Mogućnost zajedničke interpretacije sukoba i izvlačenje pouka, značaj postjugoslovenskog iskustva u suočavanju sa ratovima i zločinima, važnost politike sećanja kao sredstva političke legitimacije, ideologizacija i instrumentalizacija kulture u međunacionalnom sukobu, te kako očuvati i učiniti boljim nesavršeni postjugoslovenski mir, bile su teme međunarodne naučne konferencije "Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga"
Dve decenije nakon ratova u Hrvatskoj i BiH, i više od decenije nakon sukoba na KiM i u Makedoniji, proces pomirenja na Zapadnom Balkanu postigao je veoma skromne rezultate, što je posebno očigledno u stalnim borbama suštinski različitim interpretacijama jugoslovenskih sukoba i potpuno suprotstavljenim stavovima o njihovim uzrocima odgovornosti i krivici njihovih aktera. Ovi sukobi zapravo i nisu okončani u periodu između 1995. i 2001. godine, već se tada završila samo njihova nasilna faza. Kontradiktornosti, koje su sukobe izazvale, uglavnom su i dalje prisutne, pa čak i ojačane „borbama narativa“. Zbog takve situacije organizovana je međunarodna konferencija „Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga“, 13. i 14. novembra na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Organizatori ove konferencije bili su Forum ZFD, Centar za studije mira FPN-a i Nansen dijalog centra Srbije.
Konferenciju je otvorio prodekan za kvalitet, samoevaluaciju i naučnoistraživačku delatnost FPN-a prof. dr Dejan Milenković, ukazavši da je ovo jedan od većih naučnih skupova organizovanih u poslednjih nekoliko godina. „O značaju ove konferencije svedoči impozantan broj učesnika iz desetak različitih gradova Evrope i regiona. Ovo je jedinstvena prilika da se zajednički okupimo, neke stvari naučno obradimo i krenemo napred kroz dijalog. Bez prošlosti i sadašnjosti nema budućnosti“, rekao je Milenković. On je istakao važnost učestvovanja nevladinih organizacija u ovom projektu i naglasio da je suočavanje sa prošlošću ključno pitanje za naš region.
Jedan od povoda za ovu konferenciju bio je i obeležavanje dvadesetogodišnjice Dejtonskog sporazuma kojim je BiH podeljena na dva dela, muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku. Ovaj sporazum zvanično je potpisan u Parizu 14. decembra 1995. godine, u njegovom donošenju su učestvovali predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Na ovaj događaj nas je podsetila predsednica Programskog odbora Konferencije prof. dr Radmila Nakarada i dodala: „Cilj ove konferencije je da se uvećaju međunarodni prostor razumevanja i mogućnost sagledavanja, bez prekidanja dijaloga i traganja za onim što je zaboravljeno. Važno je da se međusobno slušamo, izložimo pitanja radi dublje spoznaje jugoslovenskog sukoba i pronalaženja puteva budućnosti.“
Sećanja na sukobe iz prošlosti predstavljaju veliki deo njihovog trenutnog rešavanja, stav je profesorke sa Univerziteta Goldsmit u Londonu dr Jasne Dragović-Soso, koja je održala i uvodno izlaganje. „Radi izgradnje mira i prevencije budućih konflikata potrebno je da se pomirimo sa problemima iz prošlosti. Između konsolidovanih demokratija i događaja iz prošlosti postoji uzročno-posledična veza. Zbog toga se takvi politički sistemi uspešno suočavaju sa prošlošću“, rekla je Dragović-Soso.
Ova konferencija okupila je na jednom mestu naučne radnike iz Beograda, Sarajeva, Banja Luke, Mostara, Zagreba, Rijeke, Dubrovnika, Prištine, Sofije, Graca, Londona i Dablina. Neki od njihovih zaključaka su da je kultura sećanja veoma važna za mir na ovim prostorima, da je interpretacija sukoba i dalje potrebna i da postoji politička i druga zloupotreba ovih dešavanja i danas. Zbog svega toga treba više promovisati nenasilno rešavanje sukoba i predstaviti primere transformacije sukoba u kontekstu lokalnih zajednica u regionu.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
