Jedan Zrenjaninac je saznao da ima ugovor za korišćenje interneta tek kad je dobio poziv – upozorenje zbog nastalog duga. Ugovor je neko zaključio u njegovo ime, koristeći se njegovim JMBG-om.
Jedan građanin Smedereva trpi posledice gubljenja ili krađe lične karte. Na njegovo ime a na osnovu podataka iz lične karte otvorena je fiktivna firma i na njegovo ime pravljeni su i – dugovi.
U oba slučaja, i u nizu drugih sličnih, zajednička je jedna skraćenica – JMBG. Jedinstveni matični broj građana, broj koji ima svaki građanin i koji je u posedu većine baza podataka javnih institucija. Ovaj broj i sam sadrži brojne naše lične podatke (datum i mesto rođenja, pol), u bazama je MUP-a, RFZO-a, PIO fonda, domova zdravlja, bolnica, škola, vrtića, opština. Ovaj broj nam traže u bankama, pa čak i prodavnicama, upisujemo ga na uplatnice, ukucavamo ga kad proveravamo da li postoji neka neplaćena novčana kazna i sl. Naš poslodavac ga takođe ima. Ponekad prilikom plaćanja upisujemo JMBG kao poziv na broj pa tako i banke, pošte i menjačnice u kojima smo možda izvršili transfer novca – imaju naše podatke. Ovaj broj možda ima i teretana u kojoj vežbamo, prodavnica u kojoj smo reklamirali proizvod. JMBG se nalazi na mnogim mestima na kojima kupujemo ili provodimo slobodno vreme. Pišemo ga i ukucavamo, čini se, spontano i bez razmišljanja. Bez svesti o tome da je taj broj neka vrsta „šifre“ koja čuva naše lične podatke.
Oni koji poseduju naše lične podatke zakonom su obavezni da ih štite. Ako znamo da je 2014. godine zabeležen najveći upad u zvanične zbirke podataka u Srbiji kad je utvrđeno da je baza sa podacima Agencije za privatizaciju bila dostupna na internetu duže od devet meseci te da su podaci više od pet miliona punoletnih građana bili sve to vreme dostupni – imamo razloga bar da sumnjamo u kvalitet zaštite naših podataka.
Imajući sve to u vidu, nije nelogično postaviti pitanje zašto se JMBG i dalje toliko često koristi kao „šifra“ za razne usluge koje koristimo. Nije li bolje osigurati bazu tako što će se koristiti neki drugi podaci koji će prevenirati neovlašćeni pristup?
Ne samo da nije nelogično, nego je i poželjno postaviti ovakvo pitanje. Jedan od načina da se umanje posledice kompromitacije JMBG-a da se, izmenom niza propisa, praktičan značaj ovog broja postepeno umanjuje, da se on sve manje koristi za ostvarivanje nekih prava i pogodnosti a da se polako uvode neki drugi identifikacioni podaci. Po tom rešenju, imali bismo i dalje svoj JMBG, ali on ne bi imao tu tako značajnu ulogu kao sada. Pa, logično, ni mogućnost zloupotrebe.
Za takvu akciju, trenutno, nema interesovanja niti razumevanja. Zaštita privatnosti i podataka o ličnosti nije visoko na agendi vlasti. Kako bismo umanjili verovatnoću zloupotrebe našeg JMBG-a, predlažemo nekoliko praktičnih saveta: kad vam neko traži JMBG, pitajte zašto traži i u koje svrhe će ga koristiti; promislite pre nego što svoj JMBG upišete baš u svaki formular; nemojte olako „trampiti“ svoje podatke za neki popust; nemojte se ustručavati da se obratite Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili organizaciji Partneri Srbija i zatražite pravni savet ili pomoć.
Čuvajmo svoje podatke pre nego što zaista postane kasno!
Autor je rukovodilac programa u organizaciji Partneri Srbija
Tekst je nastao u okviru kampanje „Privatnost je srce slobode“.
