Prema Zakonu o uređenju sudova, sedište suda je u zgradi gde je sud, a područje suda je teritorija na kojoj se prostire njegova nadležnost. Međutim, stvarnost je drugačija: upravo je završeno iseljavanje pravosudnih organa iz Palate pravde, gde su se, prema slovu pomenutog zakona, na svoju teritoriju nadležnosti jedino preselili Treći osnovni sud i Treće osnovno javno tužilaštvo. Prvi i Drugi osnovni sud, kao i Prvo i Drugo osnovno javno tužilaštvo, nalaziće se na tuđoj, odnosno teritoriji za koju nisu nadležni!
Ali koga je briga za to, kao i za zakon, jer je u Srbiji danas najteže primeniti zakon. Pravosuđe je ionako dežurni krivac za sve neprilike u kojima se građani nađu kada odluče da zatraže sudsku zaštitu. Krivo je što je sporo, neažurno, nepravedno, neefikasno… I, kao pravi okrivljeni, pravosuđe se uvek brani ćutanjem. Međutim, promene u pravosuđu su stalne, sprovode ih druge dve grane vlasti, obično bez jasnog plana za uspeh. Pošto nema plana za uspeh, neuspeh je zagarantovan.
TRI U JEDAN: Da li okrečene, adaptirane ili rekonstruisane zgrade, namenjene beogradskom pravosuđu, mogu da zabašure istinu o tome da sve što se od 2010. godine događa u pravosuđu, u stvari, usporava pravosuđe i tako odvraća građane od ostvarivanja njihovih zakonskih prava?
U Srbiji je 2000. godine uvedena nova mreža sudova. Od 138 sudova napravljena su 34 suda i nekoliko sudskih jedinica. Nakon toga su, tokom oktobra 2013. godine, tužilaštva dobila veća ovlašćenja, to jest uvedena je tzv. tužilačka istraga. U januaru 2014. godine je prepravljena mreža sudova, pa se broj sa 34 uvećao na 66.
U Beogradu su se te 2010. opštinski sudovi spojili u jedan, 2013. je zaživela tužilačka istraga, a 2014. su od jednog suda napravljena tri. Međutim, te 2014. iz Ustaničke ulice preseljena su parnična odeljenja Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda u Novi Beograd. Nakon adaptiranja zgrade u Ustaničkoj ulici, 2015. godine, svi prekršajni sudovi preselili su se u odgovarajuće i higijenski čiste uslove rada. U proleće 2016. godine Prekršajni apelacioni sud završio je svoj podstanarski status u Timočkoj i preselio se u Katanićevu ulicu. Kao što sam navela na početku teksta, u toku je raseljavanje pravosudnih organa iz Palate pravde. Drugim rečima, u Beogradu je ovo sedma po redu selidba. Preseljeno je nekoliko stotina hiljada predmeta.
Dakle, analizirajući reformske poteze, zaključak je vrlo uočljiv i jednostavan. Reforma se svela na prosto premeštanje predmeta i zaposlenih, smanjenje broja zaposlenih, ponavljanje postupaka zbog promene obrađivača, prekidanje razumnih rokova, planirano zatrpavanje koje smanjuje dostupnost pravdi… Koristi od ovakve reforme imaju okrivljeni i tuženi kojima je u interesu da postupci traju beskonačno, ili da zastare. Sigurna sam da preseljeni pravosudni organi nisu profunkcionisali 5. septembra kako je planirano, jer nosioci pravosudnih funkcija nisu zakazivali ročišta pošto nisu unapred znali na koju adresu će se preseliti, kao ni broj svojih kabineta/sudnica. Strankama se, po pravilu, pozivi šalju tri nedelje pre održavanja ročišta. Pod uslovom da su predmeti raspakovani i izneti sudijama i tužiocima u rad, da su informaciono svi povezani i umreženi, pozivi će biti poslati strankama i održavanje prvih ročišta očekuje se najranije 26. septembra.
Ipak, veći broj zaposlenih je zadovoljan preseljenjem. Jer, da se razumemo, svaka zgrada je bolja od Palate pravde. Tamo su zimi imali osećaj da rade u zamrzivaču, a leti u sauni. Pored agresivnosti stranaka, vrebale su ih razne opasnosti, kao što su nehigijena, slepi miševi, otrovne pečurke i razne bolesti. Zaposleni u beogradskom pravosuđu, ne računajući više instance sa dobrim uslovima, ćutke su radili u opasnim uslovima. Nikada nije bilo novca za poboljšanje njihovih uslova rada, niti za osnovna sredstva rada. Sa druge strane, novca je uvek bilo za vladine i poslaničke zgrade, opremanje tih zgrada, kao i nova službena vozila. Pravosuđe zaslužuje ove nove „bezobrazno dobre“ uslove rada, ali zbog toga ne treba nikoga da gladi po tabanima.
Dobri uslovi su neophodni i zbog toga što je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu usvojen pre više od deset godina, ali se on ne primenjuje u pravosudnim organima. Iako sudovi kažnjavaju druge poslodavce zbog nepoštovanja tog zakona, nijedan rukovodilac pravosudnog organa nije kažnjen zato što sudovi i tužilaštva nemaju akte o proceni rizika radnog mesta. Za razliku od sudova i tužilaštava, u zatvorima su izrađeni akti o proceni rizika radnog mesta, ali se retko postupa po preporukama iz tih akata.
JUBILARI RADA NA ODREĐENO VREME: Sada je rešen smeštajni prostor, ali i dalje ostaje kadrovsko i finansijsko ograničenje. Za zapošljavanje, kao i za veća primanja, potrebna je saglasnost ministra finansija (čitajte: premijera Vučića). Neravnopravnost sa zaposlenima u drugim delatnostima je očigledna, jer su primanja pravosudne administracije u odnosu na lokalni i gradski nivo, javni sektor i neke druge državne organe niže i do 50 odsto. Znajući to, premijer je polovinom decembra 2015. godine obećao da će zaposlenima u pravosuđu isplatiti pomoć u iznosu od 20.000 dinara, jer su izuzeti od povećanja plata. Obećao je i da su pravosuđe i kultura prvi na redu za sledeće povećanje. Sada to ne pominje. Predložili smo premijeru da zaposli lice koje će da beleži njegova obećanja, kako ih ne bi zaboravljao.
Inače, i među zakonima vlada veliki nesklad, kao i među zaposlenima u pravosudnim organima koji za isti rad nemaju jednake zarade, odnosno cena sata im se razlikuje.
Najbolji primer razlike u ceni sata jesu zapisničari nameštenici sa koeficijentom 1,5 čija plata iznosi 25.650 dinara, a cena radnog sata, u zavisnosti od njihovog broja u mesecu, varira od 139,41 do 152,69 dinara. Plata zapisničara u statusu državnog službenika sa koeficijentom 1,71 iznosi 29.241 dinar, a cena sata kreće se od 158,93 do 174,06 dinara. Dakle, cena radnog sata je individualna i različita za svakog zaposlenog. Ona se menja od meseca do meseca, u zavisnosti od broja radnih sati, ali zaposleni u pravosudnom organu primaju istu platu bez obzira na vreme provedeno na radu. Osnovicu za obračun zarada trebalo bi da čini cena sata, ne promenljiva već ista za sve, koeficijent radnog mesta i vreme provedeno na radu. Ali, to nije slučaj upravo u pravosudnim organima.
Naime, visina osnovne plate zaposlenog u pravosudnom organu sa koeficijentom jedan, dakle za najjednostavniji rad bez stručne spreme, nije usklađena sa visinom minimalne zarade. Dakle, iz ovoga sledi da bi osnovica za obračun i isplatu plata trebalo da bude u visini minimalne zarade. Uz posredovanje Agencije, Sindikat je tokom maja 2013. godine sa Ministarstvom pravde potpisao Poseban sporazum, kojim se Ministarstvo pravde obavezalo da se zaposlenima u pravosudnim organima, zaključno sa IV stepenom stručne spreme, plata obračunava na drugačiji način, odnosno da cena sata bude najmanje u visini cene radnog sata u skladu sa Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.
Od tada do danas, u skladu sa potpisanim sporazumom, Ministarstvo preuzete obaveze nije ispunilo. Zbog toga je Sindikat pravosuđa Srbije pokrenuo postupak pred sudom. Iako su rokovi u izvršnom postupku propisani zakonom, naš traje već treću godinu. Zbog dužine postupka i odugovlačenja, na rad sudije podneli smo pritužbu predsedniku suda, kao i inicijativu Visokom savetu sudstva za pokretanje disciplinskog postupka protiv postupajućeg sudije.
Pored prethodnog iščašenja, u pravosudnim organima Srbije, zloupotrebljava se radni odnos na određeno vreme. Tako, na primer, imamo i zaposlene koji su za desetogodišnji rad na određeno vreme ostvarili pravo na jubilarnu nagradu. Zakon o državnim službenicima je jasan – radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla može da traje najduže šest meseci. S obzirom na to da predsednici sudova, javni tužioci i upravnici direktno krše zakon, Sindikat pravosuđa Srbije zatražiće njihovo razrešenje, jer rade protiv struke, ruše ugled pravosuđa i na takav način zlostavljaju zaposlene na određeno vreme koji rade u stalnom strahu od
otkaza.
Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije
