28-03gore
Već mesecima se sportska, a i šira javnost pita čemu toliko ulaganje u skupe transfere, naročito zbog činjenice da je veći deo novca za visoke ciljeve Zvezde i Partizana došao voljom i htenjem državne vlasti, a istovremeno je u domaćoj košarci podosta nereda i nerada, uz najčešći izgovor da nema dovoljno para ni potrebne infrastrukture da bi se išlo u korak sa svetom i održao status zlatnog nacionalnog sporta
Fakundo Kampaco neće moći da nastupa za Crvenu zvezdu u Evroligi do kraja februara, odluka je Finansijske komisije ovog elitnog takmičenja, a upravi beogradskog kluba ostaje da se žali Sudu za sportsku arbitražu u Lozani i na taj način pokuša da skrati izrečenu zabranu registracije novih igrača. Za sada je fakat da najskuplji igrač u istoriji domaće košarke, a biće i ovdašnjeg sporta uopšte, opravdava svoju mesečnu platu od 300.000 evra igrama u regionalnoj ABA ligi i sva je prilika da će tako biti do početka marta.
DREŠENJE KESE
Izgleda da se Košarkaški klub Crvena zvezda, predvođen Nebojšom Čovićem i podržan sa najvišeg mesta u državi, ozbiljno nameračio da konačno zaigra u Fajnal foru i u narednim godinama čak i osvoji evropsku titulu, i tako konačno skine krunu večitom rivalu Partizanu. Oba kluba su letos, podržani državnim i paradržavnim parama i povlasticama, krenula da jačaju igračke redove, uglavnom strancima, a u Zvezdi su nakon slabog starta u Evroligi dodatno “odrešili kesu” i u ponudama poslednjih meseci potukli bogate španske i izraelske klubove. Pošto su tokom jula nanizali sedam novih igrača, počev od naših reprezentativaca Nedovića, Petruševa i Ilića, preko Amerikanaca Holanda, Martina i Adamsa, do Ganca Bentila, u septembru je iz Kine doveden i veteran Raduljica, da bi u oktobru Zvezda uspela da u svoje redove dovede argentinskog plejmejkera Luku Vildozu, pobedivši u ponudi izraelski Makabi.
Međutim, silna pojačanja nisu donela očekivane rezultate i polovinom novembra je umesto Vladimira Jovanovića trenersku poziciju zauzeo Duško Ivanović. Sa njim na klupi, Zvezda se preporodila: zabeležen je niz od deset pobeda (šest u Evroligi i četiri u ABA), od toga dve nad Partizanom, i apetiti su porasli, pa je najednom sredinom decembra pronađeno još para kako bi se dovelo još jedno, najveće pojačanje, još jedan Argentinac iz NBA lige i novi plejmejker u timu – Fakundo Kampaco.
Ličilo je na nemoguće misiju nakon prvih glasina, međutim, klub iz jedne od najsiromašnijih država u Evropi zasenio je sve ponudom i Kampaco je stigao u Beograd. Ubrzo je španski sportski dnevnik “Marka” objavio će Crvena zvezda Kampaca okititi sa 1,8 miliona evra do kraja sezone, u prevodu – sa 300 hiljada evra svakog meseca, odnosno deset hiljada dnevno, a ako zadovolji Čovića i onog jednog čoveka sa najvišeg mesta, za narednu sezonu dobiće 2,5 miliona evra.
Da se u Zvezdi i oko nje ne pita za cenu videlo se već kod dovođenja Nedovića, kada je potpisan rekordni godišnji ugovor (1,1 miliona evra), a potom su se nanizali drugi “teški” ugovori. Ni u Partizanu ovog leta i jeseni nisu štedeli, pa uz ranije dovedene strance i neke naše igrače, te jednog od najskupljih evropskih trenera Željka Obradovića, i oni troše na godišnjem nivou milione evra. Predsednici dva kluba, Čović i Ostoja Mijailović, navode kako su im godišnji budžeti oko deset miliona evra, ali sve govori da su mnogo teži.
SAMO ZA ZVEZDU I PARTIZAN
I već mesecima se sportska, a i šira javnost pita čemu sve to, naročito zbog činjenice da je veći deo novca za visoke ciljeve Zvezde i Partizana došao voljom i htenjem državne vlasti, a istovremeno je u domaćoj košarci podosta nereda i nerada, uz najčešći izgovor da nema dovoljno para ni potrebne infrastrukture da bi se išlo u korak sa svetom i održao status zlatnog nacionalnog sporta. Svakako godi da se u evropskoj eliti nalaze dva kluba iz Srbije, ali njihov uspeh trebalo bi da prate uspesi drugih klubova, odnosno visoki dometi Zvezde i Partizana trebalo bi da budu kruna dobrog rada i dobre organizacije u domaćoj košarci ali, nažalost, nije tako.
Uprkos mnogim problemima koji more Košarkaški savez i klubove, državni vrh (čitaj: Aleksandar Vučić) rešio je da izdašno pomogne dva najveća kluba, Zvezdu svakako više. Ali, projekcije o crveno-belom timu koji će rutinski proći kroz ligaški deo i ući među osam najboljih poremetila je Finansijska komisija Evrolige.
A kad je teško, predsednik Zvezde zna kako da izbegne odgovornost, vežbao je još uz Slobodana Miloševića i potom se godinama usavršavao na raznim funkcijama: Čović, naime, tvrdi da je u pitanju zavera protiv kluba, jer su se, kako objašnjava, najjači evroligaši uplašili jake Zvezde, uz to naglašava i da su sva dugovanja prema bivšim igračima i trenerima izmirena ili je dogovorena dinamika otplate, a glavni negativci su za njega i dalje ljudi iz tabora večitog rivala. Iz Partizana ne odgovaraju, valjda zadovoljni što su voljom režima “prodisali” u poslednje dve godine, a i da ne dolivaju ulje na vatru kada i dalje veći deo onih 20 hiljada navijača u prepunoj beogradskoj Arene strasno vređa predsednika vladajuće partije i Srbije.
A junak cele drame Kampaco poručuje da ostaje u Zvezdi i pored mnogih ponuda koje dobio poslednjih dana, tako da će do početka marta svoje veliko znanje koje je, da tako kažemo, narod Srbije debelo platio – pokazivati samo na regionalnom nivou.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
