Dok stranka koja je na vlasti često koristi promociju od vrata do vrata – koja je, valja naglasiti, dozvoljena samo uz pristanak birača – opozicioni aktivisti se za ovakvu akciju opredeljuju nešto ređe. Profesor Fakulteta političkih nauka i sociolog Zoran Stojiljković objašnjava da je glavni razlog za to novčane prirode: “U pitanju je finansijski faktor i vrsta pritiska. Sve poluge i resursi moći se koncentrišu u rukama vladajućeg aparata, koji nas drži u sendviču između vrha i dna socijalne piramide”
Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, verovatno će negde sresti aktiviste Srpske napredne stranke koji ovih dana sprovode kampanju “od vrata do vrata”. Ulog je veliki i Beograd je žarište borbe – manje od četiri meseca od prethodnih izbora objavljeno je da će stanovnici glavnog grada Srbije ponovo na biračka mesta.
Iako datum ponovljenih – ili novih – izbora još uvek nije zakazan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će to najverovatnije biti 2. jun. Međutim, izbore po zakonu raspisuje predsednik Narodne skupštine, a na tu funkciju funkciju je izabrana dosadašnja predsednica vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić. Da bi se izbori održali tog datuma, Brnabićeva će morati da čeka 3. april da ih formalno raspiše.
SAJAM STRANAČKIH ŠTANDOVA
To što izbori i dalje nisu zvanično zakazani ne sprečava stranke da krenu sa kampanjom. Do 2. juna ostalo je manje od dva i po meseca, a partije za to vreme čeka mnogo posla. Srpska napredna stranka je ovaj zadatak, kao i obično, shvatila ozbiljno, pa, recimo, na uglu Bačvanske i Gospodara Vučića dve aktivistkinje SNS već nekoliko dana dele promotivni materijal. Obučene su u bele “Srbija ne sme da stane” jakne i prolaznicima nude kafu posluženu sa brendiranog Aleksandar Vučić poslužavnika. Kod štanda je gužva jer se nalazi na autobuskom stajalištu, te neki ljudi zastanu i popričaju sa aktivistkinjama. Veliki broj njih, ipak, prolazi pored ni ne pogledavši flajere.
Od Koteža do Železnika, širom Beograda su postavljeni štandovi sa sloganom “Srbija ne sme da stane”. Aktivisti SNS mogu se sresti ispred lokalne prodavnice ili u parku, kod Hrama Svetog Save ili na Slaviji, nude lizalice i kafe. Ali nije iznenađujuće ni da se pojave na nečijem pragu. Predsednik vladajuće stranke Miloš Vučević upravo je takvu kampanju i najavio.
“Ići ćemo od čoveka do čoveka, od vrata do vrata”, rekao je Vučević za TV Hepi. Kampanja “od vrata do vrata” jedna je od osnovnih aktivnosti stranaka pred izbore. Svrha kampanje je neposredan razgovor stranačkih aktivista sa biračima, kojima nude svoje programe i rešenja za probleme koji ih potencijalno muče. Ovakav vid kampanje u Srbiju je stigao iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, gde predstavlja glavni vid stranačkog aktivizma pred izbore. Međutim, ona ima svoja pravila. A i Srbija ima svoje specifičnosti.
FINANSIJSKI JAZ IZMEĐU STRANAKA
Dok stranka koja je na vlasti često koristi promociju od vrata do vrata, opozicioni aktivisti se za ovakvu akciju opredeljuju nešto ređe. Profesor Fakulteta političkih nauka i sociolog Zoran Stojiljković objašnjava da je glavni razlog za to novčane prirode.
“U pitanju je finansijski faktor i vrsta pritiska. Sve poluge i resursi moći se koncentrišu u rukama vladajućeg aparata, koji nas drži u sendviču između vrha i dna socijalne piramide. S jedne strane, postoji klijentelistička mreža koja se razvijala tokom ovih 12 godina, tako da su sve javne i parajavne funkcije zauzeli ljudi bliski vladajućoj stranci koji su, pre svega, lojalni. Sa druge strane imamo nesigurno, siromašno dno socijalne piramide koje oni onda ubeđuju da, kada dobiju nešto, to nije deo neke razvojne politike, već, kako bakice vole da kažu – dao im je Vučić”, ističe naš sagovornik.
Finansijski jaz koji postoji između stranaka na srpskoj političkoj sceni jasno je prikazan u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije o finansiranju izborne kampanje za decembarske izbore. Prema podacima dostupnim u izveštaju, Srpska napredna stranka je za izbornu kampanju izdvojila 7,4 miliona evra. Socijalistička partija Srbije je za iste svrhe potrošila 2,2 miliona evra, a koalicija opozicionih stranaka “Srbija protiv nasilja” oko dva miliona evra. O obimu ulaganja vladajuće stranke govori i podatak da su troškovi svih ostalih partija približni sumi od 4,7 miliona evra koju je SNS izdvojila samo za medijsko oglašavanje tokom kampanje.
Uz to, ostaje otvoreno pitanje koliko je novca potrošeno a da to nije ušlo u izveštaj – koliko je dnevnica dato na ruke, koliko je, iz kojih resursa i kakvih darova poklonjeno, koliko je izleta organizovano u nedeljama pred izbore…
KADA IZOSTANE PRISTANAK
Takođe, iako je kampanja od vrata do vrata legalna i legitimna stranačka aktivnost, ona je dozvoljena samo uz pristanak birača. Šta se dešava kada nema pristanka – pokazali su prošlog petka stanari jedne zgrade na Voždovcu. Oni su izvršili građansko hapšenje aktivista Srpske napredne stranke koji su, navodno, sa spiskom sa ličnim podacima stanara sprovodili kampanju od stana do stana. Nakon reakcije stanara, predvođenih bivšim diplomatom i profesorom Davorom Kalajdžićem, u hodniku zgrade u ulici Vojvode Stepe pojavio se direktor PIO fonda Relja Ognjenović u pratnji nekoliko članova SNS.
Profesor Kalajdžić je za medije izjavio da je u međuvremenu pozvao policiju i prijavio kršenje zakona o tajnosti ličnih podataka građana, a da su Ognjenović i aktivisti SNS zadržani do dolaska policije. Međutim, Ognjenović je istakao da je “notorna laž da ga je neko bilo gde zadržavao”, već da je istina da je došao da podrži “potpuno legalan i legitiman aktivizam” članova Srpske napredne stranke. “Nisu u pitanju nikakvi birački niti borački spiskovi, kako su objavili opozicioni plaćeni mediji, a posebno ne sa ličnim podacima građana koji nisu članovi naše stranke”, naveo je direktor PIO fonda.
Naime, gde se završava legitimna kampanja od vrata do vrata a počinje kršenje zakona o privatnosti i vršenje pritiska na birače? Kako se navodi na sajtu nevladine organizacije Crta, stranačkim aktivistima je dozvoljeno da sprovode kampanju, ali im nije dozvoljen bilo kakav vid pritiska ili zahteva da se građanin izjašnjava o svojim političkim stavovima ukoliko to sam ne želi. Zamenica programskog direktora Crte Tamara Branković objašnjava da se u Srbiji već godinama taj vid kampanje zloupotrebljava.
“Građanima na vrata kucaju stranački aktivisti koji raspolažu ličnim podacima koje građani nisu sami podelili sa strankom i insistira se na pitanjima na koje građani nisu dužni da daju odgovore. Crtina istraživanja su pokazala da su politički pritisci toliko rasprostranjena i normalizovana praksa u Srbiji da ogroman deo populacije živi u strahu od nepodobne političke etikete zbog koje im se, posebno u manjim sredinama, lako može desiti i da ostanu bez posla ili nekog zakonom garantovanog prava”, upozorava Branković.
Ako stranački aktivisti poseduju lične podatke građana, oni mogu da traže da se njihovi podaci uklone iz baze podataka. Ukoliko stranka to ne uradi, građani se mogu obratiti instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koja pokreće nadzor nad partijom za koju postoji sumnja da je zloupotrebila nečije lične podatke. A u praksi je sve znatno komplikovanije.
Iako je kampanja počela i pre samog raspisivanja izbora, profesor Zoran Stojiljković smatra da će se ključna pitanja postavljati u mesecu koji prethodi izborima, a da će se do tada mediji najviše baviti logistikom – ko će sa kim u koaliciju i koliko će se izbornih lista kandidovati.
“Ono što je najvažnije videćemo u poslednjih mesec dana – koliko će ova kampanja biti ubedljiva od strane opozicije. Koliko svojih glasača opozicija može da izvede na birališta, koliko može da spreči rasipanje glasova i da li može da ubedi deo opozicionih i neutralnih birača da je važno imati opozicionu vlast u prestonici i da je ona moguća i održiva”, naglašava sagovornik “Vremena” i objašnjava da će i ovog puta postojati dominacija negativne kampanje.
“Negativna kampanja je informativnija od pozitivne ukoliko ne preraste u prljavu, jer ona unosi nove činjenice. Za pozitivnu kampanju nema mnogo vremena, a beogradska vlast se i nema mnogo čime pohvaliti. Upravo zbog toga što je najranjivije mesto SNS-a očito nekompetentna vlast u Beogradu, ta stranka će želeti da se prebaci na teme koje njoj odgovaraju pokušavajući da se fokusira, pre svega, na nacionalno-identitetska pitanja”, kaže Stojiljković.
On dodaje da će i među opozicionim strankama dominirati negativna kampanja kako bi se otkrile sve radnje vlasti. “Sasvim je moguće da ovog puta i ne treba očekivati programsku kampanju u većim razmerama jer se bitka bije samo oko jednog relativno malog broja ljudi koji su neopredeljeni”, zaključuje Stojiljković.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
