foto: rade prelić / tanjug
Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima sagovornika “Vremena”, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka
Nova sezona berbe malina počinje dok još nisu rešeni problemi sa starom. Na sastanku proizvođača i otkupljivača malina u Arilju upućen je zahtev za odobravanje kredita za isplatu roda iz 2022. u vrednosti robe na lageru koju poseduju hladnjačari.
“Stavili su da vrednost lagera, odnosno kilograma robe, može da se založi po 300 dinara, iako je ona nas koštala 600 dinara”, kaže vlasnik hladnjače “Sablja d.o.o.” Mirko Bogojević. “Pristali smo i na to, kako bismo izmirili proizvođače i krenuli u novu sezonu.”
Na tom sastanku je, prema rečima Bože Jokovića iz Nacionalnog društva “Naše voće Srbija” koje okuplja male i zadružne hladnjače i velike proizvođače malina sa sedištem u Arilju, dogovoreno da se rod maline isplati kroz vid kreditiranja, gde će kamatu subvencionisati država, za iznos koji se duguje poljoprivrednim proizvođačima. Kako kaže Joković, donet je i zaključak Vlade koji je dalje dostavljen nadležnim institucijama.
“Ti krediti moraju se normalno uzeti i moraju se vratiti”, kaže Joković. “To nije nikakva donacija. Jednostavno zbog poremećaja na tržištu koji se desio, dogovoreno je da će obezbediti dve milijarde za te potrebe.”
On dodaje i da je u 2022. i 2023. godini sva odgovornost zbog poremećaja na tržištu na institucijama i velikim hladnjačarima jer su oni sada glavni činioci na tržištu maline.
Mirko Bogojević ukazuje da su oni tražili kredite na tri do pet godina, jer su imali ogromne gubitke, i da su gubili tri evra po kilogramu zbog poremećaja na tržištu:
“Mi, srednji hladnjačari prodavali smo malinu našim velikim hladnjačarima i izvoznicima u poslednjem periodu godine po 2,5 evra, a platili smo je 5,5 evra. Dakle, imali smo ogromne gubitke. Govorili su nam da se malina ne izvozi, međutim, ista malina je dalje prodata po ceni od oko 5,1 evra.”
Kredite još uvek nisu dobili. A da su ih dobili ranije, kako kaže Bogojević, malinu ne bi prodali po 2,5 evra već bi sačekali trenutak kada će stanje na tržištu biti bolje.
Zašto su ipak prodali malinu po duplo nižoj ceni? Pretpostavka je da malina nije izvezena. Međutim, Bogojević ukazuje na to da su oni znali za priču da imamo 30.000 tona neprodate maline, ali da se ispostavilo da taj podatak nije tačan: “Srbija ima oko 5500 tona neprodate maline, koja je odličnog kvaliteta. Nije tačno da se malina nije izvozila iz Srbije. Od juna prošle godine do juna ove godine izvezeno je 67.000 tona maline.”
TRI PUTA NIŽA OTKUPNA CENA OVE GODINE
Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima naših sagovornika, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka.
“Dešava se da imamo jedan apsurd”, kaže Joković. “Dešava se da imamo skok cena u inputima proizvodnje u poslednjih nekoliko godina, a sada imamo krah u ceni krajnjeg proizvoda, to jest maline. Mislim da to ne može da se izdrži, a šta će se dogoditi, videćemo.”
Angelina Novitović, proizvođač maline iz sela Dobrače u okolini Arilja, kaže da je mnogo ljudi koji imaju poljoprivredne apoteke dupliralo cene đubriva ukoliko se ono plaća na odloženo.
“Na primer, đubrivo koje je vrlo popularno u malinarstvu je KAN”, objašnjava Novitović. “To đubrivo je za gotovinsko plaćanje 47 dinara, a ukoliko je odloženo plaćanje, cena je tada 80 dinara za kilogram KAN-a.”
Dodaje da se zbog svih navedenih okolnosti proizvođačima isplati da se malina proizvodi svake sedme godine kako bi se finansijski oporavili i nastavili dalje.
POSTIZANJE STANDARDA – (NE)MOGUĆA MISIJA?
Prema rečima naših sagovornika, u Srbiji 500.000 domaćinstava zavisi od proizvodnje maline. Uzimajući u obzir broj domaćinstava koji proizvodi malinu, važno je postići traženi standard i održati ga kako bi se svima isplatila proizvodnja.
“Za kilogram maline potrebno je izdvojiti 100 dinara za berbu. To je neka srednja cena. Po poslednjim obračunima prskanja, rada, setve, đubrenja i tome slično, došli smo do podatka da je potrebno još nekih 70 dinara da se malina dovede do berbe. Znači, to košta 170 dinara. Znamo da svako može da očekuje grad, veliku kišu i razne druge probleme, pa možda neće stići do roda onolikog koliki je planirao; a to čini još nekih desetak odsto potencijalnog troška. Konačno, kako bi ljudi nastavili da gaje malinu, cena je oko 300 dinara”, kaže Mirko Bogojević.
Joković dodaje da malina mora da se proizvodi po projektu svake godine, a ne uz velike oscilacije, gde posle jedne dobre i nekoliko loših godina sav teret poremećaja na tržištu pada na najslabije učesnike.
“Mi ovde u Srbiji nemamo projektovanu proizvodnju, mi imamo šta nam Bog da”, zaključuje Joković.
Zašto?
“Nemamo primenu tehnologije, zaštitne mreže, plasteničku proizvodnju, pokrivenu pod najlone. Tako da apsolutno ne možemo da planiramo šta će biti. Jednostavno moramo da se okrenemo sami sebi i da napravimo plan i program razvoja. Ali to možemo da uradimo samo sa institucijama. Jer da smo mogli sa drugima, ne bi male i zadružne hladnjače bile sklonjene sa tržišta kao sada u 2023. godini.”
U Arilju je 17. juna održan sastanak Udruženja malih hladnjača i velikih proizvođača malina “Naše voće Srbija” na kome su doneti zaključci:
1. Hitno da se ubrza odobravanje kredita u Banci Poštanska štedionica po jednostavnoj proceduri i zalogu maline sa ličnim menicama za dobijanje kredita, a namena je isplata proizvođača i dobavljača.
2. Prioritet je da se u roku od 10 dana odobri kredit hladnjačama koje imaju određenu količinu malina na lageru u sopstvenoj hladnjači i imaju prijavljeno dugovanje RPG (registrovanog poljoprivrednog gazdinstva) i dobavljačima repromaterijala korišćenog za proizvodnju i preradu malina. U drugom krugu odobriti kredit hladnjačama koje su isplatile malinu proizvođačima, a imaju do 100 tona maline na lageru. Nakon toga mogu se odobravati krediti malim hladnjačama koje imaju dug ka proizvođačima i dobavljačima, ako imaju garancije. Svi ovi slučajevi su posledica poremećaja na tržištu u 2022. godini.
3. Odluka na nivou Udruženja tiče se teritorije od Surdulice preko Arilja do Drine.
4. Udruženja “Naše voće Srbija” doneće do 25. juna odluku o planu učešća u otkupu i sabiru maline u sezoni 2023. Odluka će biti doneta o načinu prodaje 5000 tona maline u zalihama iz sezone 2022. koja se ističe kvalitetom i na evropskom nivou i bolja je od maline koja će se brati ove godine u plavnim područjima, uz prisustvo raznih premisa. Neophodno je da se hitno mobilišu opštine i PSS službe (Poljoprivredne savetodavne i stručne službe), da odu na teren i pomognu saniranju nepogode.
5. U najkraćem roku da se održe sastanci na kojima će mali hladnjačari i malinari dati predloge i zahteve radi održivosti maline u Srbiji i ekonomskog opstanka porodica koje se time bave. Udruženje smatra da bi sastanke trebalo održati u Ministarstvu poljoprivrede, Kabinetu predsednice Vlade Srbije, kao i u Kabinetu predsednika Srbije. Takođe, svi dopisi predati su ovim institucijama 16. juna.
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
