Dobri poznavaoci političkih prilika kažu da nema nikakve dvojbe: izbori će biti održani kako je to vladar Aleksandar Vučić i najavio – 17. decembra. Navodno, biće republičkih, pokrajinskih, beogradskih i još jedno 60-ak lokalnih. Drugi opet podsećaju na izreku da ništa nije gotovo dok sve nije gotovo, pa će tako u ovogodišnje izbore biti sigurni tek onda kada i zvanično budu raspisani.
Pošalice su pošalice, ali nema nikakve sumnje da se u Vučićevom kabinetu i među viđenijim naprednjacima razmišlja da li su izbori u decembru pametna odluka s obzirom na bremenite probleme sa kojima se suočavaju. Ne znamo šta govore njihova skupa istraživanja javnog mnjenja, ali neka druga, nedavno objavljena, pokazuju da po prvi put od 2012. godine opozicija ima šansu ne samo da ozbiljno poljulja vlast nego možda i da je sruši, ako nigde drugde ono u Beogradu.
Po inflaciji smo jedan od lidera u Evropi, dramatična poskupljenja (po mnogim cenama smo najskuplji u regionu, čak i od nekada nedostižne Hrvatske), ali i najnovija kosovska blamaža i pretnje sankcijama nikako ne idu u prilog naprednjačkom režimu. Građani napokon u većini ispravno osećaju da im je neko zavukao ruku u džep, mnogi se sećaju sankcija, a ne bi – bez obzira na patriotske iskaze – ni da idu u rat, pogotovo onaj koji je unapred izgubljen. Ne treba smetnuti s uma ni da delovi strogo kontrolisanih institucija otkazuju bespogovornu poslušnost. Stoga dakle, nije mudro skroz isključiti mogućnost da – ako procena naprednjaka bude pokazivala opasnost da se izgubi vlast, odnosno da sada već legendarni, dobrano opisani i dokazani izborni marifetluci neće biti dovoljni za pobedu – izbora u decembru i ne bude. Ili ono, raspiše ih pa otpiše. Ili je možda, naprotiv, upravo procena da vreme ne radi za vlast – i da bi izbore na proleće pratio dodatni pad naprednjačkog rejtinga, posle teške zime, preskupih energenata i mogućih različitih “čuda”, kao što su, recimo, restrikcije struje. A možda bude i masovnih ubistava opet: jedno istraživanje je nedavno pokazalo da će pre stanovnika Srbije poginuti u masovki nego neki građanin Turske u terorističkom napadu.
STVAR SE PREOKRENULA
Kako god bilo, postavlja se pitanje sa čim će Vučić na sledeće izbore. Do sada mu je sve išlo po loju: ne samo da je okupirao skoro celokupnu medijsku scenu, pretvorivši je u blasfemičnu propagandnu alatku, ne samo da je razvio sistem izbornog menadžmenta koji sadrži sve poznate izborne prevare, nego je i realno mogao da predoči neke dobre rezultate. Recimo, socioekonomski pokazatelji, kao što su nivo nezaposlenosti, rast BDP a, rast zarada, strane investicije i veliki infrastrukturni projekti. To što je prethodna, demokratska vlast imala nesreću da vlada u periodu dok je svet prolazio kroz jednu od najvećih ekonomskih kriza u novijoj istoriju, koja je o jadu zabavila i mnogo razvijenije države, Vučićeva propaganda koristi do danas. Stoga je on svoju kampanju uglavnom i zasnivao na ovim temama.
Propaganda, naravno, nije podsećala da su pozitivni ekonomski pokazatelji posle 2012. godine zabeleženi svuda u svetu, odnosno da nisu proizvod nikakve mudre politike nego belosvetskih okolnosti. Ona je takođe prećutala da su veliki infrastrukturni projekti direktno vezani sa dramatičan rast spoljnog duga, ali i visoku korupciju, jer su cene svih puteva, mostova i tunela bezobrazno predimenzionirani. Ona naravno ni u ludilu ne bi spomenula da je Srbija četvrta zemlja u Evropi po siromaštvu, i da u njoj postoji ogromna socijalna nejednakost. Na socioekonomske teme opozicija do sada nije imala valjan odgovor, osim na onaj deo koji se odnosi na kriminal i korupciju.
Zahvaljujući pre svega Zapadu, Vučić je u odsjaju ovdašnjih medija, a u usporedbi sa Vulinom i Dodikom, izgledao kao faktor mira i stabilnosti, a sada je nakon događaja u Banjskoj ovaj oreol definitivno izgubio. Uhvaćen je sa prstima u pekmezu, a pretnje sankcijama nikako nisu naivne. Svima je jasno da je položaj Srba na Kosovu u proteklih godinu dana znatno pogoršan, upravo zahvaljujući Vučićevim političkim odlukama, kao što je izlazak Srba iz kosovskih institucija. Njegov “arhineprijatelj” Aljbin Kurti se pokazuje kao nezgodan politički igrač: ako je nekada Vučić, po merenju Marka Đurića, protiv Prištine vodio sa 5:0, sada je rezultat, malo je reći, preokrenut. Kolokvijalno rečeno, i kako god okrenuli stvar, Vučić se na Kosovu dodatno zakopava braneći neodbranjivo – bandite i kriminalce.
Predsednik Srbije je na prethodnim izborima nudio svetlu, bogatu budućnost, ili mir i stabilnost, ali sada bi takve parole, u kontekstu ekonomske neizvesnosti i kosovske krize, možda imale i kontraefekat. Sa političkim analitičarima i opozicionim liderima tragamo za odgovorom na pitanje šta će naprednjaci u ovim okolnostima da ponude građanima u kampanji, i kako bi opozicija na to trebalo da odgovori.
MILENKOVIĆ: VUČIĆU PREOSTALA SAMO EKONOMIJA
Politički konsultant Dušan Lj. Milenković kaže u razgovoru za “Vreme” da će osnovna razlika ove u odnosu na prethodne naprednjačke izborne kampanje biti – radikalno pogoršana ekonomska situacija, pre svega lični osećaj ekonomskog nazadovanja svakog građanina Srbije, a onda i vidljivi znaci problema u ekonomiji na nacionalnom nivou. On, međutim, ne veruje da će to Vučića skrenuti sa dosadašnjeg puta, da šalje u kampanji dominantno ekonomske poruke.
“Sigurno će međutim biti primoran da mnogo više izmišlja podatke i podstiče maštu i vizije bolje budućnosti kod svojih birača, nego što je to bio slučaj u prethodne dve ili tri kampanje, kada je ekonomski boljitak bio opipljiv. Iako je socioekonomski okvir pun ogromnih prepreka za njegove političke poruke, postoje dva razloga zašto bi Vučić hteo da ga, opet, istakne u prvi plan: prvi, i dalje taj okvir ima manje prepreka od druge dve dominantne teme u srpskoj javnosti, a to su Kosovo i nasilje u društvu. Drugi, on u ovoj temi ima bar neke pozitivne pokazatelje, za razliku od druge dve teme, u kojima ima samo tragedije, nesposobnosti i poniženja”, kaže Milenković.
Ovaj sagovornik smatra da u sve tri navedene teme postoji potencijal opozicije da kapitalizuje loš politički ambijent za režim.
“Pored rasta cena i loše ekonomske situacije, koja bi trebalo da bude primarno polje napada na Vučića, dve grupacije opozicije bi trebalo da zauzmu po jednu preostalu temu: grupa stranaka ili koalicija oko stranaka desnice trebalo bi da stavi naglasak na nesposobnost Vučića da upravlja kosovskim problemom, zaštiti Srbe na Kosovu, a grupa stranaka ili koalicija oko organizatora protesta ‘Srbija protiv nasilja’ upravo bi na temi nasilja u društvu trebalo da napada Vučića. U slučaju da preuzmu teme po ovom modelu, ove dve grupe stranaka imaju dobru poziciju, jer imaju izgrađen kredibilitet i prednost kada je reč o ovim problemima – u odnosu na Vučića”, kaže on.
STOJANOVIĆ: VISOKU KORUPCIJU JE TEŠKO OBJASNITI LJUDIMA
Politički analitičar Boban Stojanović smatra da će u Vučićevoj kampanji ravnopravno dominirati socioekonomske teme i Kosovo. Ova druga tema je iznuđena usled događaja u Banjskoj. Vučić mora da pošalje poruku građanima da je on jedini garant rešavanja kosovskog problema i zaštite tamošnjih Srba, te da tako spreči odlivanje naprednjačkih glasova ka opozicionim konzervativno-nacionalnim partijama. Stojanović podseća da je Vučićeva popularnost ugrožena i zbog prihvatanja tzv. francusko-nemačkog sporazuma, pa će se i taj problem “menadžerisati” tokom kampanje.
“Što se tiče socioekonomskih tema, jasno je da će Vučić smanjenje životnog standarda pokušati da ‘pegla’ demagoškom brigom za običnog čoveka i nekim dodatnim davanjima iz budžeta. Dalje, otvaraće puteve, mostove i fabrike, pričaće priče o BDP u, i tu se završava njegov repertoar. Nedavno je rekao da su i žene 40+ ciljna grupa naprednjaka, pa možda se i za ovu ciljnu grupu smisli neka poruka ili akcija”, kaže on.
Stojanović ističe da socioekonomske teme opozicija povezuje sa kriminalom i korupcijom, da to jesu važne teme, ali mnogo više na lokalnom nego na nacionalnom nivou. Visoku korupciju je teško objasniti ljudima, oni je uglavnom ne razumeju.
“Mislim da građane posebno ne brine koliko stanova ima Siniša Mali i da li je ili nije plagirao diplomu. Mnogo ih se više tiče ako je neki njihov komšija, lokalni kriminalac i kabadahija, koji je jedva završio osnovnu školu, za vreme naprednjačke vlasti diplomirao ili doktorirao i zaradio ogromno bogatstvo zato što je deo vlasti ili zato što od nje dobija poslove. Sa druge strane, opoziciji se jednostavno nameću i idu joj naruku priče o poskupljenjima i inflaciji. Treba da građanima ponudi bolji život i viši standard. Ne mislim, međutim, da se na socioekonomske teme može odgovoriti pričom o evropskim integracijama. Slogan ‘Pravac Evropa’ bio bi odličan za izbore 2004. ili 2007. godine, ali 2023. godine nisam siguran koliko on ima mobilizatorski efekat”, kaže Stojanović.
Kao i Milenković, on smatra da građanska opozicije ne treba da se bavi temom Kosova, jer se tako može stvoriti razdor u tom delu političkog spektra, a nacionalno-konzervativna opozicija će svakako insistirati na kosovskoj krizi i tako može oduzeti naprednjacima deo glasova.
NOVAKOVIĆ: VUČIĆ ĆE NASRNUTI NA OBJEKTIVNE MEDIJE
Borislav Novaković iz Narodnog pokreta Srbije kaže za “Vreme” da nema nikakve sumnje, što pokazuju i sva istraživanja, da su inflacija i nagli pad životnog standarda – najbolnije i najslabije tačke Vučićeve politike.
“To zna i Vučić, pa je na prilično nespretan način krenuo u susret tom problemu uz pomoć ‘parizer marketinga’. Međutim, gladan stomak traži hranu, a ne propagandu i jeftine marketinške doskočice. Zato glavne teme opozicije treba da budu krah ekonomije i rast kriminala. Naravno, osnovne tačke opozicione kampanje u organizacionom smislu moraju biti pouzdani kontrolori na svim biračkim mestima i terenska kampanja sa što više direktnih i neposrednih susreta sa građanima”, kaže Novaković.
On tvrdi da će se, pored tradicionalne kupovine glasova, Vučićeva kampanja zasnivati na tri elementa čiji se obrisi i konture već sada naziru.
“Prvi je dodatni pritisak na ionako skroman broj objektivnih medija. Medijski zakoni koji su u pripremi, samo nagoveštavaju mnogo agresivniju i masivniju kampanju kojom će režim pokušati da ograniči broj i domet objektivnih medija. Drugi pravac je medijska parada, šarada i manekenisanje režimskim uspesima, pre svega u domenu infrastrukturnih objekata. Napokon, treći pravac je geopolitičko glumatanje na temu mesta, značaja i uloge Srbije u međuregionalnoj saradnji. Zbog propusta i gafova ovaj posao će mu biti i najteži, jer je njegov pokušaj sedenja na više stolica neslavno završio velikom rezervom i gubitkom jasne podrške međunarodne zajednice”, kaže Novaković.
GRBOVIĆ: BEZ STABILNOSTI I NORMALNOSTI NEMA NI EKONOMSKOG NAPRETKA
Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da će SNS, u starom radikalskom maniru, igrati na kartu oštre polarizacije društva i surove eksploatacije patriotskih osećanja kako bi dobili mandat za još jednu turu uništavanja države. On veruje da će Vučić ponovo igrati na kartu “svi su protiv mene” iako on nije kandidat ni za jednu funkciju, kao i da će pokušati da sve one koji se suprotstavljaju SNS u prikaže kao – neprijatelje države.
“Sve to smo gledali godinama unazad i ne verujem da njihov rezervoar ideja može da ponudi bilo šta novo. Ova vlast ne može da ponudi rešenje za goruće probleme – kulminaciju nasilja u društvu, ekonomski kolaps, inflaciju koja prevazilazi nivo karakterističan za ratno doba. Od parole ‘mir, stabilnost, Vučić’ ostao je samo Vučić, ali ne kao garant već kao glavna prepreka miru i stabilnosti”, kaže Grbović za “Vreme”.
On kaže da će glavni fokus kampanje opozicije biti povratak Srbije u stabilno i normalno stanje, jer bez stabilnosti i normalnosti nema ni ekonomskog napretka.
“Nemoguće je razvijati privredu ukoliko investitori izbegavaju Srbiju zbog toga što se sve glasnije govori o sankcijama protiv naše zemlje. Nemoguć je bilo kakav progres ako se suočavamo sa hroničnim nedostatkom radne snage, a ti trendovi su svake godine sve gori. Upravo zbog toga našu energiju treba više da usmerimo na to kako ćemo otkloniti štetu koju je ova vlast nanela Srbiji nego na njih lično. Verujem da ogroman broj ljudi u Srbiji zna da je vlast loša. Toliko je nesreće i zla naneto ljudima da je nemoguće to ignorisati. Ali veliki broj građana, zahvaljujući medijskom mraku, nije upoznat sa time da postoji alternativa, da postoji ne samo opozicija već i veliki broj profesora, uglednih pojedinaca, talentovanih mladih ljudi koji su spremni i sposobni da preuzmu odgovornost. Ti ljudi su garant da nam se neće nebo srušiti na glavu ukoliko neko padne sa vlasti”, kaže on.
ZELENOVIĆ: KRIMINAL I KORUPCIJA U FOKUSU
Kopredsednik stranke “Zajedno” Nebojša Zelenović kaže da će ključni deo naprednjačke kampanje biti promovisanje infrastukturnih projekata. Kada je reč o katastrofalnom ekonomskom stanju, vlast će pokušati građane da ubedi da je u pitanju svetski trend, a da je Srbija još uvek “ekonomski tigar”. U kampanju se, hteo to Vučić ili ne, ubacilo i Kosovo, nakon slučaja “Banjska”.
“Vučić će pokušati, kada je reč o Kosovu, da označi sebe kao jedinog pravog zaštitnika nacionalnog interesa, predstavljajući desnu opoziciju kao nekoga ko želi rat, a nas sa leve strane – kao izdajnike. To je radio i ranije, ali sada će se ta tema postaviti visoko u kampanji”, kaže Zelenović.
On tvrdi da bi najbolji odgovor opozicije na Vučićevu kampanju bila njena jedinstvenost. Kaže da sva istraživanja pokazuju da je najbolje da stranke okupljene oko protesta “Srbija protiv nasilja” izađu na izbore u jednoj koloni, da tako mogu na republičkom nivou da osvoje više glasova nego Vučićeva lista, a da u Beogradu imaju šansu da sami osvoje vlast.
“Svako ko se ozbiljno bavi politikom takvu priliku ne sme da propusti. Mislim da ćemo vrlo brzo postići dogovor o jednoj listi u političkom, organizacionom i tehničkom pogledu, a onda ćemo definisati i političku platformu koja se i sama nameće. Po mom uverenju, ona će se zasnivati na ostvarenju zahteva protesta, jer se sa nasiljem moramo izboriti, a potom će tu biti ekonomske teme kao što su zaustavljanje inflacije i ekonomskog kolapsa, uspostavljanje ekonomske ravnoteže u društvu, zaštita prirodnih resursa… Kriminal i korupcija su veoma važna tema. Oni su i doveli do teške ekonomske situacije i nalaze se na visokom, prioritetnom mestu ljudi koji ne glasaju za Vučića. Građani su svesni da su Vučićevi kriminalci raspoređeni svuda u Srbiji, da su političari vlasti korumpirani i povezani sa organizovanim kriminalom”, kaže Zelenović.
On smatra da se kroz tematiziranje kriminala i korupcije mogu dekonstruisati svi Vučićevi “uspesi”, pa i dovršeni infrastrukturni projekti.
“Treba ljudima poslati jednostavnu poruku. Da, putevi su nam potrebni, jako važni! Ali, bolje da umesto jednog imamo tri auto-puta. Cene puteva u Srbiji su predimenzionirane, recimo samo deonica Ruma–Šabac je plaćena 270 miliona, a po svim procenama ne bi smela da košta više od 90 miliona evra. Dakle, deonica koju grade naprednjaci košta tri puta više.
Treba objasniti građanima da su svi ugovori o infrastrukturnim projektima tajni, i da se iza tajnosti krije visoka korupcija.
Naravno, pitanje je kako da dopremo do što većeg broja građana. Zato je važno da se napravi širok front, u kojem nisu samo političke stranke nego i nevladine organizacije i javne ličnosti. Da se svi rastrčimo po Srbiji i građanima na jednostavan način predočimo razmere naprednjačke krađe”, kaže Zelenović.
