28-03gore
Već mesecima se sportska, a i šira javnost pita čemu toliko ulaganje u skupe transfere, naročito zbog činjenice da je veći deo novca za visoke ciljeve Zvezde i Partizana došao voljom i htenjem državne vlasti, a istovremeno je u domaćoj košarci podosta nereda i nerada, uz najčešći izgovor da nema dovoljno para ni potrebne infrastrukture da bi se išlo u korak sa svetom i održao status zlatnog nacionalnog sporta
Fakundo Kampaco neće moći da nastupa za Crvenu zvezdu u Evroligi do kraja februara, odluka je Finansijske komisije ovog elitnog takmičenja, a upravi beogradskog kluba ostaje da se žali Sudu za sportsku arbitražu u Lozani i na taj način pokuša da skrati izrečenu zabranu registracije novih igrača. Za sada je fakat da najskuplji igrač u istoriji domaće košarke, a biće i ovdašnjeg sporta uopšte, opravdava svoju mesečnu platu od 300.000 evra igrama u regionalnoj ABA ligi i sva je prilika da će tako biti do početka marta.
DREŠENJE KESE
Izgleda da se Košarkaški klub Crvena zvezda, predvođen Nebojšom Čovićem i podržan sa najvišeg mesta u državi, ozbiljno nameračio da konačno zaigra u Fajnal foru i u narednim godinama čak i osvoji evropsku titulu, i tako konačno skine krunu večitom rivalu Partizanu. Oba kluba su letos, podržani državnim i paradržavnim parama i povlasticama, krenula da jačaju igračke redove, uglavnom strancima, a u Zvezdi su nakon slabog starta u Evroligi dodatno “odrešili kesu” i u ponudama poslednjih meseci potukli bogate španske i izraelske klubove. Pošto su tokom jula nanizali sedam novih igrača, počev od naših reprezentativaca Nedovića, Petruševa i Ilića, preko Amerikanaca Holanda, Martina i Adamsa, do Ganca Bentila, u septembru je iz Kine doveden i veteran Raduljica, da bi u oktobru Zvezda uspela da u svoje redove dovede argentinskog plejmejkera Luku Vildozu, pobedivši u ponudi izraelski Makabi.
Međutim, silna pojačanja nisu donela očekivane rezultate i polovinom novembra je umesto Vladimira Jovanovića trenersku poziciju zauzeo Duško Ivanović. Sa njim na klupi, Zvezda se preporodila: zabeležen je niz od deset pobeda (šest u Evroligi i četiri u ABA), od toga dve nad Partizanom, i apetiti su porasli, pa je najednom sredinom decembra pronađeno još para kako bi se dovelo još jedno, najveće pojačanje, još jedan Argentinac iz NBA lige i novi plejmejker u timu – Fakundo Kampaco.
Ličilo je na nemoguće misiju nakon prvih glasina, međutim, klub iz jedne od najsiromašnijih država u Evropi zasenio je sve ponudom i Kampaco je stigao u Beograd. Ubrzo je španski sportski dnevnik “Marka” objavio će Crvena zvezda Kampaca okititi sa 1,8 miliona evra do kraja sezone, u prevodu – sa 300 hiljada evra svakog meseca, odnosno deset hiljada dnevno, a ako zadovolji Čovića i onog jednog čoveka sa najvišeg mesta, za narednu sezonu dobiće 2,5 miliona evra.
Da se u Zvezdi i oko nje ne pita za cenu videlo se već kod dovođenja Nedovića, kada je potpisan rekordni godišnji ugovor (1,1 miliona evra), a potom su se nanizali drugi “teški” ugovori. Ni u Partizanu ovog leta i jeseni nisu štedeli, pa uz ranije dovedene strance i neke naše igrače, te jednog od najskupljih evropskih trenera Željka Obradovića, i oni troše na godišnjem nivou milione evra. Predsednici dva kluba, Čović i Ostoja Mijailović, navode kako su im godišnji budžeti oko deset miliona evra, ali sve govori da su mnogo teži.
SAMO ZA ZVEZDU I PARTIZAN
I već mesecima se sportska, a i šira javnost pita čemu sve to, naročito zbog činjenice da je veći deo novca za visoke ciljeve Zvezde i Partizana došao voljom i htenjem državne vlasti, a istovremeno je u domaćoj košarci podosta nereda i nerada, uz najčešći izgovor da nema dovoljno para ni potrebne infrastrukture da bi se išlo u korak sa svetom i održao status zlatnog nacionalnog sporta. Svakako godi da se u evropskoj eliti nalaze dva kluba iz Srbije, ali njihov uspeh trebalo bi da prate uspesi drugih klubova, odnosno visoki dometi Zvezde i Partizana trebalo bi da budu kruna dobrog rada i dobre organizacije u domaćoj košarci ali, nažalost, nije tako.
Uprkos mnogim problemima koji more Košarkaški savez i klubove, državni vrh (čitaj: Aleksandar Vučić) rešio je da izdašno pomogne dva najveća kluba, Zvezdu svakako više. Ali, projekcije o crveno-belom timu koji će rutinski proći kroz ligaški deo i ući među osam najboljih poremetila je Finansijska komisija Evrolige.
A kad je teško, predsednik Zvezde zna kako da izbegne odgovornost, vežbao je još uz Slobodana Miloševića i potom se godinama usavršavao na raznim funkcijama: Čović, naime, tvrdi da je u pitanju zavera protiv kluba, jer su se, kako objašnjava, najjači evroligaši uplašili jake Zvezde, uz to naglašava i da su sva dugovanja prema bivšim igračima i trenerima izmirena ili je dogovorena dinamika otplate, a glavni negativci su za njega i dalje ljudi iz tabora večitog rivala. Iz Partizana ne odgovaraju, valjda zadovoljni što su voljom režima “prodisali” u poslednje dve godine, a i da ne dolivaju ulje na vatru kada i dalje veći deo onih 20 hiljada navijača u prepunoj beogradskoj Arene strasno vređa predsednika vladajuće partije i Srbije.
A junak cele drame Kampaco poručuje da ostaje u Zvezdi i pored mnogih ponuda koje dobio poslednjih dana, tako da će do početka marta svoje veliko znanje koje je, da tako kažemo, narod Srbije debelo platio – pokazivati samo na regionalnom nivou.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
