i infektivne bolesti iz Centra za istraživanje raka „Fred Hačison“ u Sijetlu, izneo je sumnju da taj virus, bilo kakav da je, može da se prenosi lako kao običan grip. Kasnija Bedfordova istraživanja pokazala su da je u oblast Sijetla 15. januara doputovao neko inficiran virusom korona, koji je tiho počeo da se širi, a da nije bio primećen narednih šest nedelja. Bedford je negde oko 20. januara na to upozoravao svakog živog zvaničnika koji je hteo da ga sasluša.

Američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju 24. januara objavio je da je razvio test za otkrivanje bolesti, ali američka agencija za hranu i lekove nije mogla da ga odobri. Sledećih desetak dana pomoćnik direktora laboratorije za kliničku virologiju na Univerzitetu Vašington Aleks Greninger želeo je da isproba ovaj test. Stručnjak za zarazne bolesti u Sijetlu Helen Ču odlučila je da više ne čeka vladine zvaničnike. Testirala se u Greningerovoj laboratoriji bez službenog odobrenja. Rezultat je bio pozitivan. „Virus je već svuda“, rekla je kasnije za „Njujork tajms“.

PRIČA SA ZAPADNE STRANE

Jedna studija londonskog Imperijalnog koledža predviđala je da se u narednim mesecima može zaraziti i do 2,2 miliona Amerikanaca. Istog dana kada je studija objavljena, vodeći istraživač je dobio groznicu i počeo da kašlje. Bio je zaražen virusom kovid-19.

Virus je tako stigao i u Njujork. U prošlu nedelju, 22. marta, ulice Menhetna bile su veoma tihe. Radnje su posle 20 časova bile zatvorene, zamračeni su izlozi od Bruklina do Bafala. Njujorčanima je rečeno da ostanu u svojim kućama. Zabranjeno je okupljanje ljudi na javnim mestima. Neke ulice su zatvorene da bi se obezbedilo više prostora za kretanje pešaka.

Guverner Njujorka Endrju Komo nije zatvorio Van Kortland park u Bronksu, Central park na Menhetnu i Prospekt park u Bruklinu, procenivši da su dovoljno veliki da ljudi mogu da se drže na distanci jedni od drugih. Dečja igrališta ostala su otvorena, uz upozorenje da se redovno dezinfikuju i da su roditelji odgovorni da njihova deca budu na sigurnom rastojanju od druge dece.

Radnici centra „BronxCare“, u kraju u kome živi dosta Dominikanaca, počeli su da postavljaju šatore za testiranje pacijenata sa simptomima sličnim gripu. Testirano je 16.000 slučajeva dnevno. U Bruklinu i Kvinsu je u ponedeljak 23. marta bilo po 3000 ljudi pozitivno na virus korona, a u celom Njujorku 10.764 – u tom trenutku više nego u celoj Južnoj Koreji. Do ponedeljka 23. marta, u Njujorku je 450 ljudi bilo na intenzivnoj nezi, a 114 je umrlo. U SAD je zabeleženo 140 novih smrtnih slučajeva u jednom danu. Sa više od 46.000 obolelih SAD su se 23. marta približavale Italiji (oko 70.000 obolelih).

Čini se da se kovid-19 u SAD ponaša drugačije nego u Kini – u većoj meri napada mlađe ljude. U Njujorku je 53 odsto obolelih u dobi između 18 i 49 godina.

VOJNA BOLNICA NA DOKOVIMA NJUJORKA

Guverner Endrju Komo je objavio mere za prihvat novog talasa pacijenata, uključujući i tri privremene bolnice u predgrađima Njujorka i izgradnju velikog medicinskog bivaka u Centru „Džekob Dževis“ na kultnoj Zapadnoj strani Menhetna.

Tražio je i da predsednik Tramp prilagodi hladnoratovski propis o ratnoj proizvodnji, odnosno da federalne vlasti nacionalizuju proizvodnju medicinskih sredstava i respiratora, ali je proizvodnja ipak organizovana bez nacionalizacije. Predsednik Tramp je aktivirao Nacionalnu gardu u Njujorku, Kaliforniji i Vašingtonu, gde se virus ubrzano širio.

Vojni sanitetski brod „Komfort“ upućen je u njujoršku luku, i koristiće se kao bolnica za zaražene virusom korona. Brod „Mersi“ stacioniran u San Dijegu upućen je u Los Anđeles, gde je takođe žarište epidemije. U Kaliforniji je do ponedeljka 23. marta bilo 2193 obolelih i 40 mrtvih.

Uprkos tome, kako piše „Los Anđeles tajms“, u nedelju je plaža Hunipero na Long Biču bila puna, u mestu gde je zabeležen prvi smrtni ishod zaraze korona virusom u SAD. U Santa Moniki su zatvorili parking da bi obeshrabrili ljude da hrle ka plaži.

Prema istraživanju agencije Pju 56 odsto Amerikanaca kaže da je svesno opasnosti od virusa, a 40 odsto još uvek misli da je priča o virusu naduvana. Ni vlada SAD nije bolja.

42.000 NEZAŠTIĆENIH SESTARA

Kada je u decembru u Vuhanu počela epidemija, američka vlada je preduzela nelogične i neadekvantne mere za zaustavljanje njegovog širenja: predsednik Donald Tramp je ismejavao virus i nazvao ga „novom prevarom demokrata“, piše revija „Atlantik“.

Kada je otkriveno širenje zaraze, u bolnicama su nedostajala sredstava za dijagnostiku čak i teško bolesnih pacijenata. Nedostatak testova prisilio je zvaničnike da ograniče njihovo korišćenje. U 19 američkih država primenjivana su pravila koja su praktično onemogućila otkrivanje prvih znakova širenja virusa. Testovi su bili rezervisani za one koji su dovoljno bolesni da bi bili hospitalizovani i za one koji se vraćaju iz ugroženih područja.

Zaslepljeni nedostatkom podataka o testiranju, američki gradovi su izgubili presudne dane. Niko nije hteo da kaže ono što je u međuvremenu postalo jasno: februar je bila šansa da se to ispravi. Izgubljen je ceo taj mesec. To rezultira kolapsom američkog bolničkog sistema, koji posle decenija racionalizacija ima malo slobodnih kapaciteta. „I mi sada živimo u eri preplavljenih bolnica, mrtvih staraca i uništene ekonomije“, piše „Atlantik“.

Njujorško udruženje medicinskih sestara u pismu guverneru saopštava da 42.000 medicinskih sestara nema opremu za zaštitu od virusa i da će bolnice prestati da rade ako se one zaraze. „Njujorker“ citira tridesetogodišnju Mišel Gonzales, medicinsku sestru na intenzivnoj nezi u Medicinskom centru „Montefjore“ u Bronksu, koja govori o rastućem haosu u njujorškim bolnicama.

Svaki grad u Americi ima pripremljene planove za pandemiju, ali uprkos Bedfordovim upozorenjima zvaničnicima zaduženim za javno zdravlje, na snazi je ostao zaključak da nema razloga za brigu: „Apsolutno sve držimo pod kontrolom“, izjavio je predsednik Donald Tramp u Davosu, i dodao da se radi o „jednoj osobi koja je došla iz Kine“ i da će sve biti u redu.

„Njujorker“ ocenjuje da se Trampov odgovor na krizu u početku svodio na minimiziranje, potcenjivanje realnosti i hvalisanje „neverovatnim poslom“ koji u vezi sa tim obavlja. Potrošio je najvredniji resurs dok traje pandemija – vreme.

ŽIŽEKOVO POREĐENJE

Filozof Slavoj Žižek u jednom eseju epidemiju novog virusa poredi sa psihijatrijskom šemom po kojoj se ljudi suočavaju sa terminalnom bolešću, a koju je opisala Elizabet Kibler Ros u psihijatrijskoj knjizi O smrti i umiranju.

I u vreme srednjevekovnih epidemija stanovništvo pogođenih gradova reagovalo je slično: prvo poricanjem, zatim gnevom (na naše grešne živote zbog kojih smo kažnjeni, ili čak na okrutnog Boga koji je to dozvolio), a zatim „pregovorima“ (nije tako loše, hajde da izbegnemo one koji su bolesni), potom depresijom (naš život je završen), zatim, što je zanimljivo, orgijama (pošto su naši životi gotovi, dozvolimo sebi sva zadovoljstva kao što su piće ili seks). I na kraju, prihvatanjem: „Evo nas, hajde da se ponašamo što je više moguće kao da normalan život traje.“

SEĆANJE NA 1918.

U Sijetlu, koji se 1. marta našao u istom položaju kao Vuhan 1. januara na rubu eksplozije širenja korona virusa, 7. marta je više od 30.000 ljudi prisustvovalo utakmici fudbalskog kluba „Seattle Sounders“. Taj događaj neke podseća na novogodišnje slavlje u zaraženom Vuhanu, a neke na odluku vlasti u Filadelfiji tokom epidemije španske groznice 1918. godine da dozvoli paradu takozvanog „Zajma za slobodu“, kojim je prikupljan novac za ratne napore. Usred te epidemije jednog septembarskog dana dvesta hiljada ljudi marširalo je Širokom ulicom i slušalo koncert kralja marševa Džona Filipa Suze. Tri dana kasnije gradske bolnice bile su prepunjene stotinama mrtvih pacijenta poređanih na gomilama kao cepanice.

U Sent Luisu pak vlasti su preduzele brze i ekstremne mere: zatvorile su škole, crkve, pozorišta i igrališta, što podseća na današnji izraz „socijalno distanciranje“. Stopa smrtnosti u Sent Luisu bila je dvostruko manja od one u Filadelfiji.

Najveća nevolja za porodice i pojedince bila je ekonomska: restorani i uslužne radnje su i tada zatvarane, a takve mere su ljudima oduzimale sredstva za život pa se nezaposlenost drastično proširila – to je bilo pre programa socijalne pomoći tokom Ruzveltovog Nju dila. Zabrane crkvenih službi i sahrana nanosile su ljudima emocionalni i duševni bol.

„Los Anđeles tajms“ je 3. decembra 1918. opisivao kako je „duh fijeste“ prožimao taj grad kada je epidemija prošla, nakon „depresije zatvorenih pozorišta, crkava i dvorana“. Ljudi koji su nedeljama „boravili u teskobi kod kuće“ pridružili su se gomili u centru grada kako bi proslavljali. Trgovine su bile pune kupaca, a „dugi niz ljudi protezao se čak i hodnicima u Narodnoj biblioteci“.

Proslavili su kad je prošlo najgore, čak i ne sluteći da su se „burne dvadesete“ pomaljale odmah iza ugla, piše Poli Prajs, profesorka prava i globalnog zdravlja na univerzitetu „Emori“ u Atlanti i autorka knjige Kuge u naciji.

CENA EPIDEMIJE

Ekonomisti nisu sigurni da li će po okončanju krize doći do naglog oživljavanja ekonomije (takozvani U–turn). Ranija zamagljivanja su sada zamenila dramatična upozorenja: ako se ne preduzmu energične mere, kovid-19 bi u narednih nekoliko meseci mogao zaraziti 70 do 150 miliona Amerikanaca, od kojih bi se 80 odsto moglo razboleti.

Za pet odsto onih koji se razbole biće potrebna hospitalizacija, a 1,2 odsto će umreti, citira „Njusvik“ procenu američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Citira i direktora Centra za poslovna i ekonomska istraživanja, profesora ekonomije Majkla Hiksa, koji tvrdi da bi do juna stopa nezaposlenosti u SAD mogla biti veća nego u bilo kojem trenutku nakon Velike depresije. On izračunava da bi cena epidemije u SAD mogla dostići iznos od pet biliona dolara. Uz to, medicinska nega obolelih mogla bi da košta dodatna dva biliona dolara. Dakle, bez agresivnih akcija za suzbijanje epidemije, njena cena u SAD mogla bi dostići oko 7 biliona dolara. To je deset američkih vojnih budžeta.