Najavljena izgradnja najsavremenijeg atletskog stadiona u Novom Pazaru neće zaustaviti trend po kome se najviše novca iz lokalnog budžeta izdvaja za fudbal, a na uštrb drugih sportova u kojima se postižu vredniji rezultati
Humanitarni koncert podrške Ameli Terzić, višestrukoj atletskoj šampionki, pomeren je za 3. jul 2015. godine, preneli su beogradski mediji, jer je zakazani događaj za 31. maj odložen iz „tehničkih razloga“.
foto: senad župljaninPRIPREME ZA OLIMPIJADU BEZ TRKAČKE STAZE: Amela Terzić
Ovaj koncert trebalo je da posluži da se prikupi novac za izgradnju kuće Terzićevoj u rodnom Novom Pazaru, jer ona sama od svoje stipendije, kao ni njeni roditelji to sebi ne mogu da priušte.
Grad je odredio lokaciju za izgradnju, sada je na Terzićevoj, koja je poslednjih godina najuspešnija srpska atletičarka uz Ivanu Španović, da nekako pronađe novac i izgradi sebi dom.
Dok se ona bude time bavila ili pokušavala da u najskorijem roku obezbedi normu za učešće na Olimpijskim igrama u Riju 2016, u Pazaru su najavljeni veliki radovi koji bi njoj i drugim atletičarima iz tog dela Srbije omogućili dobre uslove za trening.
Ove zime najavljena je izgradnja atletskog stadiona za šta je potrebno sakupiti preko 200 miliona dinara. Grad bi trebalo da obezbedi veći deo novca, a Ministarstvo omladine i sporta bi pomoglo sa oko 60 miliona dinara.
Ministri Vanja Udovičić i Rasim Ljajić najavili su da bi sve trebalo da bude završeno do kraja 2015. godine, što znači da bi Amela mogla deo priprema za Rio da obavi u svom rodnom gradu, a da je pritom ne jure psi lutalice kao do sada dok trči oko grada.
BUDŽETSKE LINIJE: Međutim, iako ovde žive neke od najboljih atletičara u zemlji, Novi Pazar poslednjih godina najviše novca iz svoje kase, izdvaja za fudbal. U 2012. godini iz budžetskih sredstava Fudbalskom klubu Novi Pazar pripalo je čak 77.600.000 dinara, u 2013. 34.900.000, u 2014. 43.300.000 dinara, dok bi do kraja ove godine novopazarskom superligašu trebalo da ode nešto manje novca.
S druge strane, u 2012. godini Atletskom klubu Novi Pazar pripalo je tek nešto više od 2.100.000 dinara (37 puta manje nego fudbalskom klubu), u 2013. oko 2.300.000 (15 puta manje), a u prošloj godini 2.100.000 dinara (20 puta manje).
Ova sredstva dodeljena su preko javne ustanove – Sportskog saveza Novog Pazara, sa budžetske linije za nevladine organizacije, kaže direktor Sportskog saveza Enver Gusinac, jer, kako je objasnio, gotovo svi klubovi imaju taj status.
Savez se javlja na konkurs, sa svojim programom, a potom sredstva raspoređuje na osnovu svog pravilnika.
„Suma koju dobijemo iz budžeta deli se u zavisnosti od ranga na takmičenjima, od mesta koje je zauzeto prethodne godine, od broja članova kluba i od uspeha na republičkim, balkanskim i evropskim takmičenjima“, ističe Gusinac.
Od 68 registrovanih klubova, koji funkcionišu kao udruženja građana, 58 je finansirano sredstvima koja se odvajaju iz budžetske linije za NVO.
U 2014. godini iz te budžetske linije izdvojeno je Sportskom savezu 79 miliona dinara, a za 2015. godinu devet miliona manje.
Opredeljenih oko 40 miliona dinara na godišnjem nivou za finansiranje Fudbalskog kluba Novi Pazar je oko polovina novca namenjenog za celokupan sport u tom gradu.
Poređenja radi, to je deset puta više nego što Subotica daje FK Spartak, iako je budžet ovog grada za 2015. godinu preko 5,5 milijardi dinara, duplo veći nego Novog Pazara.
Gradonačelnik Novog Pazara i predsednik Skupštine kluba Meho Mahmutović objašnjava da tim sredstvima Grad obezbeđuje oko 2/3 budžeta fudbalskog kluba, dok ostatak donose sponzori.
„Za razliku od Partizana, Crvene zvezde, Spartaka i ostalih, Novi Pazar je tipičan gradski klub koji živi najviše pomoću sredstava Grada, a tek potom sponzorstava lokalnih privrednika“, rekao je Mahmutović na konferenciji za novinare.
U fudbalskom klubu za BIRN objašnjavaju da je samo za pripreme za ulazak u Superligu uloženo 2,5 miliona evra za rekonstrukciju stadiona, izgradnju novih tribina, postavljanje reflektora, kao i za rekonstrukciju stadiona za omladince u naselju Šutenovac. Taj novac obezbedili su lokalna samouprava, Ministarstvo za prostorno planiranje i Fudbalski savez Srbije.
„Fudbalski klub Novi Pazar je veoma važan, jer je odlično sredstvo za pozitivnu promociju grada“, ističe generalni sekretar superligaša Redžep Korać.
On objašnjava da klub ne „živi“ samo od novca iz budžeta.
„Fudbalski klub ima prihode i od reklama koje su postavljene na stadionu. Oko 15.000 evra se godišnje dobije od toga. Od Zajednice superligaša za sezonu 2013/2014. uplaćeno nam je 48.000 evra. Tada smo bili 8. na tabeli, pretpostavljamo da ćemo sada dobiti više, jer to zavisi od plasmana“, kazao je Korać, ne želeći da govori o ciframa koje dobijaju od sponzora.
Prema njegovim rečima, najviše novca utroši se na plate za igrače i na njihove troškove, pošto je 90 odsto fudbalera „sa strane“. Dosta novca potrebno je, kako kaže, za organizaciju utakmica, karantin, pripreme, održavanje stadiona…
Mahmutović ocenjuje da je fudbalski klub skupa igračka i dodaje da je želja lokalne samouprave da smanji izdvajanja za trenutno petoplasirani tim Superlige Srbije.
„Grad pomaže preko 60 klubova, a plan nam je da sredstva dajemo samo onim klubovima čiji je Grad osnivač, a koji nemaju nikakve sponzore. Ipak, nastavićemo da pomažemo i one koji imaju rezultate ili pokušavaju da decu sklone sa ulice“, izjavio je Mahmutović.
S druge strane, Korać ističe da je i plan kluba da se troškovi smanje, tako što će se postepeno ubacivati lokalni fudbaleri.
„Bez sredstva iz budžeta klub bi teško funkcionisao“, ocenio je Korać.
Osim ušteda, Mahmutović navodi i loš rad čelnika kluba kao jedan od razloga zbog kojeg Grad želi da smanji donacije.
Gradonačelnik je pogotovo nezadovoljan inertnošću uprave Novog Pazara posle incidenta u kojem je grupa huligana napala fudbalera Žarka Udovičića.
„Kada se pobeđuje i stvari idu dobro, članovi uprave izlaze na teren, slikaju se mašući šalovima, pozdravljaju navijače, obećavaju izlazak u Evropu i sve zasluge preuzimaju na sebe. Međutim, kada nastanu problemi i dešavaju se incidenti, nigde ih nema“, kazao je Mahmutović.
Udovičiću su nedavno navijači, nezadovoljni njegovom igrom, pretili pištoljem u svlačionici.
Zbog toga je gradonačelnik ponovio da će, ukoliko se loš rad rukovodstva „Novog Pazara“ nastavi, Grad smeniti ceo UO ili se u potpunosti povući iz kluba i prepustiti ga drugima.
Lokalna samouprava je vlasnik fudbalskog kluba i gradskog stadiona, a osim mesta predsednika Skupštine, daje i jednog člana Upravnog odbora.
U zbiru, Novi Pazar je u nekoliko poslednjih sezona potrošio na fudbalski klub i više novca nego što je potrebno za izgradnju atletskog stadiona i više se govorilo o problemima na tribinama, nego o sportskom uspehu na terenu.
Da se dovoljno ne ulaže u pojedinačne sportove i sportiste ističe i Husein Dupljak, trener dve višestruke evropske i svetske prvakinje u boksu, Ajle Lukač i Saide Bukvić.
BALANS I REBALANS: Njegov Kik tai boks klub dobio je u prošloj godini iz budžeta samo 571.000 dinara.
„Nisam zadovoljan sredstvima koja dobijamo od grada. Postižemo velike uspehe. Pored Saide i Ajle imamo još 20 uspešnih boksera. Pojedinačni sportovi su nekako po strani u odnosu na kolektivne“, zaključuje on.
Ovaj bokserski klub u 2015. još nije dobio ni dinar.
„Nismo bili u mogućnosti da odemo na tri državna prvenstva. Tako da su naši članovi u godišnjem plasmanu bili treći, umesto prvi, kako zaslužuju“, objasnio je Dupljak.
Husein Dupljak objašnjava da se njegov klub redovno obraća lokalnoj samoupravi, a da ona pomaže koliko je u tom trenutku u prilici.
„Grad je bio generalni pokrovitelj manifestacije na kojoj su naše bokserke branile evropske titule, a nju smo organizovali u Novom Pazaru. Dobili smo od lokalne samouprave 80.000 dinara, a za čitavu organizaciju trebalo je deset puta više. Ta sredstva obezbedili smo iz privatnih izvora uz velike napore“, kazao je Dupljak.
S druge strane, iako dobijaju duplo više od svih ostalih klubova zajedno, u novopazarskom superligašu ističu da bi sa više sredstava imali bolje uslove.
„Kašnjenja uplata su nam najveći problem“, kaže Redžep Korać.
Prema rečima više sagovornika BIRN-a, izgradnja atletskog stadiona ne znači da će lokalna samouprava promeniti svoj kurs finansiranja sporta.
„Fudbal je najpopularniji sport na svetu. Ne finansira samo Novi Pazar najvećim procentom upravo fudbal. Kako stvari stoje, i dalje će najviše novca ići superligašu“, kaže novinarka Katarina Radović.
Sead Biberović, direktor lokalnog NGO Urban In, smatra da sredina tabele nije neki uspeh fudbalskog kluba, ako se troše tolika sredstva.
„Skoro 95 odsto sredstava za nevladine organizacije iz lokalnog budžeta ide za sportske klubove. To nije protivzakonito, niti u tom smislu sporno. To je moralno nedopustivo, da skoro sve ide sportu, odnosno najveći deo fudbalskom klubu Novi Pazar“, ocenio je on.
Direktor Enver Gusinac objašnjava da pored budžetske linije za nevladine organizacije, Grad koristi i druge mehanizme za finansiranje sporta.
„Sportski savez, recimo, dobija i sredstva za organizaciju različitih memorijala“, objasnio je on.
Rebalansom budžeta za ovu godinu predviđeno je, osim sredstava za atletski stadion (25 miliona), šest miliona za izgradnju objekata na fudbalskom stadionu za omladince u Šutenovcu, osam miliona za rekonstrukciju drenaže na velikom terenu i zamenu trave, za rekonstrukciju rekreacionog centra 5,5 miliona i za izgradnju pet sportskih terena osam miliona dinara.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta BIRN Srbija
„Sportska torba bez dna – istraživanje budžetske potrošnje u sportu“,
koji podržava kancelarija UNDP-a u Beogradu. Stavovi izneti u ovom tekstu
rezultat su istraživanja BIRN Srbija i ne izražavaju stavove UNDP-a
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!