Deset minuta vožnje od Bora, meštani sela Krivelj već dva meseca danonoćno blokiraju put ka rudniku “Novo Cerovo”. Oni se decenijama bore za kolektivno preseljenje, a s dolaskom kineske kompanije Ziđin Koper Bor njihovi uslovi života znatno su se pogoršali
Kada je Josip Broz Tito 1969. posetio Bor, poručio je njegovim stanovnicima – i partijskom rukovodstvu – da “daju zemlji što više i što boljeg bakra”. Rudarsko-topioničarski basen Bor počeo je sa radom 1903. U međuvremenu, zemlja je više puta promenila ime, teritoriju i tip vladavine, ali RTB je nastavljao da radi, sa manjim ili većim kapacitetom sve do 2018. kada na scenu stupa kineska Ziđin majning grupa, koja je, otkupivši većinski udeo kompanije, postala “strateški partner” RTB. Od tada je Titova poruka iz 1969. poprimila je novo značenje – kineska kompanija kao da ju je shvatila doslovno, te se pejzaž u Boru i okolini zbog intenzivne proizvodnje drastično menja za izuzetno kratko vreme. Rupa koja je juče postojala, danas može biti zatrpana. Kuća u kojoj je do pre par dana živela velika porodica, danas može biti napuštena čekajući da je proguta kop koji se kao živo biće širi i uzima sve što se nađe na njegovom putu. Ne štedeći ni ljude.
BLOKADA – RADNO VREME 00–24
Severno od Bora, na oko deset minuta vožnje, nalazi se selo Krivelj. Mestašce je smešteno neposredno iznad površinskog kopa koji je po njemu dobio naziv “Veliki Krivelj”, a strateški je pozicionirano na važnom putu do rudnika “Novo Cerovo”. Put koji vodi ka selu je neravan i pun rupa, svojevrsni hroničar godina koje provodi pod težinom mašina teških nekoliko desetina tona koje ga svakodnevno koriste. Odnosno, koje su se njime koristile – do pre dva meseca. Od tada, trasom koja prolazi kroz Krivelj više ne prolazi teška mehanizacija, a razlog nije ni finansijske, ni tehničke, već ljudske prirode. Put za rudnik koji vodi kroz Krivelj od 29. januara ove godine danonoćno blokiraju meštani kako bi skrenuli pažnju kineske kompanije, ministarstva i lokalnih vlasti na probleme s kojima se svakodnevno suočavaju i primorali kompaniju da im konačno obezbedi novo mesto za život.
“Nema ovde više života. Ono što se dešava u poslednjih nekoliko godina je stvarno nepodnošljivo. Mi se borimo za realno preseljenje i realnu cenu naših imanja”, kaže za “Vreme” meštanka Krivelja Jasmina Radivojević.
Dan je hladan, vreme je nepredvidivo, ali ona je zajedno sa još nekoliko meštana na blokadi mosta koji se nalazi u centru sela. U blizini stoji veliki žuti znak na kome piše: “BLOKADA; radno vreme – 00-24”. Pored, nešto sitnijim slovima: “Meštani sela Krivelj traže svoja ustavna prava!”
Najviši pravni akt Republike Srbije, između ostalog, garantuje svojim građanima i bezbednost, a ona je stanovnicima ovog sela ugrožena blizinom okolnih rudnika. Zbog toga je pitanje preseljenja sela Krivelj već godinama otvoreno, ali osim ispraznih obećanja, meštani ni od ministarstva, ni od lokalnih vlasti, a ni od kompanije Ziđin Koper Bor, još uvek nisu dobili ništa opipljivo.
Da na kraju izađu i blokiraju put, Kriveljane je naterala višemesečna gradnja kolektora za Kriveljsku reku. Kako kažu meštani, oni nemaju problem sa samim kolektorom, već sa radovima na njemu koji iziskuju neprekidan prolazak vozila teških nekoliko desetina tona kroz centar sela, čime narušavaju bezbednost i opšti kvalitet njihovog života. Uz to, kineska kompanija gradi iako nema studiju uticaja kolektora na bezbednost meštana, zbog čega oni sumnjaju da bi njegova gradnja iziskivala i izgradnju brane, čime bi se formiralo jezero koje bi potencijalno moglo da poplavi selo.
“Kamioni od preko pedeset tona išli su kroz centar sela na svakih trideset sekundi, putem koji prolazi pored škole. Plašili smo se za decu, jer su vozili neprilagođenom brzinom. Kad smo od grada tražili da postave ležećeg policajca kako bi se osigurala bezbednost dece, rekli su nam da ne mogu jer je to državni put, iako je u nekim drugim selima ista stvar urađena”, objašnjava Rade Mladenesković iz Krivelja.
Nakon obustave radova, kamiona više nema, a neposredna okolina kolektora je sablasno pusta. U vazduhu se osećaju čestice prašine. Gradilištem šeta radnik obezbeđenja koji pazi da na zemljište ne uđu neželjeni posetioci. Zelena zastava na kojoj stoji natpis na kineskom i srpskom vijori se na ulazu u gradilište. “Sigurnost dolazi iz budućnosti. Nesreća je paralizovana”, piše na njoj.
ZIĐINOV BONUS ZA IZLAZAK IZ KOLEKTIVITETA
Pitanje preseljenja Krivelja nije novo. Ono visi u vazduhu već decenijama. Ljudi na vlasti dolaze i odlaze, a meštani ostaju na istom mestu čekajući nekoga ko će njihov problem konačno shvatiti ozbiljno. Za sada Ziđin plaća pojedinim meštanima individualno preseljenje, ali meštani žele da budu iseljeni kolektivno i planski kako se za nekoliko godina ne bi ponovo našli u sličnoj situaciji. Neki od starijih meštana već pamte jedno preseljenje kada su ljudi iz nekoliko domaćinstava otišli iz svojih domova jer je širenjem površinskog kopa “Veliki Krivelj” nekadašnji centar sela nestao. Zbog toga se godinama radi na dokumentu koji će aspekte preseljenja sela ugroženog višedecenijskim rudarenjem staviti u institucionalne okvire. Taj dokument naziva se “Programske osnove za otkup imovine i preseljenje naselja Krivelj”, a u njegovoj izradi učestvuju Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Mesna zajednica Krivelj, Grad Bor, kompanija Ziđin i Institut za urbanizam i arhitekturu Republike Srbije.
Sam dokument se stalno dopunjuje, a na njemu radi privatna konsultantska firma “Link 011” iz Beograda, čijim radom meštani nisu zadovoljni. Te “Programske osnove…” su važne jer sadrže garanciju da će eksproprijacija zemljišta biti izvršena po njima prihvatljivim uslovima i da će uslediti kolektivno preseljenje, uz pravno obavezujuća i planska dokumenta koja će omogućiti izgradnju novog sela i procenu imovine po aktuelnim tržišnim cenama.
Međutim, u dokumentu nije navedena naknada od 30.000 evra za “nepredviđene troškove preseljenja” koju je Ziđin isplaćivao pojedinim meštanima za individualno preseljenje. S obzirom na činjenicu da je kineska kompanija za otkup imovine Kriveljanima nudila cene daleko ispod tržišnih, ova naknada je služila kao “bonus” za one koji prihvate uslove Ziđina, a koju kompanija ne planira da izdvoji za one koji čekaju da budu preseljeni u kolektivu. Zbog toga je glavni uslov za prekid blokade potpisivanje dopunjenog dokumenta koji će sadržati tačku o isplati naknade.
ISPUCALI ZIDOVI I ZATROVANA ZEMLJA
Osim ovog uslova, Kriveljani su izneli i druge zahteve za prekid blokade. Jedan od njih je isplata štete na objektima za koje postoje procene i zahtevi za vansudska poravnanja, kao i nastavak procene štete na objektima angažovanjem nezavisnog veštaka na predlog meštana.
Šteta na kućama je vidljiva. Meštanka sela Debica Kostandinović vodi nas do svoje kuće, čiji su zidovi i pod ispucali zbog svakodnevnog miniranja. Njena kuća nije izuzetak. Nekoliko puta dnevno stanovnici Krivelja proživljavaju slabiji zemljotres. Meštani su na to već navikli, ali njihove kuće nisu.
“Morala sam prošle godine da menjam crep na kući zbog toga što se rasklimao od svakodnevnih potresa. Kuća je počela da mi prokišnjava”, objašnjava članica Radne grupe Jasna Tomić dodajući da je sanaciju krova sama platila.
Još jedan od zahteva meštana je isplata odštete zbog štete nastale na poljoprivrednom zemljištu uzrokovana poplavom u junu prošle godine. Tada je Kriveljska reka, koja protiče kroz centar sela, donela sa jalovišta rudni materijal i poplavila okolne bašte i vrtove. Naime, zemlja se tada našla pod vodom zatrovana je i meštani više na njoj ne mogu da uzgajaju hranu.
“Oko četiri hektara mog imanja pored reke je tada poplavljeno. Sve je puno rudnog materijala koji je donet iz rudnika Novo Cerovo. Odneli smo povrće i zemlju na analizu i tamo su nam rekli da čak ni cvet ako je nikao na toj zemlji ne stavljamo u vazu. Sa te zemlje hranile su se dve porodice, a mi više ne smemo da je obrađujemo, već moramo da kupujemo hranu. Ne smemo ni da se bavimo stočarstvom jer krave i ovce ne smeju da pasu tu travu”, ukazuje Jasmina Radivojević.
Svesni su meštani Krivelja da kad-tad moraju da se odsele, svesni su toga i Kinezi, ali je svesno i tržište nekretnina. Na oglasnoj tabli na zidu mesne kancelarije nalazi se gomila oglasa za prodaju kuća po Boru i okolnim selima. Jer, kome je lakše prodati kuću nego nekome ko vrlo lako može da ostane bez svoje?
DRUŠTVENO ODGOVORNI KINEZI
Godinama unazad Kriveljani se bore da im se obezbedi novi dom, a kao potencijalna lokacija “novog” Krivelja najčešće se spominje mesto Trujkanov potok. Ipak, kažu meštani, njima se i dalje ne daju sve potrebne informacije dokle se stiglo sa tim projektom. “Antić, Mihajlović, Đedović. Tri ministra su se promenila, a mi od svakog slušamo istu priču. Na svakih par meseci jedni Kinezi odu, a drugi dođu i mi moramo da pregovaramo ispočetka”, ukazuje Jasna Tomić. “Oni dođu, slikaju se sa nama i šalju te slike u Kinu kako bi time dokazali da se ponašaju društveno odgovorno”.
I Ziđin je svojevremeno u selu otvorio Kancelariju za pitanja preseljenja Krivelja, ali kancelarija već duže vreme ne radi. I kada je radila, objašnjava Rade Mladenesković, služila je predstavnicima kompanije da traže ljude koji će im prodati svoja imanja umesto da se bavi pitanjem kolektivnog preseljenja i budućnosti Krivelja.
Od početka blokade održano je nekoliko sastanaka sa predstavnicima kompanije Ziđin i lokalnih vlasti. Međutim, Ziđin je prestao da se odaziva na pozive za nastavak pregovora, pa su meštani zbog osamnaestodnevnog ćutanja kineske kompanije prošlog ponedeljka najavili radikalizaciju protesta ukoliko se do kraja radne nedelje pregovori ne nastave. Ziđin je ostao nem na upozorenja meštana, zbog čega će u subotu na mestu blokade biti održana tribina na koju su pozvane ekološke organizacije iz čitave Srbije. Tek kada su iz Ziđina čuli za najavljenu tribinu, zakazali su novi sastanak koji je i održan 24. marta uveče. Jasna Tomić kaže za “Vreme” da su zadovoljni ishodom sastanka, ali da i dalje ne može da otkrije o čemu se tačno na njemu govorilo.
“Iako ima nagoveštaja da će se našim zahtevima izaći u susret, nastavljamo sa ekološkom tribinom koju smo najavili jer je ovo, pre svega, ekološki problem”, ističe Tomić.
KUĆICA KAO SIMBOL UJEDINJENJA
Uprkos blokadi meštana Krivelja, rudnik “Novo Cerovo” je nastavio sa radom dovozeći materijal alternativnim putem preko Crnog Vrha. Međutim, ovaj put je za Ziđin daleko dalji i skuplji, te svakog dana pokušavaju da probiju blokadu u centru sela. Meštani ostaju na svom mestu ne posustajući pod ovim naletima. I za vreme našeg boravka u selu desilo se slično. Dvojica Kineza u automobilu borskih tablica pokušala su da zaobiđu blokadu, ali su ih meštani nakon kraćeg razgovora uputili da se vrate putem kojim su došli. Nakon što su ispratili Kineze, vidno raspoloženi vraćaju se na svoje pozicije u blizini improvizovane kućice kraj mosta.
“Kada jednog dana budemo preseljeni na novu lokaciju, želimo da ponesemo ovu kućicu sa sobom. Ona je postala simbol našeg ujedinjenja”, kaže nam meštanka Jasmina Radojević.
Na stolu ispred improvizovane kućice je torta – nekome od meštana je rođendan. Tu su, pored peći, umorni i istrajni ljudi koji godinama čekaju da njihovo pitanje bude stavljeno na dnevni red. Služi se kafa, sok i hrana koju Kriveljani sami pripremaju i donose kako bi olakšali jedni drugima vreme na blokadi. Poneki auto naiđe, uspori i, nakon provere meštana, nastavlja svoj put. Tako život u kućici kraj mosta nastavlja da teče.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
