Šizofrenija i lov u mutnom

U petak su počeli protesti studenata Beogradskog univerziteta. Studenti su se okupili na platou ispred Filozofskog fakulteta, posle čega su otišli do Vlade i predali svoje zahteve. Prema rečima Jelene Beleslin, studentkinje Filozofskog fakulteta i jedne od učesnica u organizaciji protesta, sve je počelo spontanim organizovanjem zbog problema koje imaju na svojim fakultetima, a potom su se predstavnici različitih fakulteta usaglasili oko četiri problema koji su im svima zajednički i taj spisak je na kraju predat Vladi. Prvi studentski zahtev je ukidanje budžetskih kvota i prebacivanje na budžet svih studenata koji su tokom godine sakupili 42 boda.

„Prošle godine na budžet su prebačeni svi studenti koji su sakupili 37 bodova a nezvanično smo uveravani da će ove godine minimum biti 42 boda. Nemamo ništa protiv povećanja bodova za uslov jer smo za to znali, ali ono što se desilo je da smo sedam dana pre upisa obavešteni da će na budžet biti prebačeno samo petina studenata od onih koji su ispunili uslov za prelazak na budžet.“

Za odluku o tome da će na budžet biti prebačen svaki peti student javnost je okrivila Jagodu Jorgu, profesorku Medicinskog fakulteta i poslanicu Demokratske stranke, pošto je ona u Skupštini podnela amandman na 84. član Zakona o visokom obrazovanju koji je prihvaćen.

„Amandman koji sam podnela ne odnosi se na kvotu od 20 odsto jer je ona regulisana drugim članovima zakona i te odredbe o kvoti postoje od donošenja zakona pre tri godine. Ono što sam ja predložila jeste da se rang-lista studenata koji će preći na budžet sastavlja po kriterijumima koje odredi fakultet jer se tako štiti autonomija univerziteta. Ja se jako dobro sećam Bojićevog vremena, kada je na Medicinski fakultet stiglo 200 profesora, jer autonomija univerziteta nije postojala i jedini cilj mog amandmana je da se i na ovom polju zadrži autonomija fakulteta tako da niko sa strane neće moći da im određuje koje studente će upisati na budžet“, kaže Jagoda Jorga.

Objašnjavajući kako bi trebalo da se sastavi rang-lista onih koji će biti primljeni na budžet naša sagovornica kaže da prvo merilo treba da bude broj bodova, potom srednja ocena, onda broj seminarskih radova itd. Na pitanje da li zna da su na nekim fakultetima odlučili da će na budžet preći svi studenti koji ispunjavaju uslov a prvi dođu na šalter na kome se vrši upis, odgovara: „Ne mogu da verujem da bi tako nešto moglo da se dogodi, prosvetna inspekcija bi to morala da spreči.“

Drugi zahtev studenata odnosi se na „bezuslovni upis studenata završnih godina studija za sve studente Univerziteta u Beogradu upisane zaključno sa generacijom 2005–2006“. O tome šta ovaj zahtev znači Jelena Beleslin kaže: „Na prvi pogled izgleda da mi zahtevamo beneficiju, mada u stvari zahtevamo da se studentima omogući rad. Naime, fakulteti su odlučili da se ove godine poslednji put održe predavanja za studente koji ne studiraju po Bolonji i svi studenti su obavezni da slušaju ta predavanja, a to važi i za one koji nisu upisali završne godine studija već su obnovili godinu. Problem je u tome što će ove godine oni koji su obnovili godinu odslušati predavanja na završnim godinama, ali pošto statuti fakulteta kažu da se apsolventski rokovi stiču tek posle proteka sledeće školske godine, ti studenti naći će se u situaciji da će deset meseci biti besposleni jer će morati da čekaju da prođe školska godina i tek onda će moći da polažu ispite. Ono što tražimo je da pošto će ti studenti sada odslušati završnu godinu, mogu i da polažu ispite iz nje, a ne da čekaju da prođe sledeća školska godina.“

Sve ovo ukazuje da situacija u visokom školstvu postaje šizofrena.

Ako studenti sedam dana pre početka upisa saznaju da se uslovi upisa menjaju, nije normalno, ali je sasvim u skladu sa zakonom. Naime, prošle godine je zakon prekršen i to uz saglasnost Ministarstva prosvete i svi studenti koji su imali 37 bodova su prešli na budžet a na kvotu se zaboravilo. Pošto je ove godine rešeno da se zakon ipak poštuje tako što će se promeniti, niko se nije setio da bi kvotu za ovu godinu trebalo izostaviti. Apsurdno je i da studenti koji odslušaju ispite iz završne godine potom treba da dva semestra budu besposleni samo zato da bi statut fakulteta bio zadovoljen.

A kada je situacija šizofrena pojavljuju se i lovci u mutnom.

Uprkos tome što je ministar prosvete upozorio fakultete koji su naplaćivali prenesene bodove studentima na budžetu da je to nezakonito, pojedini fakulteti su nastavili s tim i studenti su na protestu rekli da će zahtevati da fakulteti vrate studentima novac koji su im nezakonito uzeli.

Proglašavanje Jagode Jorge za najveću vešticu Srbije, koja je svojim amandmanom uvela kvote, uspešno sakriva od odgovornosti one koji su morali da upozore da je uvođenje kvota ove godine neprimereno.

Odluka nekih fakulteta da će se ove godine na budžetu naći studenti po principu „ko prvi šalteru – njemu budžet“ prosto je idealna za zloupotrebe.

S druge strane, i studenti se suočavaju sa sopstvenim lovom u mutnom. Na skupu studenata deljen je informator u kome je za sve probleme studenata okrivljivana Bolonja a jedan od govornika je rekao: „Mi smo vaša deca, ali koliko sutra možemo postati vaša najgora noćna mora!“

Jelena Beleslin objašnjava da organizatori protesta s tim nemaju nikakve veze. „Informator je delila Anarhosindikalistička inicijativa i mi nismo mogli da je sprečimo u tome. Pretnje je izgovorio govornik koji pripada anarhosindikalistima, ali to nije učinio sa zvaničnog ozvučenja već je govor održao preko megafona. Ovo je studentski protest sa jasno definisanim ciljevima i bez ikakve političke pozadine.“

U vreme kada ovaj broj „Vremena“ bude u rukama čitalaca, trebalo bi da bude održan sledeći protest studenata u Beogradu a postoje i najave da će se on proširiti i na ostale srpske univerzitete.

Treba reći da se sve ovo događa i zato što tokom godine Srbiju uopšte ne zanima šta se dešava na njenim univerzitetima, iako je u toku njihova sveobuhvatna reforma koja nije jednostavna i ne odvija se lako. Za zbivanja na univerzitetima javnost se zainteresuje tek u oktobru, kada se javi problem upisa studenata na sledeću godinu, a on se već druge godine rešava po principu „gurni me – povuci ga“. Kada se požar ugasio, svi zaboravljaju na probleme univerziteta, igrajući onim najvrednijim što ima – svojim studentima.