Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima sagovornika “Vremena”, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka
Nova sezona berbe malina počinje dok još nisu rešeni problemi sa starom. Na sastanku proizvođača i otkupljivača malina u Arilju upućen je zahtev za odobravanje kredita za isplatu roda iz 2022. u vrednosti robe na lageru koju poseduju hladnjačari.
“Stavili su da vrednost lagera, odnosno kilograma robe, može da se založi po 300 dinara, iako je ona nas koštala 600 dinara”, kaže vlasnik hladnjače “Sablja d.o.o.” Mirko Bogojević. “Pristali smo i na to, kako bismo izmirili proizvođače i krenuli u novu sezonu.”
Na tom sastanku je, prema rečima Bože Jokovića iz Nacionalnog društva “Naše voće Srbija” koje okuplja male i zadružne hladnjače i velike proizvođače malina sa sedištem u Arilju, dogovoreno da se rod maline isplati kroz vid kreditiranja, gde će kamatu subvencionisati država, za iznos koji se duguje poljoprivrednim proizvođačima. Kako kaže Joković, donet je i zaključak Vlade koji je dalje dostavljen nadležnim institucijama.
“Ti krediti moraju se normalno uzeti i moraju se vratiti”, kaže Joković. “To nije nikakva donacija. Jednostavno zbog poremećaja na tržištu koji se desio, dogovoreno je da će obezbediti dve milijarde za te potrebe.”
On dodaje i da je u 2022. i 2023. godini sva odgovornost zbog poremećaja na tržištu na institucijama i velikim hladnjačarima jer su oni sada glavni činioci na tržištu maline.
Mirko Bogojević ukazuje da su oni tražili kredite na tri do pet godina, jer su imali ogromne gubitke, i da su gubili tri evra po kilogramu zbog poremećaja na tržištu:
“Mi, srednji hladnjačari prodavali smo malinu našim velikim hladnjačarima i izvoznicima u poslednjem periodu godine po 2,5 evra, a platili smo je 5,5 evra. Dakle, imali smo ogromne gubitke. Govorili su nam da se malina ne izvozi, međutim, ista malina je dalje prodata po ceni od oko 5,1 evra.”
Kredite još uvek nisu dobili. A da su ih dobili ranije, kako kaže Bogojević, malinu ne bi prodali po 2,5 evra već bi sačekali trenutak kada će stanje na tržištu biti bolje.
Zašto su ipak prodali malinu po duplo nižoj ceni? Pretpostavka je da malina nije izvezena. Međutim, Bogojević ukazuje na to da su oni znali za priču da imamo 30.000 tona neprodate maline, ali da se ispostavilo da taj podatak nije tačan: “Srbija ima oko 5500 tona neprodate maline, koja je odličnog kvaliteta. Nije tačno da se malina nije izvozila iz Srbije. Od juna prošle godine do juna ove godine izvezeno je 67.000 tona maline.”
Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima naših sagovornika, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka.
“Dešava se da imamo jedan apsurd”, kaže Joković. “Dešava se da imamo skok cena u inputima proizvodnje u poslednjih nekoliko godina, a sada imamo krah u ceni krajnjeg proizvoda, to jest maline. Mislim da to ne može da se izdrži, a šta će se dogoditi, videćemo.”
Angelina Novitović, proizvođač maline iz sela Dobrače u okolini Arilja, kaže da je mnogo ljudi koji imaju poljoprivredne apoteke dupliralo cene đubriva ukoliko se ono plaća na odloženo.
“Na primer, đubrivo koje je vrlo popularno u malinarstvu je KAN”, objašnjava Novitović. “To đubrivo je za gotovinsko plaćanje 47 dinara, a ukoliko je odloženo plaćanje, cena je tada 80 dinara za kilogram KAN-a.”
Dodaje da se zbog svih navedenih okolnosti proizvođačima isplati da se malina proizvodi svake sedme godine kako bi se finansijski oporavili i nastavili dalje.
POSTIZANJE STANDARDA – (NE)MOGUĆA MISIJA?
Prema rečima naših sagovornika, u Srbiji 500.000 domaćinstava zavisi od proizvodnje maline. Uzimajući u obzir broj domaćinstava koji proizvodi malinu, važno je postići traženi standard i održati ga kako bi se svima isplatila proizvodnja.
“Za kilogram maline potrebno je izdvojiti 100 dinara za berbu. To je neka srednja cena. Po poslednjim obračunima prskanja, rada, setve, đubrenja i tome slično, došli smo do podatka da je potrebno još nekih 70 dinara da se malina dovede do berbe. Znači, to košta 170 dinara. Znamo da svako može da očekuje grad, veliku kišu i razne druge probleme, pa možda neće stići do roda onolikog koliki je planirao; a to čini još nekih desetak odsto potencijalnog troška. Konačno, kako bi ljudi nastavili da gaje malinu, cena je oko 300 dinara”, kaže Mirko Bogojević.
Joković dodaje da malina mora da se proizvodi po projektu svake godine, a ne uz velike oscilacije, gde posle jedne dobre i nekoliko loših godina sav teret poremećaja na tržištu pada na najslabije učesnike.
“Mi ovde u Srbiji nemamo projektovanu proizvodnju, mi imamo šta nam Bog da”, zaključuje Joković.
Zašto?
“Nemamo primenu tehnologije, zaštitne mreže, plasteničku proizvodnju, pokrivenu pod najlone. Tako da apsolutno ne možemo da planiramo šta će biti. Jednostavno moramo da se okrenemo sami sebi i da napravimo plan i program razvoja. Ali to možemo da uradimo samo sa institucijama. Jer da smo mogli sa drugima, ne bi male i zadružne hladnjače bile sklonjene sa tržišta kao sada u 2023. godini.”
Šta traže malinari
U Arilju je 17. juna održan sastanak Udruženja malih hladnjača i velikih proizvođača malina “Naše voće Srbija” na kome su doneti zaključci:
1. Hitno da se ubrza odobravanje kredita u Banci Poštanska štedionica po jednostavnoj proceduri i zalogu maline sa ličnim menicama za dobijanje kredita, a namena je isplata proizvođača i dobavljača.
2. Prioritet je da se u roku od 10 dana odobri kredit hladnjačama koje imaju određenu količinu malina na lageru u sopstvenoj hladnjači i imaju prijavljeno dugovanje RPG (registrovanog poljoprivrednog gazdinstva) i dobavljačima repromaterijala korišćenog za proizvodnju i preradu malina. U drugom krugu odobriti kredit hladnjačama koje su isplatile malinu proizvođačima, a imaju do 100 tona maline na lageru. Nakon toga mogu se odobravati krediti malim hladnjačama koje imaju dug ka proizvođačima i dobavljačima, ako imaju garancije. Svi ovi slučajevi su posledica poremećaja na tržištu u 2022. godini.
3. Odluka na nivou Udruženja tiče se teritorije od Surdulice preko Arilja do Drine.
4. Udruženja “Naše voće Srbija” doneće do 25. juna odluku o planu učešća u otkupu i sabiru maline u sezoni 2023. Odluka će biti doneta o načinu prodaje 5000 tona maline u zalihama iz sezone 2022. koja se ističe kvalitetom i na evropskom nivou i bolja je od maline koja će se brati ove godine u plavnim područjima, uz prisustvo raznih premisa. Neophodno je da se hitno mobilišu opštine i PSS službe (Poljoprivredne savetodavne i stručne službe), da odu na teren i pomognu saniranju nepogode.
5. U najkraćem roku da se održe sastanci na kojima će mali hladnjačari i malinari dati predloge i zahteve radi održivosti maline u Srbiji i ekonomskog opstanka porodica koje se time bave. Udruženje smatra da bi sastanke trebalo održati u Ministarstvu poljoprivrede, Kabinetu predsednice Vlade Srbije, kao i u Kabinetu predsednika Srbije. Takođe, svi dopisi predati su ovim institucijama 16. juna.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
