Sigurna tema za Ljubomira ili kako smo nesistematski provaljeni od Živkova

Devetnaestog marta preminula je Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Nekoliko sati kasnije, istog tog devetnaestog marta, „Nova srpska politička misao“ u svojoj Hronici objavljuje tužnu vest kao i desetak afirmativnih čitalačkih komentara uz nju (http://www.nspm.rs/hronika/preminula–verica–barac–predsednica–saveta–za–borbu–protiv–korupcije.html ). Dobro, i šta s tim? Pa, ništa – osim što dvadeset drugog marta „Vreme“, iz neistraživačkog, kolumnističkog pera Lj. Živkova objavljuje da je NSPM jedini prećutao tu vest, pritom „duhovito“ poentirajući kako, očito, za „nove srpske političke mislioce“ takva jedna „obična“ smrt nije nikakav događaj, dočim bi, da je u pitanju kakav atentat ili nešto slično, to već verovatno zavređivalo našu akademsku pažnju.

„Znate, mi možda pišemo za ‘Politiku’, ali nemamo čitulje, i ne bavimo se običnom, redovnom smrtnošću, mi proučavamo društvene pojave, fenomene, atentat bismo jamačno pomenuli, ali kad neko umre od raka to niukoliko ne spada u naše naučno polje rada“, poigrava se Lj.Ž. reprodukujući hipotetički odgovor Đorđa Vukadinovića na hipotetičko pitanje „šta bih čuo da sam istraživački pozvao g. Vukadinovića“ i pitao ga zašto NSPM nije objavio vest o smrti gospođe Barać.

Doduše, u trenutku kada je već krenuo da piše i poentira, g. Živkov „istraživački“ otkriva da smo, avaj, ipak preneli izjavu prof. Srbijanke Turajlić o Verici Barać (objavljena je dvadesetog marta http://www.nspm.rs/hronika/slobodanka–turajlic–srceparajuce–izjave–politicara–o–verici–barac–su–licemerne.html ), ali gde sad da dopusti da mu jedna takva sitnica, to jest bezvezna činjenica, pokvari već unapred pripremljenu i „duhovitu“ poentu. I, naravno, da nije dopustio. I zato je, iako očigledno više nego prilježan posetilac NSPM-a, naglo prekinuo svoje istraživanje pre nego što je stigao da otkrije i onu drugu, to jest prvu vest o smrti gospođe Barać.

Da se razumemo, nemam(o) nameru ni ambiciju da se naknadno uguravamo među „najbolje prijatelje“ gospođe Barać. Ionako takvih sada ima i previše. Poznavali smo se površno, nikada nismo bili u konfliktu, a njen rad smo uvek više nego korektno pratili. Tako smo, pored ostalog, odmah i integralno objavili njen poslednji veliki „Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji“ (kasnije mu je i „Vreme“ pridalo znatnu pažnju), koji je, uzgred rečeno, bio poprilično prećutan ili skrajnut u mnogim sredinama i od onih koji ovih dana za gospođom Barać liju krokodilske suze.

http://www.nspm.rs/dokumenti/izvestaj–o–pritiscima–i–kontroli–medija–u–srbiji.html

Bez ikakve ironije, cenim, ili makar rado čitam, tekstove g. Živkova. Ali bih mu baš zato savetovao da sledeći put, pre nego što se baci na „istraživačko novinarstvo“, proveri elementarne činjenice (ne treba mnogo truda, samo prosti klik-dva – a tu je i Gugl). Želim da verujem da je u pitanju ipak bila samo mala vremenska stiska u velikoj kolumnističkoj nuždi. Ili su, za g. Živkova (nadamo se ne i za „Vreme“!?) činjenice manje bitne od toga da treba kritički i ironično pričati/pisati o Vukadinoviću i NSPM-u („udri bandu!“) i kad za to ima i kad nema osnova? Bilo kako bilo, zaista smo zahvalni Ljubomiru Živkovu što pomno prati naš portal (nije li nam možda lično on zaludeo brojač poseta ovijeh dana?), ali bismo, istine radi, a uz sve poštovanje njegove kolumnističke i umetničke slobode, ipak voleli da, ubuduće, prilikom svojih istraživačkih pohoda na sajt „Nove srpske političke misli“ to čini sa malo više pažnje i malo manje površnosti – u to ime mu šaljemo kao prilog snimak ekrana sa datumom objavljivanja vesti o smrti V. Barać na sajtu NSPM-a.

P.S. Nadamo se da će u sledećem nastavku svoje, bez sumnje, pravedne & pohvalne & Tamo Gde Treba sigurno uočene, borbe protivu NSPM-a g. Živkov za temu uzeti ipak nešto manje otužno od toga kako je i da li je reagovano na vest o nečijoj smrti. I da će se u toj budućoj borbi barem koliko-toliko oslanjati na istinu i lako proverljive činjenice. Jer, smrt Verice Barać ne bi bio ništa manji gubitak ni da je Lj. Ž. bio u pravu – ovako je i nehotice samo pokazao u kakvoj je sredini umrla.