Kako je Aleksandar Šapić od najavljenog velikog pojačanja naprednjaka postao problematičan gradonačelnik kojeg prate afere i koji nije doneo nijedan novi glas Srpskoj naprednoj stranci
Prošlog ponedeljka (8. januar) održana je sednica predsedništva Srpske napredne stranke posle koje je njen predsednik Miloš Vučević saopštio da nakon lokalnih izbora održanih 17. decembra SNS ima većinu da samostalno formira vlast u 54 lokalne samouprave, dok će u 12 lokalnih samouprava vlast biti formirana sa koalicionim partnerima.
Samo na jednim izborima SNS je ostala bez vlasti, a to su izbori u Beogradu. Dosadašnji prvi čovek Beograda i potpredsednik najveće stranke u Srbiji Aleksandar Šapić ni posle 32 dana ne uspeva da formira većinu u Skupštini grada Beograda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, u slučaju da ne bude formirana većina u gradskoj skupštini, biti ponovljeni izbori u Beogradu. Isto je saopštio i Miloš Vučević. Ovo je njihova poruka Šapiću da prestane da vodi pregovore na svoju ruku sa odbornicima sa liste Branimira Nestorovića. Ali izgleda da Šapić smatra kako mu je to jedina slamka spasa pošto kako sada stvari stoje, neće biti kandidat za gradonačelnika SNS na ponovljenim izborima u Beogradu.
Na tu odluku nisu uticale samo afere, od kojih će neke možda dobiti i pravni epilog, već i računica Šapićevog realnog doprinosa broju glasova koje je Srpska napredna stranka osvojila na poslednjim izborima u Gradu Beogradu.
ODLIV GLASOVA NA NOVOM BEOGRADU
Na uporednim rezultatima gradskih izbora na Novom Beogradu gde je Šapić osam godina obavljao funkciju predsednika opštine, vidi se jasno da skoro nije doneo nijedan glas Srpskoj naprednoj stranci kada je postao njen potpredsednik. Naime, SNS je na gradskim izborima na Novom Beogradu 2018. godine bez Šapića osvojila 40.437 glasova pri izlaznosti od 115.151 glasača, što je 35,12 odsto.
Međutim, već na izborima 2022. godine sa Šapićem kao prvim na gradskoj listi, SNS je osvojila skoro identičan broj glasova – 40.519. Ove godine na Novom Beogradu SNS je posle godinu i po dana koliko je Šapić proveo na mestu gradonačelnika, dobila 42.513 glasova, a na izlaznost od 125.313 birača, što je 33,93 odsto. Dakle, rezultat SNS-a na Novom Beogradu je 2023. godine, sa Šapićem kao naprednjakom, slabiji u odnosu na 2018. godinu, pre nego što je Šapić “pojačao” SNS.
Ako je on dolaskom u SNS oslabio svoju novu stranku, opoziciju je bogato nagradio. Najjače opozicione stranke su 2018. godine imale na gradskim izborima na Novom Beogradu 33.653 glasa, da bi na izborima 2022. godine posle Šapićevog prelaska u SNS dobile – 56.363 odnosno skoro 20.000 glasova više. To znači da se Šapićevih 25.299 glasova na Novom Beogradu skoro potpuno (tačnije oko 80 odsto) prelilo opoziciji. Ovaj trend se nastavio i na izborima 2023. godine kada je opozicija imala skoro identičan rezultat iz 2022. godine – 56.619 glasova.
Ostalih dvadeset odsto Šapićevih glasova iz 2018. godine prelilo se desnici, a SNS u skoro nijedan. Tako je SNS dobila problematičnog gradonačelnika opterećenog aferama, koji nije doneo nijedan glas iako je u stranku došao kao veliko pojačanje.
OTKRIVANJE “MEKOG TRBUHA” ALEKSANDRA VUČIĆA
Još više koristi Šapić je doneo opoziciji na izborima za Grad Beograd. Čitava opozicija je 2018. godine u Beogradu zajedno sa Šapićem osvojila 337.258 glasova ili 41,41 odsto, da bi 2022. godine kada je Šapić prešao u SNS i vodio listu ove stranke, opozicija ne samo zadržala Šapićeve glasove nego dobila novih 123.605 glasova, od čega je demokratska i proevropska opozija (Ujedinjeni za pobedu, Ne davimo Beograd, DS i Šta radite, bre) stekla novih 49.907 glasova, dakle, porast za 32 odsto. Očigledno je da su Šapićevi glasovi iz 2018. godine na gradskim izborima otišli opozicionoj desnici (Zavetnici, DSS, Dosta je bilo, Dveri), koja je dobila 98.465 glasova više.
Taj trend se nastavlja i 2023. godine. Opoziciona desnica (Zavetnici, Dveri, DSS, Dosta je bilo, Dveri, Mi – Nestorović) osvaja na beogradskim izborima 2023. godine 24.768 glasova više, što je porast od oko 11 odsto. Ako se pogledaju uporedni rezultati SNS-a iz 2018, 2022. i 2023. godine, vidi se da je rezultat manje-više isti i da zavisi od izlaznosti. SNS je osvojila 2018. godine u Beogradu 366.461 glas, pa 2022. godine 348.438 glasova, da bi na izborima 2023. godine, pojačana Vojislavom Šešeljem i sa njegovih skoro 15 hiljada birača, uzela 367.239 glasova. Dakle, rezultat SNS-a je manje-više isti, a paradoksalno je da je vladajućoj stranci Šešelj doneo više glasova od Šapića pošto SNS i sa bivšim prvim čovekom Novog Beograda i bez njega ima isti rezultat. Takođe ne treba zaboraviti da procenat SNS-a zavisi od broja izašlih birača u Beogradu pošto ne dobija nove glasove. Na gradske izbore 2018. godine izašlo je 814.477 birača (51,09 odsto), na izbore 2022. godine izašlo je 925.898 birača (57,85%), a na izbore 2023. godine 942.345 birača (58,41 odsto). Upravo se tu vidi kako je opozicija na izborima 2022. godine dobila skoro 120 hiljada glasova više u odnosu na 2018. godinu. Svi novi glasači koji su izašli na izbore glasali su za opoziciju. Isto tako, svi Šapićevi birači iz 2018. godine ostali su u opoziciji i 2022. i 2023. godine kada je Šapić prešao u SNS.
Jasno je da je Šapićev odlazak u SNS bitno ojačao desnicu u Beogradu, što je samo dodatno pojačalo Vučićeve strahove jer se smatra da se on ne boji ni proevropskh i ekoloških stranaka, već samo desnice koja ulazi u “mekani trbuh” njegovog biračkog tela.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
