Uopšte ne bih trošila vreme na diskusiju o potencijalno narušenom ugledu pojedinaca, to je u ovom trenutku nebitno, a i odvuklo bi pažnju od suštine, a to je da, nažalost, živimo u sistemu kome ne možemo da verujemo da radi u najboljem interesu većine građana. Takođe moram da naglasim da konačne odluke o eventualnoj realizaciji projekta “Jadar” uopšte neće ni doneti stručnjaci – iako u poslednje vreme vlast insistira na toj tezi – već političari i sama kompanija
Priznanje “Prsten integriteta”, nagrada koju organizacija Lokalni front iz Kraljeva prvi put dodeljuje za doprinos očuvanju dostojanstva Srbije, uručeno je 23. avgusta Ivanki Popović, profesorki Tehnološko-metalurškog fakulteta i jednom od osnivača inicijative ProGlas. Ova nagrada se dodeljuje pojedincima koji su dokazano dali doprinos očuvanju ličnog integriteta i neupitno su posvećeni dobrobiti društva u celini, a kako je objašnjeno, Lokalni front je u delatnosti profesorke Popović prepoznao “istinske moralne činove, te na taj način u njoj video istinsku ličnost”. Takođe, Ivanka Popović je za službovanja na poziciji rektora Beogradskog univerziteta 2019. godine proglašena ličnošću godine nedeljnika “Vreme”, što je priznanje koje se dodeljuje za izuzetan doprinos unapređenju institucija u javnom interesu.
Razgovor sa profesorkom Ivankom Popović, potpredsednicom Evropske univerzitetske asocijacije, vodili smo u njenoj kancelariji na Tehnološko-metalurškom fakultetu. Rekla je da nema poente vraćati se i komentarisati da li je trebalo bojkotovati izbore, već da se treba fokusirati na unapređenje izbornih uslova i onemogućavanje manipulacije biračkim spiskovima. I time, kako je naglasila, treba da se bavimo sada, a ne neposredno pred sledeće izbore. Profesorka Popović nije bila raspoložena dodatno da komentariše razloge zbog kojih nije prihvatila poziv Ane Brnabić, predsednice Narodne skupštine Srbije, na sastanak, rekavši da je već objasnila. U medijima, a i na sajtu ProGlasa navedeno je da je sastanak netransparentan, a da se prof. Popović celog života, a posebno tokom radnog veka, trudila da sve što radi, radi transparetno.
“Nikad nisam volela zakulisne radnje i to je prva stvar koja je bila problematična u ovom pozivu. Drugo, vi znate na koji način se predstavnici vlasti odnose prema inicijativi Proglas, tako da je to nešto što smatram da ne predstavlja dobru osnovu za razgovor”, saopštila je profesorka, a preneli mediji.
Leto 2024. godine obeležili su protesti protiv Projekta “Jadar” širom Srbije, maltretiranje aktivista i podeljenost u naučnoj zajednici o štetnosti rudarenja po zdravlje građana Srbije, poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca, kao i lobiranje predsednika Srbije za kompaniju “Rio Tinto”.
“VREME”: Šta su, prema vašem mišljenju, pokazali protesti protiv rudarenja “Nećeš kopati” u Srbiji, odnosno koji su njihovi efekti?
IVANKA POPOVIĆ: Mislim da su protesti pokazali da su ljudi u Srbiji našli svoj glas i da su spremni da se, u okviru svojih građanskih prava, izjasne o trenutno najvažnijem pitanju koje zaokuplja građane Srbije. Nezavisno od toga gde živimo u Srbiji, svako od nas zna za neki manji ili veći projekat koji se planira ili realizuje na netransparentan način. Planirani projekat “Jadar” predstavlja simbol svega što nam se dešava i zato svi treba jasno prema njemu da se odredimo. I mislim da se taj glas javnosti sad već gromko čuje. Takođe mislim da će se efekti nezadovoljstva javnosti tek osetiti.
Vlast je odgovorila hapšenjem i privođenjem aktivista zbog “pokušaja rušenja ustavnog poretka”. Da li blokade saobraćajnica i proteste protiv rudarenja litujumom možemo tako okarakterisati, kao nešto protivno volji naroda?
Smatram da je država nepotrebno oštro reagovala na mirne proteste. Što se tiče blokada, otvara se više pitanja. Imajući u vidu da su snage reda reagovale kada na blokadama više nije bilo tako mnogo ljudi, postavlja se pitanje zašto je bilo potrebno angažovati elitne jedinice policije za njihovo uklanjanje. Da su blokade bile drugačije organizovane i da se održao veliki broj prisutnih na blokadama, ne znam da li bi i kako reagovala policija.
Takođe smatram neprimerenim privođenje velikog broja aktivista, kao i podnošenje krivičnih prijava. To se jedino može razumeti kao zastrašivanje. Mislim da je takva reakcija vlasti samo povećala rešenost demonstranata da nastave borbu.
Jasno ste rekli da su protesti protiv rudarenja u Srbiji političko pitanje, osim što su ekološko. Portugalski premijer je prošle godine podneo ostavku nakon što su tužioci pritvorili njegovog šefa kabineta zbog korupcije u vladi vezane za projekat iskopavanja litijuma. Da li možete da zamislite da se u Srbiji pravosudni organi usude da istražuju eventualne koruptivne radnje u Vučićevoj administraciji?
Da, protesti su posledica političkih odluka naših vlasti koje podržavaju delovanje kompanija za koje se dobro zna da su i ranije neodgovorno, posebno u smislu zaštite životne sredine, poslovale po celom svetu. U ovom trenutku, sa ovakvim stanjem naših pravosudnih organa – čast izuzecima – a uostalom i sa sličnim stanjem u drugim institucijama, ne očekujem da će pravosuđe bilo šta preduzeti.
Negde ste izjavili da su kolege sa raznih fakulteta koje su učestvovale u Nacrtu studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta “Jadar” zloupotrebljene kao paravan. Mislite li da oni toga nisu bili svesni i da mogu da izgube ugled?
Ja duboko verujem da u našoj zemlji postoje mnogi kompetentni stručnjaci koji časno rade svoj posao. I potpuno je normalno da referentni fakulteti i instituti budu angažovani u realizaciji nacionalnih projekata. Problem zapravo predstavlja to što je kompanija, pod paskom otvorenosti prema javnosti, objavila delove nezavršenih studija. Dakle, delove radnih verzija dokumenata koji još nisu ni podneti resornim državnim organima, a kamoli usvojeni. Takva nepotpuna i nezavršena dokumentacija samo služi za iscrpljivanje javnosti koja je željna informacija. I to je zloupotreba struke u najširem smislu reči. To je ključno pitanje. Uopšte ne bih trošila vreme na diskusiju o potencijalno narušenom ugledu pojedinaca, to je u ovom trenutku nebitno, a i odvuklo bi pažnju od suštine, a to je da, nažalost, živimo u sistemu kome ne možemo da verujemo da radi u najboljem interesu većine građana. Takođe moram da naglasim da konačne odluke o eventualnoj realizaciji projekta uopšte neće ni doneti stručnjaci, iako u poslednje vreme vlast insistira na toj tezi, već političari i sama kompanija.
S druge strane, kompanija Rio Tinto u saopštenjima redovno dovodi u pitanje integritet i kredibilitet grupe naučnika koji zastupaju tezu da je rudarenje opasno po zdravlje i prirodu, kao i njihov rad objavljen u časopisu “Nature”. Koji bi bio interes ove grupe naučnika da iznose netačne podatke i sumnju da će najviši standardi biti ispoštovani?
Kompanija čuva svoje interese i agresivno će reagovati na svakog za kog smatra da te interese ugrožava. Verujem u ozbiljnost i integritet grupe autora. Njihov stručni rad je prošao kroz u naučnom i stručnom izdavaštvu uobičajeni sistem recenzije pre publikovanja. Očekujem da će argumentovano odgovoriti na sve kritike koje je uputila kompanija. Oni realno nemaju nikakvog razloga da ugroze svoje reputacije i ugled na ovoj temi. Verujem da su se angažovali baš zato što su odgovorni i zabrinuti za posledice koje bi mogao da izazove Projekat “Jadar”.
Takođe, izneli ste stav da bi rudarenje bilo kog resursnog metala trebalo zaustaviti najpre zbog toga što u Srbiji ne postoje mehanizmi kontrole i da nijedna institucija ne funkciniše. Koliko je realno da će vas i sve nas poslušati jer se stiče utisak da je, koliko god mi protestovali, stvar gotova? Da li je?
Dok se ne ispune uslovi da možemo da verujemo u profesionalan i objektivan rad naših institucija, svaki takav projekat bi mogao da ima negativne efekte na ljude i prirodu. Pošto je transformacija našeg društva puna izazova i mukotrpna, biće potrebno dosta vremena da do takve promene dođe. Stvarno mislim da zavisi samo od nas i stepena naše posvećenosti da li ćemo promeniti državu u kojoj živimo. U tom smislu je nebitno da li će mene poslušati, već svi moramo da nastavimo da se borimo. Stvar je gotova samo za one koji su se predali, a ja mislim da mi nismo takav narod. Moramo da budemo dorasli ovom izazovu ako želimo iole pristojnu budućnost za našu zemlju.
Najavljuju se novi protesti ekoloških organizacija. Da li mislite da bi opozicija trebalo otvoreno da stane uz njih?
Mislim da je neophodno povezivanje, razgovor i dogovor svih aktivnih društvenih i političkih aktera u našoj zemlji. Ovo nije vreme za opsednutost sitnim interesima.
Znam da niste politički savetnik, ali šta biste savetovali opoziciji – da se pregrupiše, transformiše, u prvi plan stavi mlade lidere…?
Ne smatram se kompetentnom da savetujem političke stranke, ali da nešto treba da se menja, treba.
Šta opozicija može da postigne kroz parlamentarnu borbu?
Očekujem da će parlamentarna opozicija kroz redovno pokretanje rasprava o nezakonitim aktivnostima u našoj zemlji vršiti stalan pritisak na vladajuću stranku i braniti interese građana. Jedna od najvažnijih, ako ne najvažnija tema, koja počinje da bledi, jeste borba za unapređenje izbornih uslova i onemogućavanje manipulacije biračkim spiskovima. Moramo stalno da insistiramo da se sprovedu preporuke ODIHR koje su ključne za slobodne izbore i da se revidira i redovno kontroliše jedinstveni birački spisak. I treba time da se bavimo sada, a ne neposredno pred sledeće izbore.
Koji su sledeći potezi ProGlasa?
ProGlas će nastaviti da razgovara sa građanima i organizacijama širom Srbije i pružiti podršku da se svi aktivni društveni i politički akteri povežu u zajedničkoj borbi za ostvarivanje funkcionalne pravne države.
Deo javnosti smatra da bi ProGlas trebalo da bude politička stranka, a ne inicijativa. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Članovi ProGlasa su se okupili sa idejom da podstaknu promene u našem društvu kroz podršku i motivisanje građanske angažovanosti i akcije. Takva vrsta delovanja je nadstranačka, tako da ne planiramo da postanemo stranka.
Predsednik Srbije, kad god je kriza i kad ne zna šta će, izvede neku vratolomiju na Kosovu i onda se dramatično obraća i skreće pažnju javnosti. Da li očekujete takav nekakav scenario?
Dosadašnja praksa je pokazala da predsednik Srbije stvara medijske prilike koje služe za promovisanje tema iz njegove agende, a skrajnjuje druge. Ne očekujem da se išta promeni.
Stanje u medijima je toliko kritično, tuku i napadaju novinare i novinarke i nikom ništa, jer nismo ni svesni koliko je narod neinformisan. Da li će ProGlas nastaviti da traži oslobađanje medija i da li to možemo da očekujemo bez podrške međunarodne zajednice?
Ako izuzmemo nezavisne medije koji nemaju nacionalnu pokrivenost, stanje u medijima u Srbiji uglavnom je tužno i predstavlja još jedan primer potpune instrumentalizacije ustanova za potrebe vladajuće interesne grupe, posebno u slučaju javnog servisa. Kao što znate, članovi ProGlasa su početkom godine podneli prigovor RTS zbog načina pružanja javne usluge, a vezano za neobjektivno i pristrasno izveštavanje o izborima u decembru 2023. godine i događajima koji su usledili posle toga. Ta kuća nije našla za shodno ni da odgovori, a kamoli da reaguje po prigovoru. Slobodni mediji su neophodan preduslov za bilo kakav demokratski iskorak u Srbiji, a pogotovo tokom izborne kampanje i samih izbora. Mi ćemo nastaviti da se zalažemo za slobodu medija nezavisno od toga da li će podrške međunarodne zajednice biti ili ne.
Stanje u društvu je još strašnije, u zdravstvu i prosveti posebno, pa opet ništa.
Sad nije momenat da se klone duhom. Masovni protesti, koji i dalje traju, pokazali su da je moguće pružiti otpor autokratskom režimu. Treba pozdraviti napore strukovnih sindikata koji se bore za poboljšanje statusa svojih zaposlenih, kao što to trenutno čini Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije. Ako nameravamo da promenimo društvo u kojem živimo, moramo nastaviti da se aktivno zalažemo za promene. Prvi važan korak je nepristajanje, ali on nije dovoljan, moramo više da se angažujemo ako mislimo da promene i realizujemo.
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
