foto: rade prelić / tanjug
Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima sagovornika “Vremena”, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka
Nova sezona berbe malina počinje dok još nisu rešeni problemi sa starom. Na sastanku proizvođača i otkupljivača malina u Arilju upućen je zahtev za odobravanje kredita za isplatu roda iz 2022. u vrednosti robe na lageru koju poseduju hladnjačari.
“Stavili su da vrednost lagera, odnosno kilograma robe, može da se založi po 300 dinara, iako je ona nas koštala 600 dinara”, kaže vlasnik hladnjače “Sablja d.o.o.” Mirko Bogojević. “Pristali smo i na to, kako bismo izmirili proizvođače i krenuli u novu sezonu.”
Na tom sastanku je, prema rečima Bože Jokovića iz Nacionalnog društva “Naše voće Srbija” koje okuplja male i zadružne hladnjače i velike proizvođače malina sa sedištem u Arilju, dogovoreno da se rod maline isplati kroz vid kreditiranja, gde će kamatu subvencionisati država, za iznos koji se duguje poljoprivrednim proizvođačima. Kako kaže Joković, donet je i zaključak Vlade koji je dalje dostavljen nadležnim institucijama.
“Ti krediti moraju se normalno uzeti i moraju se vratiti”, kaže Joković. “To nije nikakva donacija. Jednostavno zbog poremećaja na tržištu koji se desio, dogovoreno je da će obezbediti dve milijarde za te potrebe.”
On dodaje i da je u 2022. i 2023. godini sva odgovornost zbog poremećaja na tržištu na institucijama i velikim hladnjačarima jer su oni sada glavni činioci na tržištu maline.
Mirko Bogojević ukazuje da su oni tražili kredite na tri do pet godina, jer su imali ogromne gubitke, i da su gubili tri evra po kilogramu zbog poremećaja na tržištu:
“Mi, srednji hladnjačari prodavali smo malinu našim velikim hladnjačarima i izvoznicima u poslednjem periodu godine po 2,5 evra, a platili smo je 5,5 evra. Dakle, imali smo ogromne gubitke. Govorili su nam da se malina ne izvozi, međutim, ista malina je dalje prodata po ceni od oko 5,1 evra.”
Kredite još uvek nisu dobili. A da su ih dobili ranije, kako kaže Bogojević, malinu ne bi prodali po 2,5 evra već bi sačekali trenutak kada će stanje na tržištu biti bolje.
Zašto su ipak prodali malinu po duplo nižoj ceni? Pretpostavka je da malina nije izvezena. Međutim, Bogojević ukazuje na to da su oni znali za priču da imamo 30.000 tona neprodate maline, ali da se ispostavilo da taj podatak nije tačan: “Srbija ima oko 5500 tona neprodate maline, koja je odličnog kvaliteta. Nije tačno da se malina nije izvozila iz Srbije. Od juna prošle godine do juna ove godine izvezeno je 67.000 tona maline.”
TRI PUTA NIŽA OTKUPNA CENA OVE GODINE
Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima naših sagovornika, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka.
“Dešava se da imamo jedan apsurd”, kaže Joković. “Dešava se da imamo skok cena u inputima proizvodnje u poslednjih nekoliko godina, a sada imamo krah u ceni krajnjeg proizvoda, to jest maline. Mislim da to ne može da se izdrži, a šta će se dogoditi, videćemo.”
Angelina Novitović, proizvođač maline iz sela Dobrače u okolini Arilja, kaže da je mnogo ljudi koji imaju poljoprivredne apoteke dupliralo cene đubriva ukoliko se ono plaća na odloženo.
“Na primer, đubrivo koje je vrlo popularno u malinarstvu je KAN”, objašnjava Novitović. “To đubrivo je za gotovinsko plaćanje 47 dinara, a ukoliko je odloženo plaćanje, cena je tada 80 dinara za kilogram KAN-a.”
Dodaje da se zbog svih navedenih okolnosti proizvođačima isplati da se malina proizvodi svake sedme godine kako bi se finansijski oporavili i nastavili dalje.
POSTIZANJE STANDARDA – (NE)MOGUĆA MISIJA?
Prema rečima naših sagovornika, u Srbiji 500.000 domaćinstava zavisi od proizvodnje maline. Uzimajući u obzir broj domaćinstava koji proizvodi malinu, važno je postići traženi standard i održati ga kako bi se svima isplatila proizvodnja.
“Za kilogram maline potrebno je izdvojiti 100 dinara za berbu. To je neka srednja cena. Po poslednjim obračunima prskanja, rada, setve, đubrenja i tome slično, došli smo do podatka da je potrebno još nekih 70 dinara da se malina dovede do berbe. Znači, to košta 170 dinara. Znamo da svako može da očekuje grad, veliku kišu i razne druge probleme, pa možda neće stići do roda onolikog koliki je planirao; a to čini još nekih desetak odsto potencijalnog troška. Konačno, kako bi ljudi nastavili da gaje malinu, cena je oko 300 dinara”, kaže Mirko Bogojević.
Joković dodaje da malina mora da se proizvodi po projektu svake godine, a ne uz velike oscilacije, gde posle jedne dobre i nekoliko loših godina sav teret poremećaja na tržištu pada na najslabije učesnike.
“Mi ovde u Srbiji nemamo projektovanu proizvodnju, mi imamo šta nam Bog da”, zaključuje Joković.
Zašto?
“Nemamo primenu tehnologije, zaštitne mreže, plasteničku proizvodnju, pokrivenu pod najlone. Tako da apsolutno ne možemo da planiramo šta će biti. Jednostavno moramo da se okrenemo sami sebi i da napravimo plan i program razvoja. Ali to možemo da uradimo samo sa institucijama. Jer da smo mogli sa drugima, ne bi male i zadružne hladnjače bile sklonjene sa tržišta kao sada u 2023. godini.”
U Arilju je 17. juna održan sastanak Udruženja malih hladnjača i velikih proizvođača malina “Naše voće Srbija” na kome su doneti zaključci:
1. Hitno da se ubrza odobravanje kredita u Banci Poštanska štedionica po jednostavnoj proceduri i zalogu maline sa ličnim menicama za dobijanje kredita, a namena je isplata proizvođača i dobavljača.
2. Prioritet je da se u roku od 10 dana odobri kredit hladnjačama koje imaju određenu količinu malina na lageru u sopstvenoj hladnjači i imaju prijavljeno dugovanje RPG (registrovanog poljoprivrednog gazdinstva) i dobavljačima repromaterijala korišćenog za proizvodnju i preradu malina. U drugom krugu odobriti kredit hladnjačama koje su isplatile malinu proizvođačima, a imaju do 100 tona maline na lageru. Nakon toga mogu se odobravati krediti malim hladnjačama koje imaju dug ka proizvođačima i dobavljačima, ako imaju garancije. Svi ovi slučajevi su posledica poremećaja na tržištu u 2022. godini.
3. Odluka na nivou Udruženja tiče se teritorije od Surdulice preko Arilja do Drine.
4. Udruženja “Naše voće Srbija” doneće do 25. juna odluku o planu učešća u otkupu i sabiru maline u sezoni 2023. Odluka će biti doneta o načinu prodaje 5000 tona maline u zalihama iz sezone 2022. koja se ističe kvalitetom i na evropskom nivou i bolja je od maline koja će se brati ove godine u plavnim područjima, uz prisustvo raznih premisa. Neophodno je da se hitno mobilišu opštine i PSS službe (Poljoprivredne savetodavne i stručne službe), da odu na teren i pomognu saniranju nepogode.
5. U najkraćem roku da se održe sastanci na kojima će mali hladnjačari i malinari dati predloge i zahteve radi održivosti maline u Srbiji i ekonomskog opstanka porodica koje se time bave. Udruženje smatra da bi sastanke trebalo održati u Ministarstvu poljoprivrede, Kabinetu predsednice Vlade Srbije, kao i u Kabinetu predsednika Srbije. Takođe, svi dopisi predati su ovim institucijama 16. juna.
Da li će narod većinski da se angažuje (na izborima, u protestima i bilo gde) na strani onih koji su na vlasti ili na strani onih koji bi da tu vlast promene? Mislim da je to malo verovatno dok je vlast ovakva kakva je, dok su opozicione partije ovakve kakve su, a organizacije civilnog društva i društvena elita ovakve kakve su
Javlja li se klica političke alternative Srpskoj listi? Da li se opozicija konačno setila da bi mogla da pomogne Srbima na Kosovu? I kako? Kolika je važnost toga? Na koji način režim u Beogradu (ne)reaguje na to što se neko konačno usudio da zagazi u politički zabran predsednika
Predlog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da na Beogradskoj autobuskoj stanici, ali i na tablama sa nazivima ulica budu ćirilica i engleski jezik, otvara mnoga pitanja, a svi mogući odgovori su smejurija. U beogradskoj opštini Zvezdara postoji ulica koja se zove Kisela voda. Hoće li biti prevedena kao “Mineral water” ili “Sparkling water”
Obećanja od kojih je prošlo godinu dana, a za neke i više, nisu održana bez obzira na to što u slučaju prosvetnih radnika postoji potpisan Protokol, a u slučaju poljoprivrednika, samo pre nekoliko meseci potpisan Sporazum. Šta dalje sa protestima prosvetara i poljoprivrednika
Portal IN Medija objavio je da je opština Inđija u paketiće za decu iz karate kluba “Sensei” između ostalog strpala i med za potenciju “Fruškogorski skočko – radost u kući”. Urednica portala Verica Marinčić kaže za “Vreme” da se uskoro gradom pronela vest o “istrazi” koja treba da ustanovi ko je joj to dojavio, te da će se predsednik Vučić u vanrednom obraćanju oglasiti povodom skandala: “Na samom kraju agonije, ucena i pritisaka, roditelji su javili da je doneta odluka da svi roditelji treba da tuže IN Medija, a ko ne tuži time će pokazati da je on taj koji je vest o medu preneo nama”
Samozvani „vrhovni komandant“ Aleksandar Vučić obećao je Mađarima, koji su se pobunili protiv služenja vojnog roka, da će za njih pronaći neko rešenje. A šta je sa drugim nacionalnim manjinama - Bošnjacima, Romima, Slovacima, Crnogorcima, Rumunima, Albancima. Hoće li u Vojsku Srbije ići samo Srbi
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
Demostat: Istraživanje javnog mnjenja
Zadovoljni životom, nezadovoljni vlašću Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
