Satnica puna obećanja

„Znate li koliko vam se raduju? Koliko željno iščekuju Vaš dolazak ovde?“, pitala je novinarka TV Prve Jovana Jovančić Aleksandra Vučića dok je prilazio onome što je predstavljeno kao „Ekološki centar“ kod Gazivodske brane. Pitanje jedne novinarke među 270 akreditovanih iz 47 medijskih redakcija otišlo je u etar i tako je počelo ono što je već unapred proglašeno za istorijsku posetu, odnosno govor koji će u Kosovskoj Mitrovici uslediti dan kasnije.

foto: darko vojinović / tanjug ap photo

Vučića su sačekali momci i devojke, u stavu mirno, sa izvajanim mišićima, u belim majicama, iz lokalnog sportskog kik-boks kluba. Tišinu na jezeru Gazivode prekinuli su samo zvuk škljocanja preko stotinu foto-aparata i komešanje – u trenutku kada se kolona crnih limuzina i vozila u predsedničkoj pratnji zaustavila pred velelepnim novoizgrađenim objektom strmo postavljenim iznad jezera, pre nego što će visoki čovek sigurnim i sporim koracima baciti pogled na mirno jezero, a onda krenuti u susret novinarima.

„Evo došli smo do ovog objekta koji je finansirala Republika Srbija. Uložila je, mislim 1.400.000 evra, nadam se da će mladi iz opštine Zubin Potok znati da koriste ovaj objekat, a koliko vidim, koristiće ga i Hidrometeorološki zavod, Crveni krst“, rekao je Vučić okupljenima.

Tako je počeo obilazak zgrade za čiju namenu je i lokalno stanovništvo saznalo tek 8. septembra, kao što se i pred ekranima otvorila slika objekta o čijoj izgradnji se do sada samo šuškalo po kuloarima, kao o navodnoj privatnoj svojini nekih lokalnih šerifa. Ukratko: u pratnji ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, direktora Bezbednosno-informativne agencije Bratislava Gašića i direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, srpski predsednik je započeo dvodnevno putovanje po opštinama severnog Kosova. Tik uz njih i pomoćnik Petar Petković.

PARADA CIFARA I TRAKTOR: Od brzopoteznog šaha u Ekološkom centru smeštenom u idili akumulirane ibarske vode do, po sopstvenom priznanju, najvažnijeg govora u svojoj karijeri, koji će pročitati u Kosovskoj Mitrovici, pred licem Aleksandra Vučića i kamerama medija sa nacionalnom frekvencijom smenjivali su se okupljene grupe raspoloženih ljudi, žena i dece koji su ga pozdravljali, lepi i optimistični prizori srpskih domaćinstava i gazdinstava na Severu, puteva i okoliša, disciplinovani profesionalci, rukovodioci i privrednici.

Ništa ovog puta nije ličilo na crninu i sivilo, kišu, sneg, tragediju, čemer i jad januarskog Vučićevog puta od manastira Banjska do Lapljeg Sela i Pinkovog rijaliti prenosa iz te seoske hale. Predsednik Srbije sa svojim saradnicima sada nije delio pernatu živinu, telad, krave i vozila, kao posle ispovesti i jadikovki srpskih seljaka sa centralnog Kosova 20. januara, četiri dana posle ubistva Olivera Ivanovića. Tokom ove dvodnevne posete nizale su se reči o velikim infrastrukturnim ulaganjima, pa su i pažljiva obećanja data pojedincima u selima bila na korist celoj zajednici. Vrtoglavo su se ređale nule na brojevima koje je predsednik izgovarao o tome šta će Srbija da uloži na Kosovu….

Od uloženih 130 miliona evra, kao i 60 miliona za najnoviju opremu u Ekološki centar, uložiće se još 12 miliona za jezersku infrastrukturu i izgradnju odmarališta za mlade iz Srbije; asfaltiraće se 6 km puta da poveže dva sela u leposavićkoj opštini; izgradiće se internat Poljoprivredne škole u Lešku; 10 miliona za KBC; 13 miliona za Trepču; 6 miliona za završetak vodovoda; za izgradnju povratničkog naselja „Sunčana dolina“ u kojem je između 225 i 300 stambenih jedinica trebalo da bude izgrađeno još 2016, a za koje je sada „spremljen novac na vladi“: izgradiće se IT centar u Kosovskoj Mitrovici; dva miliona ide u Gračanicu; izgradiće se obdanište u Štrpcu… Jedini traktor koji će stići jeste za gazdinstvo u selu Ibarsko Postenje.

„Ja sam predsednik Srbije i radim ono što je moguće, realno, ozbiljno, odgovorno i dobro za naš narod“, poručio je predsednik sa gazivodske brane.

Neki mediji, pre svega strani, očekivali su da će Vučić reći nešto konkretno o svom predlogu za Kosovo, ali to se nije dogodilo u njegovom prvom obraćanju medijima s kosovske teritorije.

„Očigledno je da će ove stvari još dugo da traju, ali je naš posao pre svega da čuvamo mir i da pokušavamo da se približimo nekoj vrsti rešenja nekada, iako je to proces bez povratka. Ako to ne završi ova ili sledeća generacija, neka treća, zato što ćemo morati da živimo, moramo da gledamo u budućnost, a i granice će postati mnogo manje važne ukoliko i kada budemo deo Evrope“, ponovio je poruke i sa gazivodske brane. Pojedine kolege su ipak ostavile mogućnost da će u Kosovskoj Mitrovici Vučić biti konkretniji, jer je rekao da glavne poruke čuva za grad na Ibru.

Srbi južno od Ibra su ipak mogli da čuju nešto konkretniju poruku:

„Ne pada nam na pamet, niti je ikada iko pomislio da ti Srbi treba da ostanu bez srpskog državljanstva, bez ikakvog prava koje su imali – za šta se borim i za šta svakom Srbinu južno od Ibra mogu da garantujem, a to je da sve ukoliko bi se sve ovo promenilo, rekli bi – ej, Vučiću, mi svi jedva čekamo tvoje predloge, a ne ove naše i ne ove vaše. Svaki Srbin imaće mnogo više prava nego što ih ima danas i, uveren sam, mnogo bolji život nego što ga ima danas, i neuporedivo lakši život.“

Najdalje u odgovoru na pitanje o „razgraničenju“ odmakao je rekavši:

„Prvo, ja ne mislim da mi imamo mogućnost za sprovođenje mojih ideja. Čuli ste šta je rekla Angela Merkel, čuli ste šta misle Albanci, čuli ste šta misle mnogi Srbi koji su uživali u svojoj ljubavi sa Ademom Demaćijem, Hašimom Tačijem i mnogim drugima, pa im se iznenada ne sviđa kada neko izađe i kaže šta je to što je realno, šta je to što je istina… Ali to što je moja ideja – ja nisam privatno lice da bih iznosio to bilo kada, pošto sam video da su mi stavljali u usta nešto što nisam nikada izgovorio.“

Polj. škola u Lešku; foto: dimitrije goll / tanjug

LEŠAK, PANČIĆ, ANĐA I RAZGRANIČENJE: Kod kosovskih Srba i Albanaca odavno se spekuliše gde su dvojica predsednika nacrtala granicu. Spekulacijama je pridodata i Vučićeva poruka sa svoje sledeće tačke obilaska, iz Leška.

„Znam šta biste voleli da čujete, ali ja to ne mogu da vam kažem, ne zato što ne želim, već zato što sam odgovoran da znam kad je za šta vreme“, rekao je pred okupljenim meštanima ispred Poljoprivredne škole izmeštene posle rata iz Prištine u to mesto.

Lešak je najsevernija varošica na Kosovu i Metohiji i do šezdesetih godina prošlog veka bio je u sastavu centralne Srbije. Blizu njega je Pančićev vrh.

„Srbija će da uloži ogroman novac u Trepču, ovde u Lešku, 13 miliona evra poreskih obveznika Srbije“, najavio je još jednom izgradnju fabrike baterija u Leposaviću za 300 ljudi.

Izgradnju iste fabrike najavio je i 2016. godine tadašnji premijer Srbije. To je bio takođe Aleksandar Vučić.

„Vi ste isto ono što smo mi, delimo istu zajedničku sudbinu, tako je bilo, tako će i biti. Živela Srbija“, poručio je pre nego što je produžio na „privredni sajam“ u Leposavić. Tu su ga čekali Marko Čadež i oni koje je Kancelarija za Kosovo i Metohiju, kao organizator ovog događaja, predstavila kao srpske privrednike sa Kosova i Metohije.

INFRASTRUKTURA: Novinari su prave obrise poruka prvog čoveka Srbije mogli da naslute tek u opštinskoj sali u Zvečanu, mestu u kojem se završio prvi dan posete predsednika Srbije.

Ljudima sa Srpske liste koji su ga uveče sačekali u svečano uređenoj sali izvinio se zbog kašnjenja. Imao je „dug razgovor sa turskim predsednikom Erdoganom“.

„Poslednji je čas – nas je između pet i šest posto na Kosovu. Šta god da imamo od katastra, od zemlje – ne moram da vam govorim šta to znači i pitanje je da li uopšte postoji šansa da bilo šta vratimo. Ali ako postoji mrva šanse za bilo šta, to moramo na bilo koji način da uradimo. Moramo da budemo još čvršći i odgovorniji i svaki put kada vas pritiskaju, Amerikanci, Nemci, Englezi, recite ‘to je onaj zlikovac Vučić’. Ja ću to da primim. Bolje da sam ja kriv nego vi, jer vi niste krivi, nisam ni ja, ali mi je teško da to bilo kom dokažem. Naše je da se udružimo, okupimo, da budemo jasni prema drugima, borbeni, snažni, da čuvamo ono što imamo“, poručio je Aleksandar Vučić u delu koji je bio otvoren za javnost, u povečerje sa manje pozornosti i pažnje kamera u odnosu na Gazivode.

Tu je ponovo izlistao buduća ulaganja Srbije na Kosovu, rekavši da Srbiji ekonomski dobro ide, a od sledeće godine „sa ovakvim rastom imaćemo još više“.

„Po prvi put možemo, zahvaljujući stanju u srpskom budžetu i privredi, da pomognemo našem narodu na Kosovu i Metohiji. Iako to mnogi potcenjuju, od ključnog značaja je za opstanak našeg naroda“, kazao je.

Svojim saborcima na Kosovu je poručio: „Ponosan sam na Srpsku listu i na njeno držanje. Držimo se kao čvrsta organizacija, kao snažna organizacija.“ Objasnio je da ljudi u Srbiji ne razumeju koliko je teška njihova pozicija, „koliko je to užasna situacija“.

Optužio je one koji se u javnosti predstavljaju kao srpski predstavnici a „ne predstavljaju nikoga“.

„Nigde ih nisu birali, nigde ih niko nije izabrao, za njih ni u familiji niko ne bi glasao“, rekao je predsednik Republike. „Možete tri zuba da im iščupate naživo, neće vam reći da je Kosovo sastavni deo Srbije. To im je teško, to im je neprirodno.“

Posle lupanja čekića, na red je došlo i čupanje zuba naživo.

ODAVDE NEMA NAZAD: Satnicu drugog dana posete Kosovu zasenila su samo dva događaja i oba van zvanično predstavljene satnice posete predsednika – barikade veterana OVK u za Srbe zloglasnoj Drenici, zbog čega, uprkos celoj drami koja se pred kamerama odigravala, Aleksandar Vučić nije uspeo da pređe Ibar i ode u selo Banje. U Banjama i u susednom Suvom Grlu živi ukupno nekoliko stotina srpskih duša. Tako se potvrdila najava njegovog saradnika Marka Đurića, nekoliko puta izgovorena pred kamerama srpskih medija: „Predsednik će otići tamo gde srpska noga nije nikad kročila.“ Selo Banje ostalo je u srcu Drenice sa Srbijom u srcu.

Usledila je i druga medijska „poslastica“ – nenajavljeni odlazak sa Milenom Popović, poslednjom životnom saputnicom ubijenog Olivera Ivanovića, na mesto gde je izvršen atentat i polaganje cveća, a potom i zajednički dolazak do bine na centralnom trgu.

Na mestu gde je položen venac, osim kamera, predsednika i udovicu nije sačekao niko od porodice i partijskih saboraca. Milena Popović se pridružila prvacima Srpske liste u prvom redu, a predsednik Srbije je pred srpskom mladošću u utegnutim srpskim nošnjama na bini i devojkama u belim majicama ispred bine održao ono što je najavljeno kao istorijski i njegov najvažniji govor u karijeri. Pisao ga je od avgusta, tako je rekao. Čitao ga je 42 minuta.