Samo za pravoslavne

Crkva na Stavama, podno Medvednika, poznata je u narodu već nekoliko desetina godina jer u njoj otac Marjan čini čuda, takoreći diže iz mrtvih. Otac Marjan je, u nekim medijima, govorio o tim čudima, lečenju tumora, epilepsije, neplodnosti, dizanju na noge, vraćanju govora, ali je naglašavao da ne leči on, nego Bog, on je samo posrednik, te da je za sve zaslužna Sveta tajna Jeleosvećenja, kada se bolesni pomazuju posebno pripremljenim uljem i „priziva blagodet Božija, koja isceljuje duhovne i telesne nemoći“.

Kada smo, telefonom, pozvali oca Marjana, rekao nam je da je već nekoliko meseci u penziji, oterali ga, rekli da je tražio penziju a nije, te da ne bi želeo da govori za javnost da ne bi dizao tenzije. Sačekaće da se imenuje novi episkop Valjevski, vladika Milutin preminuo u aprilu od korone, tražiće da ga vrate u službu, daju neki manastir, jer mu se narod i dalje obraća.

RAD OD KUĆE

Reporter krene na Stave, u nedelju, kad je u crkvi zakazana Služba jeleosvećenja, jer je novi sveštenik nastavio misiju oca Marjana. Prvo ode do oca Marjana, čija kuća ispod crkve Svetog Petra i Pavla. Metalna kapija zaključana, u dvorištu nekoliko kuća, novinar stisne dugme, promače silueta u mantiji, zazuja kapija, otac Marjan primi posetioca na tremu kuće koja najbliže kapiji, sede ispod table za struju, na kojoj je bio crveni znak visokog napona.

Ponovi da ne želi da diže tenzije, poslali ga u penziju protiv njegove volje, rekli da je on tražio penziju, nervira ga laž, imo najviše poseta posle Ostroga, ali, koga briga, zato i ne ide u crkvu na Stavama, moli se od kuće i ide u crkvu u Drenajiću, kojom rukovodi monah sa Kosova. Dok je bio u crkvi na Stavama, svakog vernika koji bi došao sa nekom mukom primao je sa ljubavlju i uz prijatan razgovor. Kad čovek jednom dođe, posle trči da se vrati, nikad nikoga nije zvao. Imao je dete koje je progovorilo posle šest godina, samo jednom ga pomazo svetim uljem, dete nije govorilo jer su roditelji njegove majke bili veliki nevernici, i nije progovorilo jedno dete, nego šestoro…

Izlečio i „multiplisklerozu“, imo galopirajući rak limfnih žlezda, sarkom, kad je čovek, posle posete crkvi, otišo u Bolonju na operaciju, rekli, nema ništa, nestalo, ništa na snimku, pomogo i da nestanu četiri leukemije, jednom igumanu izlečio ćerku od epilepsije… Dolazile i poznate ličnosti, jedan košarkaš, ljudi iz državne uprave, da ih ne imenuje, mnoge javne ličnosti zvale, dolazile, plašile se da ih neko ne vidi… Nastavio da leči od kuće, zovu ljudi, stavi na spisak, ustane u šest sati ujutro i moli, zvala ga neki dan žena iz Vojvodine, ima muku, oće dete ubije i nju i muža, posle tri dana zove, veli, ne zna šta se dešava, pita, šta se dešava, kaže, dete se smirilo i na čelu mu izaš’o krst…

Nije to, što bi narod reko, „do vode“, sve je do molitve, prvo je neophodno da se pronađe uzrok te muke, a to detektovanje se stiče iskustvom, da se vidi vrsta muke i uzrok te muke, da li je zagađenje pojedinačno ili volšebno… Eto, i Putin se pričešćuje svaki dan da ga ne bi ubili vudu magijom, a svaka magija je đavolja energija i veliko zagađenje.

Oni koji dolaze da traže pomoć moraju biti pravoslavni, u pravom smislu te reči, jer pravoslavlje je pravoverje i pravoživljenje, nije pravoslavlje da staviš etiketu i da se obučeš pravoslavno, onaj ko veruje, znaće kako da se ponaša, a ko ne veruje, nema mu pomoći… Pomogao i jednoj ženi katolika, mada neće da se meša u „delokrug rada katolika“, njihova sveta vodica se kvari, zato moraju da je kuvaju i sole…

Trenutno, radi, piše i prevodi, ima 15 knjiga za štampu, sad Svetog vladiku Nikolaja stavlja u stih, o tome kako se postaje stanovnik Svetog carstva… Novinar zahvali na razgovoru, otac Marjan stisnu daljinski, zazuja metalna kapija, ispraćajući ga sveštenik reče da je ovo roditeljska kuća i imanje, a da mu je elektroniku za otvaranje kapije poklonila žena kojoj je pomogao da prohoda, bila spala s nogu…

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

SAMO ĆIRILICA

Reporter se pope do crkve, gde je u pet sati popodne trebalo da počne služba. Pred crkvom veliki parking, automobili sa oznakama Valjeva, Beograda, Loznice, Niša, Čačka… ima ih i iz Bosne… Na ulazu u portu tabla: U crkvu ulaziti prikladno obučen, muškarci u pantalonama i dugim rukavima, žene i devojke u pristojnim suknjama bez šlica, pažljivo povezane marame bez karmina i mirisa, sa strahom i pobožnošću, u crkvi muškarci stoje sa desne, a žene sa leve strane!

Na parohijskom domu „putokaz“, „Ne boj se, samo veruj“, na tremu, meštanin od 80 godina, koji izgleda kao da mu je 100 leta, metaniše da će oni koji ne glasaju za Vučića, morati da vrate 100 evra, jedan iz Bosne, na tu pamet, klima glavom. Novinar uđe u crkvu, sa leve strane, veliko belo i plastično bure sa „Svetom vodom“, koju vernici toče u donete flaše, desno od oltara sto, zastrt u crveno, sa korpom, u koju vernici stavljaju cedulje sa imenima onih koje treba pomenuti u molitvama. Pred korpom uputstvo: Napisati ćirilicom, ne pisati imena nepravoslavnih, nekrštenih i samoubica!

Izbi pet sati popodne, crkva se napuni, svet uglavnom srednjih godina, žene povezanih glava, svi „pravi“, samo jedna devojka sa štakama. Svi priđoše ikoni Svetog Petra i Pavla, prekrstiše se, u prorez metuše po veliku papirnu novčanicu. Javiše se zvona, svi se prekrstiše, iz oltara se javi pet sveštenika, Blagosloven bog naš… amiiin, jedan od sveštenika izmaha kandilom, zamirisa tamjan, sveštenici nastaviše, Slava Ocu i Sinu… aliluja, aliluja… Gospodi pomiluj, od bolesti i nevolja, crkvenjak je, od stola sa korpom, jednom svešteniku dodavao cedulje sa imenima onih koje treba pomenuti, sveštenici su bili na, Bože spasi, od patnji i bolesti… izbavi od grehova… Pomiluj me bože, pomiluj me bože…

Mladić koji je stajao desno se sruši, poliše ga vodom, izneše napolje, crkvom je odjekivalo Pomiluj me bože, pomiluj me bože… Slava Ocu, i Sinu, i svetome Duhu, gospode pomiluj, gospode pomiluj, izbavi od bolesti i muka… Bi još, Gospode pomiluj, gospode pomiluj… izbavi od bolesti i teških muka, momak koji se srušio vrati se na svoje mesto, svi su se krstili, saginjući se, dohvatajući pod.

Jedan od sveštenika se još jednom izmaha kandilom, pojača se miris tamjana, crkvenjak je i dalje dodavao cedulje sa imenima onih kojima treba pomoći, povezana žena opomenu reportera da stoji na pogrešnoj strani, levoj, među ženama, jedan koji je klanjao sa ‘volikom brojanicom uze protestuje što novinar fotografiše. Služba se nastavi, Gospode spasi bolesnika, molite se jedni za druge da ozdravite, aliluja, aliluja…

Pošto proš’o sat od početka Aliluja, aliluja, reporter uze da se raspita dokle će da traje Pomiluj nas bože, dobi odgovor da se čita sedam jevanđelja i da posle svakog ide pomazanje svetim uljem. Završi se prvo jevanđelje, novi starešina crkve, koji je odbio da govori za novine, jer nema blagoslov, krenu među vernike sa čantricom sa uljem i malenom četkicom. Pa je, umačući četkicu u čantricu, krstom pomazivao vernike po čelu, drugim otkrivenim delovima tela. Reporter, taki poso, i to uslika i izađe iz crkve, iz koje je odjekivalo, Pomiluj nas bože, pomiluj nas bože… aliluja, aliluja…