Uopšte ne bih trošila vreme na diskusiju o potencijalno narušenom ugledu pojedinaca, to je u ovom trenutku nebitno, a i odvuklo bi pažnju od suštine, a to je da, nažalost, živimo u sistemu kome ne možemo da verujemo da radi u najboljem interesu većine građana. Takođe moram da naglasim da konačne odluke o eventualnoj realizaciji projekta “Jadar” uopšte neće ni doneti stručnjaci – iako u poslednje vreme vlast insistira na toj tezi – već političari i sama kompanija
Priznanje “Prsten integriteta”, nagrada koju organizacija Lokalni front iz Kraljeva prvi put dodeljuje za doprinos očuvanju dostojanstva Srbije, uručeno je 23. avgusta Ivanki Popović, profesorki Tehnološko-metalurškog fakulteta i jednom od osnivača inicijative ProGlas. Ova nagrada se dodeljuje pojedincima koji su dokazano dali doprinos očuvanju ličnog integriteta i neupitno su posvećeni dobrobiti društva u celini, a kako je objašnjeno, Lokalni front je u delatnosti profesorke Popović prepoznao “istinske moralne činove, te na taj način u njoj video istinsku ličnost”. Takođe, Ivanka Popović je za službovanja na poziciji rektora Beogradskog univerziteta 2019. godine proglašena ličnošću godine nedeljnika “Vreme”, što je priznanje koje se dodeljuje za izuzetan doprinos unapređenju institucija u javnom interesu.
Razgovor sa profesorkom Ivankom Popović, potpredsednicom Evropske univerzitetske asocijacije, vodili smo u njenoj kancelariji na Tehnološko-metalurškom fakultetu. Rekla je da nema poente vraćati se i komentarisati da li je trebalo bojkotovati izbore, već da se treba fokusirati na unapređenje izbornih uslova i onemogućavanje manipulacije biračkim spiskovima. I time, kako je naglasila, treba da se bavimo sada, a ne neposredno pred sledeće izbore. Profesorka Popović nije bila raspoložena dodatno da komentariše razloge zbog kojih nije prihvatila poziv Ane Brnabić, predsednice Narodne skupštine Srbije, na sastanak, rekavši da je već objasnila. U medijima, a i na sajtu ProGlasa navedeno je da je sastanak netransparentan, a da se prof. Popović celog života, a posebno tokom radnog veka, trudila da sve što radi, radi transparetno.
“Nikad nisam volela zakulisne radnje i to je prva stvar koja je bila problematična u ovom pozivu. Drugo, vi znate na koji način se predstavnici vlasti odnose prema inicijativi Proglas, tako da je to nešto što smatram da ne predstavlja dobru osnovu za razgovor”, saopštila je profesorka, a preneli mediji.
Leto 2024. godine obeležili su protesti protiv Projekta “Jadar” širom Srbije, maltretiranje aktivista i podeljenost u naučnoj zajednici o štetnosti rudarenja po zdravlje građana Srbije, poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca, kao i lobiranje predsednika Srbije za kompaniju “Rio Tinto”.
“VREME”: Šta su, prema vašem mišljenju, pokazali protesti protiv rudarenja “Nećeš kopati” u Srbiji, odnosno koji su njihovi efekti?
IVANKA POPOVIĆ: Mislim da su protesti pokazali da su ljudi u Srbiji našli svoj glas i da su spremni da se, u okviru svojih građanskih prava, izjasne o trenutno najvažnijem pitanju koje zaokuplja građane Srbije. Nezavisno od toga gde živimo u Srbiji, svako od nas zna za neki manji ili veći projekat koji se planira ili realizuje na netransparentan način. Planirani projekat “Jadar” predstavlja simbol svega što nam se dešava i zato svi treba jasno prema njemu da se odredimo. I mislim da se taj glas javnosti sad već gromko čuje. Takođe mislim da će se efekti nezadovoljstva javnosti tek osetiti.
Vlast je odgovorila hapšenjem i privođenjem aktivista zbog “pokušaja rušenja ustavnog poretka”. Da li blokade saobraćajnica i proteste protiv rudarenja litujumom možemo tako okarakterisati, kao nešto protivno volji naroda?
Smatram da je država nepotrebno oštro reagovala na mirne proteste. Što se tiče blokada, otvara se više pitanja. Imajući u vidu da su snage reda reagovale kada na blokadama više nije bilo tako mnogo ljudi, postavlja se pitanje zašto je bilo potrebno angažovati elitne jedinice policije za njihovo uklanjanje. Da su blokade bile drugačije organizovane i da se održao veliki broj prisutnih na blokadama, ne znam da li bi i kako reagovala policija.
Takođe smatram neprimerenim privođenje velikog broja aktivista, kao i podnošenje krivičnih prijava. To se jedino može razumeti kao zastrašivanje. Mislim da je takva reakcija vlasti samo povećala rešenost demonstranata da nastave borbu.
Jasno ste rekli da su protesti protiv rudarenja u Srbiji političko pitanje, osim što su ekološko. Portugalski premijer je prošle godine podneo ostavku nakon što su tužioci pritvorili njegovog šefa kabineta zbog korupcije u vladi vezane za projekat iskopavanja litijuma. Da li možete da zamislite da se u Srbiji pravosudni organi usude da istražuju eventualne koruptivne radnje u Vučićevoj administraciji?
Da, protesti su posledica političkih odluka naših vlasti koje podržavaju delovanje kompanija za koje se dobro zna da su i ranije neodgovorno, posebno u smislu zaštite životne sredine, poslovale po celom svetu. U ovom trenutku, sa ovakvim stanjem naših pravosudnih organa – čast izuzecima – a uostalom i sa sličnim stanjem u drugim institucijama, ne očekujem da će pravosuđe bilo šta preduzeti.
Negde ste izjavili da su kolege sa raznih fakulteta koje su učestvovale u Nacrtu studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta “Jadar” zloupotrebljene kao paravan. Mislite li da oni toga nisu bili svesni i da mogu da izgube ugled?
Ja duboko verujem da u našoj zemlji postoje mnogi kompetentni stručnjaci koji časno rade svoj posao. I potpuno je normalno da referentni fakulteti i instituti budu angažovani u realizaciji nacionalnih projekata. Problem zapravo predstavlja to što je kompanija, pod paskom otvorenosti prema javnosti, objavila delove nezavršenih studija. Dakle, delove radnih verzija dokumenata koji još nisu ni podneti resornim državnim organima, a kamoli usvojeni. Takva nepotpuna i nezavršena dokumentacija samo služi za iscrpljivanje javnosti koja je željna informacija. I to je zloupotreba struke u najširem smislu reči. To je ključno pitanje. Uopšte ne bih trošila vreme na diskusiju o potencijalno narušenom ugledu pojedinaca, to je u ovom trenutku nebitno, a i odvuklo bi pažnju od suštine, a to je da, nažalost, živimo u sistemu kome ne možemo da verujemo da radi u najboljem interesu većine građana. Takođe moram da naglasim da konačne odluke o eventualnoj realizaciji projekta uopšte neće ni doneti stručnjaci, iako u poslednje vreme vlast insistira na toj tezi, već političari i sama kompanija.
S druge strane, kompanija Rio Tinto u saopštenjima redovno dovodi u pitanje integritet i kredibilitet grupe naučnika koji zastupaju tezu da je rudarenje opasno po zdravlje i prirodu, kao i njihov rad objavljen u časopisu “Nature”. Koji bi bio interes ove grupe naučnika da iznose netačne podatke i sumnju da će najviši standardi biti ispoštovani?
Kompanija čuva svoje interese i agresivno će reagovati na svakog za kog smatra da te interese ugrožava. Verujem u ozbiljnost i integritet grupe autora. Njihov stručni rad je prošao kroz u naučnom i stručnom izdavaštvu uobičajeni sistem recenzije pre publikovanja. Očekujem da će argumentovano odgovoriti na sve kritike koje je uputila kompanija. Oni realno nemaju nikakvog razloga da ugroze svoje reputacije i ugled na ovoj temi. Verujem da su se angažovali baš zato što su odgovorni i zabrinuti za posledice koje bi mogao da izazove Projekat “Jadar”.
Takođe, izneli ste stav da bi rudarenje bilo kog resursnog metala trebalo zaustaviti najpre zbog toga što u Srbiji ne postoje mehanizmi kontrole i da nijedna institucija ne funkciniše. Koliko je realno da će vas i sve nas poslušati jer se stiče utisak da je, koliko god mi protestovali, stvar gotova? Da li je?
Dok se ne ispune uslovi da možemo da verujemo u profesionalan i objektivan rad naših institucija, svaki takav projekat bi mogao da ima negativne efekte na ljude i prirodu. Pošto je transformacija našeg društva puna izazova i mukotrpna, biće potrebno dosta vremena da do takve promene dođe. Stvarno mislim da zavisi samo od nas i stepena naše posvećenosti da li ćemo promeniti državu u kojoj živimo. U tom smislu je nebitno da li će mene poslušati, već svi moramo da nastavimo da se borimo. Stvar je gotova samo za one koji su se predali, a ja mislim da mi nismo takav narod. Moramo da budemo dorasli ovom izazovu ako želimo iole pristojnu budućnost za našu zemlju.
Najavljuju se novi protesti ekoloških organizacija. Da li mislite da bi opozicija trebalo otvoreno da stane uz njih?
Mislim da je neophodno povezivanje, razgovor i dogovor svih aktivnih društvenih i političkih aktera u našoj zemlji. Ovo nije vreme za opsednutost sitnim interesima.
Znam da niste politički savetnik, ali šta biste savetovali opoziciji – da se pregrupiše, transformiše, u prvi plan stavi mlade lidere…?
Ne smatram se kompetentnom da savetujem političke stranke, ali da nešto treba da se menja, treba.
Šta opozicija može da postigne kroz parlamentarnu borbu?
Očekujem da će parlamentarna opozicija kroz redovno pokretanje rasprava o nezakonitim aktivnostima u našoj zemlji vršiti stalan pritisak na vladajuću stranku i braniti interese građana. Jedna od najvažnijih, ako ne najvažnija tema, koja počinje da bledi, jeste borba za unapređenje izbornih uslova i onemogućavanje manipulacije biračkim spiskovima. Moramo stalno da insistiramo da se sprovedu preporuke ODIHR koje su ključne za slobodne izbore i da se revidira i redovno kontroliše jedinstveni birački spisak. I treba time da se bavimo sada, a ne neposredno pred sledeće izbore.
Koji su sledeći potezi ProGlasa?
ProGlas će nastaviti da razgovara sa građanima i organizacijama širom Srbije i pružiti podršku da se svi aktivni društveni i politički akteri povežu u zajedničkoj borbi za ostvarivanje funkcionalne pravne države.
Deo javnosti smatra da bi ProGlas trebalo da bude politička stranka, a ne inicijativa. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Članovi ProGlasa su se okupili sa idejom da podstaknu promene u našem društvu kroz podršku i motivisanje građanske angažovanosti i akcije. Takva vrsta delovanja je nadstranačka, tako da ne planiramo da postanemo stranka.
Predsednik Srbije, kad god je kriza i kad ne zna šta će, izvede neku vratolomiju na Kosovu i onda se dramatično obraća i skreće pažnju javnosti. Da li očekujete takav nekakav scenario?
Dosadašnja praksa je pokazala da predsednik Srbije stvara medijske prilike koje služe za promovisanje tema iz njegove agende, a skrajnjuje druge. Ne očekujem da se išta promeni.
Stanje u medijima je toliko kritično, tuku i napadaju novinare i novinarke i nikom ništa, jer nismo ni svesni koliko je narod neinformisan. Da li će ProGlas nastaviti da traži oslobađanje medija i da li to možemo da očekujemo bez podrške međunarodne zajednice?
Ako izuzmemo nezavisne medije koji nemaju nacionalnu pokrivenost, stanje u medijima u Srbiji uglavnom je tužno i predstavlja još jedan primer potpune instrumentalizacije ustanova za potrebe vladajuće interesne grupe, posebno u slučaju javnog servisa. Kao što znate, članovi ProGlasa su početkom godine podneli prigovor RTS zbog načina pružanja javne usluge, a vezano za neobjektivno i pristrasno izveštavanje o izborima u decembru 2023. godine i događajima koji su usledili posle toga. Ta kuća nije našla za shodno ni da odgovori, a kamoli da reaguje po prigovoru. Slobodni mediji su neophodan preduslov za bilo kakav demokratski iskorak u Srbiji, a pogotovo tokom izborne kampanje i samih izbora. Mi ćemo nastaviti da se zalažemo za slobodu medija nezavisno od toga da li će podrške međunarodne zajednice biti ili ne.
Stanje u društvu je još strašnije, u zdravstvu i prosveti posebno, pa opet ništa.
Sad nije momenat da se klone duhom. Masovni protesti, koji i dalje traju, pokazali su da je moguće pružiti otpor autokratskom režimu. Treba pozdraviti napore strukovnih sindikata koji se bore za poboljšanje statusa svojih zaposlenih, kao što to trenutno čini Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije. Ako nameravamo da promenimo društvo u kojem živimo, moramo nastaviti da se aktivno zalažemo za promene. Prvi važan korak je nepristajanje, ali on nije dovoljan, moramo više da se angažujemo ako mislimo da promene i realizujemo.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
