foto: delta
"Uslovi za kongresni turizam danas su daleko od optimalnih. Sava centar zaslužuje da sačuva svoj izgled i namenu, a da li će Delta učestvovati na javnom tenderu, zavisi od procene eksperata"
Veliko interesovanje u javnosti izazvala je dugo najavljivana i do sada neuspešna prodaja Sava centra. Zdanje arhitekte Stojana Maksimovića, munjevito podignuto za potrebe visokih gostiju Titove Jugoslavije, s razlogom je u međuvremenu postalo simbol Beograda i uzor kasnijim zgradama u poslovnom delu Novog Beograda.
Iako se mnogi sa setom sećaju velikana koji su iz različitih razloga posećivali ovaj objekat, zainteresovanih da ga kupe nije bilo mnogo. Tačnije, sve vreme samo jedan potencijalni kupac uredno ponavlja svoje interesovanje za Sava centar. Živorad Vasić je potpredsednik Delta holdinga, za sada jedinog potencijalnog kupca.
„VREME„: Kako objašnjavate Deltino uporno zanimanje za kupovinu Sava centra, a vidimo da drugih zainteresovanih nema?
ŽIVORAD VASIĆ: Ukupna investicija u Sava centar, koju čine prodajna cena od oko 20 miliona i obavezna investicija od 50 miliona, iznosi između 70 i 80 miliona evra. Nema mnogo kompanija spremnih da ulože toliki novac i još manje onih koje su sposobne da uloženi novac vrate. Ono što Deltu izdvaja od drugih nije samo finansijska i kadrovska snaga kompanije, već i sinergija koju možemo da ostvarimo sa našim hotelskim biznisom. Kao neko ko je vlasnik hotela Crowne Plaza i Holiday Inn, ko uskoro otvara Indigo hotel, a planira i izgradnju InterContinentala u Beogradu, imamo veliki interes da Beograd bude domaćin kulturnih i poslovnih skupova za više hiljada ljudi. Ti gosti iz Srbije i inostranstva su i potencijalni gosti naših hotela. Ta veza hotelskog i kongresnog turizma je razlog što nam je, možda više nego ostalima, stalo da Sava centar ponovo radi kao što je radio decenijama unazad. Zbog toga ističemo zainteresovanost, iako smo svesni da ovaj objekat za nas neće biti visoko profitabilan, jer skoro 70 odsto njegove ponude čine kulturni sadržaji, koji ne donose mnogo novca. Sa druge strane, značajna korist biće za druge hotele u Beogradu, za restorane, prevoznike, za sam grad, i taj deo društvene odgovornosti za nas je takođe veoma bitan.
Ako je tako, zašto se niste pojavili na prva dva kruga tendera za prodaju SC?
Ponuđena cena na prva dva kruga tendera za nas je bila previsoka. Procene stranih eksperata, koji nas savetuju u ovom projektu, kažu da investiciju od 80 ili više miliona ne možemo da vratimo u razumnom roku ni pod optimalnim uslovima. A uslovi su sada daleko od optimalnih kada govorimo o kongresnom turizmu.
U toku je treći tender, da li ćete dati ponudu?
Mi kao investitori moramo da budemo odgovorni prema vlasnicima kompanije, prema našim zaposlenima, ali i prema građanima Beograda. Ako preuzmemo odgovornost za nešto, moramo biti ozbiljno uvereni da taj posao možemo da realizujemo. U ovom trenutku mi nismo sigurni da li je isplativo investirati u Sava centar pod uslovima iz trećeg kruga tendera, i Deltin tim zajedno sa eksternim konsultantima veoma pažljivo analizira ceo projekat. Kada donesemo konačan sud, saopštićemo ga javnosti.
U javnosti su se u međuvremenu pojavili i protivnici prodaje Sava centra?
Sava centar je veoma specifičan objekat, okrenut pre svega kulturnim, zabavnim, pa tek onda i poslovnim događajima. Potrebni su veoma veliko znanje i iskustvo da se takav centar stavi u funkciju i učini profitabilnim, umesto da pravi gubitke kao što je sada slučaj. Ako neko ima takvih znanja, ako može da potvrdi iskustvo u upravljanju sličnim biznisima, ako pritom ima i novac da investira u potpunu rekonstrukciju, onda zaista treba da se kandiduje za preuzimanje Sava centra. Mi ne znamo ko još ima takve kapacitete, ali dozvolite da budemo uvereni da ih ima Delta. A uvereni smo jer smo to povrdili na mnogo velikih projekata, od obnove hotela Crowne Plaza u Beogradu, izgradnje InterContinentala u Ljubljani, do izgradnje šoping molova Delta Planet i Delta City u Beogradu, Podgorici, Banjaluci, Varni i Nišu.
Otkud u javnosti strah da bi mogao da nestane Sava centar kakav danas znamo, u smislu promene izgleda, odnosno namene?
Ne vidim odakle bi nastao takav strah, sem iz nečije želje da ga namerno podgreva. Naime, pravilima tendera jasno je rečeno da se izgled objekta mora zadržati, odnosno da se ne sme menjati njegova namena. Ko god da se pojavi kao kupac moraće da se toga pridržava. Lično me ova odredba raduje, jer i arhitektonski i po nameni Sava centar zaslužuje da ostane to što je bio sve ove decenije. Dozvolite da vas podsetim da sam kao direktor vodio hotel Continental pre nego što smo ga renovirali i pretvorili u Crowne Plazu. Uradili smo to tako što je u potpunosti sačuvan izgled fasade, dok je unutrašnjost hotela u potpunosti renovirana. Zapravo, jedino što je ostalo isto jesu sačuvana vredna umetnička dela. To je način koji bismo primenili i ako dobijemo priliku da upravljamo Sava centrom. Kažem ako, jer ne samo da je nepoznat pobednik trećeg kruga tendera, već je još uvek neizvesno i naše učešće na njemu.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТV kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
