Ministarstvo finansija Srbije skrštenih ruku čekalo je ono što je ceo svet spremno očekivao još od februara – odluku američkih federalnih rezervi da poveća kamate na dolar. Takav „autizam“ onih koji bi trebalo da brinu o srpskoj državnoj kasi samo u poslednjih 12 meseci koštaće poreske obveznike Srbije čak 122 milijarde dinara, ili milijardu evra po trenutnom kursu.
Javni dug zemlje je početkom novembra dostigao rekordnih 24,3 milijarde evra, a da zlo bude veće trećina je u američkoj valuti, pa je taj deo duga oko 8,5 milijardi dolara. S obzirom na to da je u poslednjih godinu dana dolar ojačao za više od 14 odsto, sa 98 na 112,4 dinara, automatski je za 122 milijarde dinara povećan i dug Srbije (8,5 milijardi dolara puta razlika u kursu od 14,4 dinara). I to bez i jednog dolara dodatnog zaduživanja.
Zbog toga što nije ništa uradilo, Ministarstvo finansija je praktično svakog od oko 1,8 miliona zaposlenih, koji jedino i mogu da otplaćuju javni dug, samo po osnovu slabljenja dinara prema dolaru u proteklih godinu dana opteretilo sa 555 evra novih obaveza. Ili sa jednom i po prosečnom neto zaradom.
RAST JAVNOG DUGA: Istovremeno, rast javnog duga isključivo zbog jačanja dolara dva puta je veći od svih ušteda ostvarenih smanjenjem plata i penzija u ovoj godini. Ako se stvari tako postave nameće se pitanje da li je stezanje kaiša građana moglo da se izbegne da je Ministarstvo finansija pametnije upravljalo javnim dugom? I hoće li iko odgovarati što na vreme, dok su kamate na američki dolar bile na rekordnom minimumu, praktično na nuli, nije preduzelo ništa da skupe američke dugove otplati novim pozajmicama po mnogo nižim kamatnim stopama. I to pre svega u dinarima, ali i evrima, pošto dve trećine robe srpska privreda izvozi u Evropsku uniju, a ne u zemlje u kojima je dolar rezervna valuta.
Ako su u prethodnom periodu mnogi građani skuplje bankarske kredite prevremeno otplatili uzimanjem novih, jeftinijih pozajmica, kako je moguće da nikome u Vladi i Ministarstvu finansija, gde sede, ili bi bar trebalo da sede finansijski stručnjaci, tako nešto nije palo na pamet? Ili, ako je možda neko to i hteo da uradi, ko je to sprečio i na taj način oštetio državni budžet i ugrozio stabilnost javnih finansija zemlje? I time obezbedio visoke zarade poveriocima, koji bi na bilo kom drugom mestu ove godine teško mogli da novac plasiraju uz kamatu od 7,25 ili 6,75 odsto, koliko im na pozajmice plaća Srbija.
POGUBNA RAČUNICA: I da su namerno hteli, sva četiri ministra finansija u poslednje četiri godine, Mirko Cvetković, Mlađan Dinkić, Lazar Krstić i Dušan Vujović, nisu mogli više da naštete srpskoj ekonomiji. Prva dvojica jer su za kratko vreme, emisijom evroobveznica, zadužili zemlju za 5,25 milijardi dolara, a druga dvojica jer nisu uradili ništa da smanje teret duga na koji se plaćaju papreno visoke kamate.
I kakav je ceh kada se podvuče crta? U septembru 2011. sa milijardu dolara, za koliko se tadašnja vlada zadužila emisijom evroobveznica nominovanim u američkoj valuti, država je mogla da namiri dug od 74,7 milijarde dinara. Do sada je iz budžeta za dospele rate plaćeno 59 milijardi dinara, a država duguje još 693 miliona dolara, 550 miliona glavnice i 143 miliona kamata. Čak i da do 28. septembra 2021, kada za naplatu dospeva poslednja rata, dolar ne ojača ni za jedan promil, za to će biti potrebno još 78 milijardi dinara. Tako će za pozajmicu od 74 milijarde dinara poreski obveznici u idealnim uslovima morati da plate 137 milijardi dinara, a ako se pođe od logične pretpostavke da će dolar u narednih šest godina značajno ojačati, jer se očekuje da će kamata na američku valutu i dalje rasti, dok će na evro mirovati, neće biti iznenađenje ako za svaki pozajmljeni dinar vratimo dva i po dinara. I nikom ništa. A ukupni ceh je mnogo veći, jer su kursne razlike od pola milijarde evra (62,3 milijarde dinara) obračunate samo na dug od milijardu dolara, a naše obaveze u američkoj valuti su 8,5 puta veće.
Vrlo je zanimljiva i tvrdnja Ministarstva finansija da Srbija „nije propustila šansu da se zaduži jeftinije, jer Evropska centralna banka, za razliku od Federalnih rezervi SAD, neće podizati svoju referentnu kamatnu stopu“. U Ministarstvu ističu i da se „ne očekuje značajno pomeranje vrednosti američkog dolara u odnosu na evro, a indirektno i na našu domaću valutu, te ne bi trebalo da dođe do daljeg rasta javnog duga Srbije po ovom osnovu“.
Naravno, u saopštenju nema ni reči o tome da je naš dug, baš po osnovu jačanja dolara, samo u proteklih 12 meseci povećan za milijardu evra. Ako se pođe od toga da Vlada računa da će u 2016. Srbija povećati svoj bruto domaći proizvod za 1,7 odsto, ili za oko 500 miliona evra, ispada da su nam kursne razlike već „pojele“ ne samo privredni rast u narednoj, već i u 2017. godini. I treba zapamtiti da je Ministarstvo sa svojom procenom izašlo u trenutku kada dolar vredi oko 112 dinara. Šta će biti ako za godinu dana dolar bude 115 ili čak 118 dinara? Verovatno ništa, osim što će građani Srbije morati iz svojih džepova za vraćanje dolarskog duga da izdvoje novih 25 ili 50 milijardi dinara.
Autor je predsednik Srpske narodne partije (SNP)
