Deset minuta vožnje od Bora, meštani sela Krivelj već dva meseca danonoćno blokiraju put ka rudniku “Novo Cerovo”. Oni se decenijama bore za kolektivno preseljenje, a s dolaskom kineske kompanije Ziđin Koper Bor njihovi uslovi života znatno su se pogoršali
Kada je Josip Broz Tito 1969. posetio Bor, poručio je njegovim stanovnicima – i partijskom rukovodstvu – da “daju zemlji što više i što boljeg bakra”. Rudarsko-topioničarski basen Bor počeo je sa radom 1903. U međuvremenu, zemlja je više puta promenila ime, teritoriju i tip vladavine, ali RTB je nastavljao da radi, sa manjim ili većim kapacitetom sve do 2018. kada na scenu stupa kineska Ziđin majning grupa, koja je, otkupivši većinski udeo kompanije, postala “strateški partner” RTB. Od tada je Titova poruka iz 1969. poprimila je novo značenje – kineska kompanija kao da ju je shvatila doslovno, te se pejzaž u Boru i okolini zbog intenzivne proizvodnje drastično menja za izuzetno kratko vreme. Rupa koja je juče postojala, danas može biti zatrpana. Kuća u kojoj je do pre par dana živela velika porodica, danas može biti napuštena čekajući da je proguta kop koji se kao živo biće širi i uzima sve što se nađe na njegovom putu. Ne štedeći ni ljude.
BLOKADA – RADNO VREME 00–24
Severno od Bora, na oko deset minuta vožnje, nalazi se selo Krivelj. Mestašce je smešteno neposredno iznad površinskog kopa koji je po njemu dobio naziv “Veliki Krivelj”, a strateški je pozicionirano na važnom putu do rudnika “Novo Cerovo”. Put koji vodi ka selu je neravan i pun rupa, svojevrsni hroničar godina koje provodi pod težinom mašina teških nekoliko desetina tona koje ga svakodnevno koriste. Odnosno, koje su se njime koristile – do pre dva meseca. Od tada, trasom koja prolazi kroz Krivelj više ne prolazi teška mehanizacija, a razlog nije ni finansijske, ni tehničke, već ljudske prirode. Put za rudnik koji vodi kroz Krivelj od 29. januara ove godine danonoćno blokiraju meštani kako bi skrenuli pažnju kineske kompanije, ministarstva i lokalnih vlasti na probleme s kojima se svakodnevno suočavaju i primorali kompaniju da im konačno obezbedi novo mesto za život.
“Nema ovde više života. Ono što se dešava u poslednjih nekoliko godina je stvarno nepodnošljivo. Mi se borimo za realno preseljenje i realnu cenu naših imanja”, kaže za “Vreme” meštanka Krivelja Jasmina Radivojević.
Dan je hladan, vreme je nepredvidivo, ali ona je zajedno sa još nekoliko meštana na blokadi mosta koji se nalazi u centru sela. U blizini stoji veliki žuti znak na kome piše: “BLOKADA; radno vreme – 00-24”. Pored, nešto sitnijim slovima: “Meštani sela Krivelj traže svoja ustavna prava!”
Najviši pravni akt Republike Srbije, između ostalog, garantuje svojim građanima i bezbednost, a ona je stanovnicima ovog sela ugrožena blizinom okolnih rudnika. Zbog toga je pitanje preseljenja sela Krivelj već godinama otvoreno, ali osim ispraznih obećanja, meštani ni od ministarstva, ni od lokalnih vlasti, a ni od kompanije Ziđin Koper Bor, još uvek nisu dobili ništa opipljivo.
Da na kraju izađu i blokiraju put, Kriveljane je naterala višemesečna gradnja kolektora za Kriveljsku reku. Kako kažu meštani, oni nemaju problem sa samim kolektorom, već sa radovima na njemu koji iziskuju neprekidan prolazak vozila teških nekoliko desetina tona kroz centar sela, čime narušavaju bezbednost i opšti kvalitet njihovog života. Uz to, kineska kompanija gradi iako nema studiju uticaja kolektora na bezbednost meštana, zbog čega oni sumnjaju da bi njegova gradnja iziskivala i izgradnju brane, čime bi se formiralo jezero koje bi potencijalno moglo da poplavi selo.
“Kamioni od preko pedeset tona išli su kroz centar sela na svakih trideset sekundi, putem koji prolazi pored škole. Plašili smo se za decu, jer su vozili neprilagođenom brzinom. Kad smo od grada tražili da postave ležećeg policajca kako bi se osigurala bezbednost dece, rekli su nam da ne mogu jer je to državni put, iako je u nekim drugim selima ista stvar urađena”, objašnjava Rade Mladenesković iz Krivelja.
Nakon obustave radova, kamiona više nema, a neposredna okolina kolektora je sablasno pusta. U vazduhu se osećaju čestice prašine. Gradilištem šeta radnik obezbeđenja koji pazi da na zemljište ne uđu neželjeni posetioci. Zelena zastava na kojoj stoji natpis na kineskom i srpskom vijori se na ulazu u gradilište. “Sigurnost dolazi iz budućnosti. Nesreća je paralizovana”, piše na njoj.
ZIĐINOV BONUS ZA IZLAZAK IZ KOLEKTIVITETA
Pitanje preseljenja Krivelja nije novo. Ono visi u vazduhu već decenijama. Ljudi na vlasti dolaze i odlaze, a meštani ostaju na istom mestu čekajući nekoga ko će njihov problem konačno shvatiti ozbiljno. Za sada Ziđin plaća pojedinim meštanima individualno preseljenje, ali meštani žele da budu iseljeni kolektivno i planski kako se za nekoliko godina ne bi ponovo našli u sličnoj situaciji. Neki od starijih meštana već pamte jedno preseljenje kada su ljudi iz nekoliko domaćinstava otišli iz svojih domova jer je širenjem površinskog kopa “Veliki Krivelj” nekadašnji centar sela nestao. Zbog toga se godinama radi na dokumentu koji će aspekte preseljenja sela ugroženog višedecenijskim rudarenjem staviti u institucionalne okvire. Taj dokument naziva se “Programske osnove za otkup imovine i preseljenje naselja Krivelj”, a u njegovoj izradi učestvuju Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Mesna zajednica Krivelj, Grad Bor, kompanija Ziđin i Institut za urbanizam i arhitekturu Republike Srbije.
Sam dokument se stalno dopunjuje, a na njemu radi privatna konsultantska firma “Link 011” iz Beograda, čijim radom meštani nisu zadovoljni. Te “Programske osnove…” su važne jer sadrže garanciju da će eksproprijacija zemljišta biti izvršena po njima prihvatljivim uslovima i da će uslediti kolektivno preseljenje, uz pravno obavezujuća i planska dokumenta koja će omogućiti izgradnju novog sela i procenu imovine po aktuelnim tržišnim cenama.
Međutim, u dokumentu nije navedena naknada od 30.000 evra za “nepredviđene troškove preseljenja” koju je Ziđin isplaćivao pojedinim meštanima za individualno preseljenje. S obzirom na činjenicu da je kineska kompanija za otkup imovine Kriveljanima nudila cene daleko ispod tržišnih, ova naknada je služila kao “bonus” za one koji prihvate uslove Ziđina, a koju kompanija ne planira da izdvoji za one koji čekaju da budu preseljeni u kolektivu. Zbog toga je glavni uslov za prekid blokade potpisivanje dopunjenog dokumenta koji će sadržati tačku o isplati naknade.
ISPUCALI ZIDOVI I ZATROVANA ZEMLJA
Osim ovog uslova, Kriveljani su izneli i druge zahteve za prekid blokade. Jedan od njih je isplata štete na objektima za koje postoje procene i zahtevi za vansudska poravnanja, kao i nastavak procene štete na objektima angažovanjem nezavisnog veštaka na predlog meštana.
Šteta na kućama je vidljiva. Meštanka sela Debica Kostandinović vodi nas do svoje kuće, čiji su zidovi i pod ispucali zbog svakodnevnog miniranja. Njena kuća nije izuzetak. Nekoliko puta dnevno stanovnici Krivelja proživljavaju slabiji zemljotres. Meštani su na to već navikli, ali njihove kuće nisu.
“Morala sam prošle godine da menjam crep na kući zbog toga što se rasklimao od svakodnevnih potresa. Kuća je počela da mi prokišnjava”, objašnjava članica Radne grupe Jasna Tomić dodajući da je sanaciju krova sama platila.
Još jedan od zahteva meštana je isplata odštete zbog štete nastale na poljoprivrednom zemljištu uzrokovana poplavom u junu prošle godine. Tada je Kriveljska reka, koja protiče kroz centar sela, donela sa jalovišta rudni materijal i poplavila okolne bašte i vrtove. Naime, zemlja se tada našla pod vodom zatrovana je i meštani više na njoj ne mogu da uzgajaju hranu.
“Oko četiri hektara mog imanja pored reke je tada poplavljeno. Sve je puno rudnog materijala koji je donet iz rudnika Novo Cerovo. Odneli smo povrće i zemlju na analizu i tamo su nam rekli da čak ni cvet ako je nikao na toj zemlji ne stavljamo u vazu. Sa te zemlje hranile su se dve porodice, a mi više ne smemo da je obrađujemo, već moramo da kupujemo hranu. Ne smemo ni da se bavimo stočarstvom jer krave i ovce ne smeju da pasu tu travu”, ukazuje Jasmina Radivojević.
Svesni su meštani Krivelja da kad-tad moraju da se odsele, svesni su toga i Kinezi, ali je svesno i tržište nekretnina. Na oglasnoj tabli na zidu mesne kancelarije nalazi se gomila oglasa za prodaju kuća po Boru i okolnim selima. Jer, kome je lakše prodati kuću nego nekome ko vrlo lako može da ostane bez svoje?
DRUŠTVENO ODGOVORNI KINEZI
Godinama unazad Kriveljani se bore da im se obezbedi novi dom, a kao potencijalna lokacija “novog” Krivelja najčešće se spominje mesto Trujkanov potok. Ipak, kažu meštani, njima se i dalje ne daju sve potrebne informacije dokle se stiglo sa tim projektom. “Antić, Mihajlović, Đedović. Tri ministra su se promenila, a mi od svakog slušamo istu priču. Na svakih par meseci jedni Kinezi odu, a drugi dođu i mi moramo da pregovaramo ispočetka”, ukazuje Jasna Tomić. “Oni dođu, slikaju se sa nama i šalju te slike u Kinu kako bi time dokazali da se ponašaju društveno odgovorno”.
I Ziđin je svojevremeno u selu otvorio Kancelariju za pitanja preseljenja Krivelja, ali kancelarija već duže vreme ne radi. I kada je radila, objašnjava Rade Mladenesković, služila je predstavnicima kompanije da traže ljude koji će im prodati svoja imanja umesto da se bavi pitanjem kolektivnog preseljenja i budućnosti Krivelja.
Od početka blokade održano je nekoliko sastanaka sa predstavnicima kompanije Ziđin i lokalnih vlasti. Međutim, Ziđin je prestao da se odaziva na pozive za nastavak pregovora, pa su meštani zbog osamnaestodnevnog ćutanja kineske kompanije prošlog ponedeljka najavili radikalizaciju protesta ukoliko se do kraja radne nedelje pregovori ne nastave. Ziđin je ostao nem na upozorenja meštana, zbog čega će u subotu na mestu blokade biti održana tribina na koju su pozvane ekološke organizacije iz čitave Srbije. Tek kada su iz Ziđina čuli za najavljenu tribinu, zakazali su novi sastanak koji je i održan 24. marta uveče. Jasna Tomić kaže za “Vreme” da su zadovoljni ishodom sastanka, ali da i dalje ne može da otkrije o čemu se tačno na njemu govorilo.
“Iako ima nagoveštaja da će se našim zahtevima izaći u susret, nastavljamo sa ekološkom tribinom koju smo najavili jer je ovo, pre svega, ekološki problem”, ističe Tomić.
KUĆICA KAO SIMBOL UJEDINJENJA
Uprkos blokadi meštana Krivelja, rudnik “Novo Cerovo” je nastavio sa radom dovozeći materijal alternativnim putem preko Crnog Vrha. Međutim, ovaj put je za Ziđin daleko dalji i skuplji, te svakog dana pokušavaju da probiju blokadu u centru sela. Meštani ostaju na svom mestu ne posustajući pod ovim naletima. I za vreme našeg boravka u selu desilo se slično. Dvojica Kineza u automobilu borskih tablica pokušala su da zaobiđu blokadu, ali su ih meštani nakon kraćeg razgovora uputili da se vrate putem kojim su došli. Nakon što su ispratili Kineze, vidno raspoloženi vraćaju se na svoje pozicije u blizini improvizovane kućice kraj mosta.
“Kada jednog dana budemo preseljeni na novu lokaciju, želimo da ponesemo ovu kućicu sa sobom. Ona je postala simbol našeg ujedinjenja”, kaže nam meštanka Jasmina Radojević.
Na stolu ispred improvizovane kućice je torta – nekome od meštana je rođendan. Tu su, pored peći, umorni i istrajni ljudi koji godinama čekaju da njihovo pitanje bude stavljeno na dnevni red. Služi se kafa, sok i hrana koju Kriveljani sami pripremaju i donose kako bi olakšali jedni drugima vreme na blokadi. Poneki auto naiđe, uspori i, nakon provere meštana, nastavlja svoj put. Tako život u kućici kraj mosta nastavlja da teče.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
