Prvo poluvreme otimanja o vlast u SPC-u završeno je proglašenjem mitropolita Amfilohija zamenikom patrijarha, mada se ne kaže da li sa patrijarhovim blagoslovom, bez koga je sve bez pravnog dejstva
Posle jednonedeljnog zasedanja iza zatvorenih vrata, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve oglasio se saopštenjem za javnost koji je, po tradiciji, sročen tako da ne kaže ništa: ne pominje se da je Sinod preuzeo svu vlast, dužnosti i ovlašćenja patrijarha srpskog, ne pominje se „arundacija“ – umnožavanje eparhija, mada je oko toga bilo burnih rasprava, nema reči čak ni o zdravstvenom stanju patrijarha, iako su ga dve delegacije u toku samog zasedanja posećivale, merkale da li je kadar da upravlja Crkvom, pritiskale lekare da se o tome izjasne… Prema zvaničnom saopštenju lekarskog konzilijuma, patrijarh je s obzirom na godine u dobroj kondiciji, pri čistoj je svesti, ali je neophodan dalji bolnički tretman. Red bi bio da Sabor iskaže blagodarnost Gospodu i radost što je patrijarh dobro, ali eto, ništa ni od toga.
Na samom početku saopštenja insistira se da je zasedanje proteklo u „duhu pashalne radosti i sa ljubavlju u vaskrslom Gospodu“, a da se Sabor „suočen sa velikim duhovnim izazovima našeg vremena“ bavio vitalnim pitanjima života, ustrojstva i misije Srpske pravoslavne crkve, da je predsedavao mitropolit Amfilohije kao zamenik odsutnog patrijarha, kao i da su u radu Sabora učestvovali svi eparhijski arhijereji iz zemlje i inostranstva, sa posebnim naglaskom na prisustvo arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana, a sve sa blagoslovom patrijarhovim.
DUŽNA I POSEBNA PAŽNJA: Za javnost, Sabor se bavio Kosovom, liturgijskim jedinstvom, odnosima sa drugim crkvama i verskim zajednicama, crkvenom imovinom, radom fondova i zadužbina.
Kao više puta do sada, oci su poručili svima, „jednom za svagda, da srpska Crkva i narod neće pristati na bezakonje nasilnog oduzimanja Kosova i Metohije“, ali je odlučeno da se obnova crkava i manastira porušenih 24. marta 2004. „nastavi u saradnji sa Ministarstvom kulture Srbije, međunarodnim institucijama i predstavnicima UMNIK-a, kao jedinog međunarodnog autoriteta i zakonitog faktora prema rezoluciji 1244“.
U cilju očuvanja vekovnog molitvenog predanja, navodi se u saopštenju, Sabor je potvrdio svoj stav služenjem Svete arhijerejske liturgije u Hramu svetog Save na Vračaru, predmet dužne pažnje i brige Sabora bili su i odnosi i saradnja sa sestrinskim pravoslavnim, kao i dijalog sa drugim crkvama i verskim zajednicama. Usvojen je izveštaj sa ekumenskog skupa u Raveni i konstatovano da se taj dijalog nije vodio na štetu pravoslavlja.
Prevedeno na svetovni jezik, prvo poluvreme otimanja o vlast u SPC-u završeno je proglašenjem mitropolita Amfilohija zamenikom patrijarha, mada se ne kaže da li sa patrijarhovim blagoslovom, bez koga je sve bez pravnog dejstva, episkop Artemije je sad-zasad umekšao stav o (ne)saradnji sa međunarodnom upravom na Kosovu, a za uzvrat je ostao na čelu Raško-prizrenske eparhije, ekumenski sporazum parafiran u Raveni ćušnut je u stranu jer ionako nije stupio na snagu, beogradska episkopija je do daljeg ostala ucelo, polemike o liturgijskom (ne)jedinstvu ostavljene su za kasnije, malo se ćaskalo i o parama i tako to.
ZLOČESTI NOVINARI: Najposebnija od svih posebnih pažnji posvećena je medijima. Kako se u saopštenju navodi, „Sveti arhijerejski sabor je zapanjen ponašanjem pojedinih kako elektronskih tako i štampanih medija čiji cilj očito nije objektivno i odgovorno informisanje javnosti već zlonamerno iznošenje neistina o događajima iz života Crkve“ i „izazivanje smutnje i pometnje među vernim narodom“.
A saborski oci, u stvari, u miru su se sastali, u miru razmenjivali mišljenja i donosili odluke, na kraju se u miru i rastali, samo su novinari zločesti i zlonamerni, izazivaju smutnju i pometnju, raskol prizivaju… Novinari su, u stvari, patrijarha ubeđivali da se penzioniše i napusti tron, novinari su procenjivali da li je trenutno ili trajno sprečen da obavlja svoje dužnosti, novinari su kreativno tumačili crkveni Ustav u otimanju za predsedavanje Saborom… Eh, novinari, novinari, gde će vam duša?
KOZA I ROG: Sve je, dakle, u najboljem redu, nije bilo nikakvih trvenja, samo mir, ljubav i sabornost. Istina, malo zbunjuju fotografije načinjene tokom zasedanja. Naime, Sabor je započeo činom prizivanja Svetog duha, kome su, kako je prenela Informativna služba Srpske pravoslavne crkve, prisustvovali svi arhijereji iz „otadžbine i rasejanja“. Međutim, ako je suditi po fotografiji, Svetog duha prizivao je svega 21 episkop. Ni na Svetoj liturgiji u svetosavskom hramu, na kojoj je svedočeno liturgijsko jedinstvo, nisu komplet: na fotografiji ih ima svega 30. Nema sumnje, svi nisu bili prisutni, iako se zvanično tvrdi da jesu.
Posebna priča je skupna fotografija učesnika, objavljena uz saopštenje o završetku rada Sabora: na njoj se, naime, između 36 arhijereja, koliko broji episkopat, može videti i prvi među jednakima, patrijarh Pavle koji je, kao što je poznato, u bolnici. Da sve bude zanimljivije, ista fotografija je ilustrovala saborsko jedinstvo i pretprošle godine. Njihova preosveštenstva, dakle, nisu verni narod udostojili ni svežom fotografijom.
Kako god, dan po završetku zasedanja patrijarha su u bolnici posetili mitropolit Amfilohije i episkopi australijsko-novozelandski Irinej i dioklijski Jovan, ne da ga kao prethodne dve delegacije ubeđuju da napusti tron, o čemu ni slovceta nema, već da ga izveste o radu Sabora i odlukama koje su u toku zasedanja donete. „Hvala Bogu velikome za mir i jedinstvo naše svete Crkve“, rekao je patrijarh kad je čuo šta (ni)je bilo.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
