Sabornost i zbunjenost

Posle jednonedeljnog zasedanja iza zatvorenih vrata, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve oglasio se saopštenjem za javnost koji je, po tradiciji, sročen tako da ne kaže ništa: ne pominje se da je Sinod preuzeo svu vlast, dužnosti i ovlašćenja patrijarha srpskog, ne pominje se „arundacija“ – umnožavanje eparhija, mada je oko toga bilo burnih rasprava, nema reči čak ni o zdravstvenom stanju patrijarha, iako su ga dve delegacije u toku samog zasedanja posećivale, merkale da li je kadar da upravlja Crkvom, pritiskale lekare da se o tome izjasne… Prema zvaničnom saopštenju lekarskog konzilijuma, patrijarh je s obzirom na godine u dobroj kondiciji, pri čistoj je svesti, ali je neophodan dalji bolnički tretman. Red bi bio da Sabor iskaže blagodarnost Gospodu i radost što je patrijarh dobro, ali eto, ništa ni od toga.

Na samom početku saopštenja insistira se da je zasedanje proteklo u „duhu pashalne radosti i sa ljubavlju u vaskrslom Gospodu“, a da se Sabor „suočen sa velikim duhovnim izazovima našeg vremena“ bavio vitalnim pitanjima života, ustrojstva i misije Srpske pravoslavne crkve, da je predsedavao mitropolit Amfilohije kao zamenik odsutnog patrijarha, kao i da su u radu Sabora učestvovali svi eparhijski arhijereji iz zemlje i inostranstva, sa posebnim naglaskom na prisustvo arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana, a sve sa blagoslovom patrijarhovim.

DUŽNA I POSEBNA PAŽNJA: Za javnost, Sabor se bavio Kosovom, liturgijskim jedinstvom, odnosima sa drugim crkvama i verskim zajednicama, crkvenom imovinom, radom fondova i zadužbina.

Kao više puta do sada, oci su poručili svima, „jednom za svagda, da srpska Crkva i narod neće pristati na bezakonje nasilnog oduzimanja Kosova i Metohije“, ali je odlučeno da se obnova crkava i manastira porušenih 24. marta 2004. „nastavi u saradnji sa Ministarstvom kulture Srbije, međunarodnim institucijama i predstavnicima UMNIK-a, kao jedinog međunarodnog autoriteta i zakonitog faktora prema rezoluciji 1244“.

U cilju očuvanja vekovnog molitvenog predanja, navodi se u saopštenju, Sabor je potvrdio svoj stav služenjem Svete arhijerejske liturgije u Hramu svetog Save na Vračaru, predmet dužne pažnje i brige Sabora bili su i odnosi i saradnja sa sestrinskim pravoslavnim, kao i dijalog sa drugim crkvama i verskim zajednicama. Usvojen je izveštaj sa ekumenskog skupa u Raveni i konstatovano da se taj dijalog nije vodio na štetu pravoslavlja.

Prevedeno na svetovni jezik, prvo poluvreme otimanja o vlast u SPC-u završeno je proglašenjem mitropolita Amfilohija zamenikom patrijarha, mada se ne kaže da li sa patrijarhovim blagoslovom, bez koga je sve bez pravnog dejstva, episkop Artemije je sad-zasad umekšao stav o (ne)saradnji sa međunarodnom upravom na Kosovu, a za uzvrat je ostao na čelu Raško-prizrenske eparhije, ekumenski sporazum parafiran u Raveni ćušnut je u stranu jer ionako nije stupio na snagu, beogradska episkopija je do daljeg ostala ucelo, polemike o liturgijskom (ne)jedinstvu ostavljene su za kasnije, malo se ćaskalo i o parama i tako to.

ZLOČESTI NOVINARI: Najposebnija od svih posebnih pažnji posvećena je medijima. Kako se u saopštenju navodi, „Sveti arhijerejski sabor je zapanjen ponašanjem pojedinih kako elektronskih tako i štampanih medija čiji cilj očito nije objektivno i odgovorno informisanje javnosti već zlonamerno iznošenje neistina o događajima iz života Crkve“ i „izazivanje smutnje i pometnje među vernim narodom“.

A saborski oci, u stvari, u miru su se sastali, u miru razmenjivali mišljenja i donosili odluke, na kraju se u miru i rastali, samo su novinari zločesti i zlonamerni, izazivaju smutnju i pometnju, raskol prizivaju… Novinari su, u stvari, patrijarha ubeđivali da se penzioniše i napusti tron, novinari su procenjivali da li je trenutno ili trajno sprečen da obavlja svoje dužnosti, novinari su kreativno tumačili crkveni Ustav u otimanju za predsedavanje Saborom… Eh, novinari, novinari, gde će vam duša?

KOZA I ROG: Sve je, dakle, u najboljem redu, nije bilo nikakvih trvenja, samo mir, ljubav i sabornost. Istina, malo zbunjuju fotografije načinjene tokom zasedanja. Naime, Sabor je započeo činom prizivanja Svetog duha, kome su, kako je prenela Informativna služba Srpske pravoslavne crkve, prisustvovali svi arhijereji iz „otadžbine i rasejanja“. Međutim, ako je suditi po fotografiji, Svetog duha prizivao je svega 21 episkop. Ni na Svetoj liturgiji u svetosavskom hramu, na kojoj je svedočeno liturgijsko jedinstvo, nisu komplet: na fotografiji ih ima svega 30. Nema sumnje, svi nisu bili prisutni, iako se zvanično tvrdi da jesu.

Posebna priča je skupna fotografija učesnika, objavljena uz saopštenje o završetku rada Sabora: na njoj se, naime, između 36 arhijereja, koliko broji episkopat, može videti i prvi među jednakima, patrijarh Pavle koji je, kao što je poznato, u bolnici. Da sve bude zanimljivije, ista fotografija je ilustrovala saborsko jedinstvo i pretprošle godine. Njihova preosveštenstva, dakle, nisu verni narod udostojili ni svežom fotografijom.

Kako god, dan po završetku zasedanja patrijarha su u bolnici posetili mitropolit Amfilohije i episkopi australijsko-novozelandski Irinej i dioklijski Jovan, ne da ga kao prethodne dve delegacije ubeđuju da napusti tron, o čemu ni slovceta nema, već da ga izveste o radu Sabora i odlukama koje su u toku zasedanja donete. „Hvala Bogu velikome za mir i jedinstvo naše svete Crkve“, rekao je patrijarh kad je čuo šta (ni)je bilo.