Medijska rasprava o stvaranju Odreda za specijalne namene u Žandarmeriji započeta je nedelju dana nakon hapšenja dvojice pripadnika ove specijalne jedinice MUP-a zbog moguće ilegalne trgovine heroinom. Sve rečene činjenice, kao i kašnjenje prilikom formiranja komisije za istragu o prisluškivanju pripadnika Žandarmerije u aprilu prošle godine, traže stvarnu analizu rada i svrsishodnosti specijalnih policijskih jedinica u Srbiji.
Čini se da je ceo proces o stvaranju novog odreda i sistematizaciji radnih mesta u Žandarmeriji učinjen u tajnosti bez znanja Direkcije policije, MUP-a i javnosti. Ovakvim činom Žandarmerija je odstupila od novih izmena Zakona o policiji iz decembra 2011. godine po kojima su specijalne policijske jedinice postale organizacione jedinice u Direkciji policije. Nejasna je praksa menjanja organizacione strukture Žandarmerije bez konsultacija i saglasnosti sa organom koji bi trebalo da kontroliše rad pripadnika Žandarmerije – Direkcija policije. Možda je ovo rezultat nedostatka uređenosti pravnog okvira delovanja specijalnih policijskih jedinica, jer je izmenom Zakona o policiji rečeno da će se organizacija i funkcionisanje specijalnih jedinica policije i status njenih pripadnika bliže urediti aktom ministra. Međutim, logično je da tako važna organizaciona jedinica kao što je Žandarmerija, koja je nadležna za suzbijanje terorizma, obezbeđivanje javnog reda i mira i pružanje pomoći u vanrednim situacijama, organizuje sastanak sa Direkcijom policije i Kabinetom ministra MUP-a, te raspravi o svojim idejama. Najzad, nedostatak unutrašnje komunikacije između organizacionih jedinica MUP-a otkriva probleme efikasnosti i efektivnosti u radu.
Ovakvim pristupom u radu Žandarmerija je odbacila principe unutrašnjeg uređenja i sistematizacije radnih mesta u organima državne uprave Srbije koji su uređeni uredbom Vlade („Sl. glasnik RS“, br. 81/2007 – prečišćen tekst i 69/2008).
Prvo, svaka reorganizacija bi trebalo da bude prilagođena celini poslova organa (čl. 3, st. 2). Tako je reorganizacija Žandarmerije trebalo da odgovara zadacima koje propišu MUP i Direkcija policije. Neznanjem predstavnika MUP-a o tome šta se dešava u Žandarmeriji prekršeno je prvo načelo. Takođe, unutrašnje uređenje organa i sistematizacija radnih mesta u njemu određuju se pravilnikom koji donosi ministar (čl. 4, st. 1). Ovde se javlja još jedna dilema. Da li je ministar unutrašnjih poslova znao za reorganizaciju unutar Žandarmerije jer je on morao da potpiše dokument o sistematizaciji radnih mesta?
Drugo, dužnost je svakog organa javne uprave da obezbedi javnost u radu (čl. 3, st. 6). Proces stvaranja Odreda za specijalne namene protekao je bez konsultovanja sa MUP-om i javnosti, tako da je prekršeno i ovo načelo.
Nejasno je zbog čega ministar unutrašnjih poslova odbija da komentariše ideju o stvaranju Odreda za specijalne namene. To je bilo vidljivo u emisiji „Između dve vatre“. Štaviše, u emisiji je rečeno da formiranje novog odreda za specijalne namene podrazumeva reorganizaciju Žandarmerije bez zapošljavanja novih osoba, a u medije je „procurila“ informacija da nova sistematizacija rada podrazumeva povećanje brojnog stanja jedinice za 615 novih zaposlenih. I dalje nije jasno da li će novi ljudi raditi u Žandarmeriji.
Celokupan proces reorganizacije Žandarmerije je u suprotnosti sa strateškim prioritetom MUP-a do 2016. godine – stvaranje razvijenog sistema upravljanja ljudskim resursima. U skladu sa tim, MUP bi trebalo da preispita odluku o tome da u Srbiji postoje tri specijalne policijske jedinice. Pored Žandarmerije, to su Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) i Protivteroristička jedinica (PTJ).
Reorganizacija Žandarmerije je u medijima prikazana kao priča o stvaranju nove jedinice za specijalne operacije iz tri razloga. Džipovi su ofarbani u crno. Spremljene su nove uniforme za pripadnike novog odreda, koje nisu plave, već šarene maskirne sa crvenim beretkama. Za rad u novi odred prijavili su se pripadnici nekadašnjeg JSO-a.
Džipovi u JSO-u nisu bili isključivo crni, a trenutno i SAJ poseduje vozila iste boje. Žandarmerija u poslednjih godinu dana nosi beretke kao JSO, po francuskom modelu nakrivljene na levu (umesto na desnu) stranu. O tome kako će izgledati pripadnici specijalnih policijskih jedinica odlučuju komandiri jedinica. U slučaju Žandarmerije to je njen komandir. Na kraju, u PTJ-u već rade pripadnici JSO-a sa komandnim kadrom SAJ-a.
Rečene činjenice nisu dovoljne za zaključak da je novi odred za specijalne namene u stvari JSO. Činjenica da je proces stvaranja odreda realizovan bez MUP-a i Direkcije policije najviše proizvodi nedoumice o ideji za stvaranje JSO-a, ali bez jasnog znanja o tome šta bi trebalo da radi Odred za specijalne namene nemoguće je izneti konačan zaključak. Konačno, MUP bi trebalo da izradi analizu svrsishodnosti rada, i troškova i koristi svih specijalnih policijskih jedinica. Cilj je da se praktikuju dva principa koje je uredila Vlada Srbije. Ministarstvo unutrašnjih poslova bi trebalo da obezbedi delotvoran i skladan rad organa i delotvoran nadzor nad radom unutar organa, kao i da omogući grupisanje istovrsnih ili srodnih i međusobno povezanih poslova u odgovarajuće unutrašnje jedinice u organu. Ceo taj postupak bi trebalo da bude javan.
Autor je iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
