RTS gori, Skupština se češlja

Dugovečni socijalisti nisu voleli što su bili prinuđeni da opoziciji dopuste da koristi skupštinski kanal, pa su uporno pokušavali da ga ukinu – 1991, odmah nakon uvođenja prenosa to je tražio Mirko Kulić (SPS), zatim 15. maja 1991. Dušan Govorčin (SPS), pa je Ratomir Vico u ime Vlade Srbije 1992. izašao s projektom redukcije TV prenosa pozivajući se na strana iskustva. Predložio je da televizija Srbije uvede posebne skupštinske hronike u zamenu za direktno prenošenje. Izuzetak je trebalo da predstavlja početak i kraj zasedanja Skupštine i ona zasedanja u toku kojih istupa predsednik Republike ili predsednik Vlade, kada se usvaja budžet ili kad se raspravlja o pitanjima od nacionalnog značaja, a decembra 1994. ukidanje TV prenosa traži poslanik SPS-a Miladin Tošić. Dok 1995. godine po prvi put nisu najzad ukinuti.

Inače praksa direktnih televizijskih prenosa skupštinskih zasedanja uspostavljena je 28. maja 1991. godine na predlog Mihajla Kovača, poslanika Stranke Jugoslovena. Njegov predlog da „prenosi sednica budu direktni i javni, s tim što će se pred svaku sednicu predsednik Skupštine i šefovi poslaničkih grupa dogovoriti o oportunosti prenošenja pojedinih tačaka dnevnog reda ili celih segmenata i o tome pre održavanja sednice obavestiti rukovodstvo RTS“ parlament je jednoglasno prihvatio.

Sledi hronologija ukidanja TV prenosa:

8. decembar 1994: Skupština Srbije je usvojila novi Poslovnik o radu. Predlog poslanika SPS-a Miladina Tošića da Skupština donese odluku o zabrani direktnog TV prenosa sednica parlamenta je odbačen sa obrazloženjem da nije podnesen u formi koja je predviđena Poslovnikom.

Kao obrazloženje Tošić navodi da su direktni TV prenosi „skupi i neracionalni“ i da ih poslanici koriste za raspravu mimo utvrđenog dnevnog reda, čime se dovodi u pitanje ostvarivanje zakonodavne funkcije skupštine.

26. jul 1995: Mimo najavljenog dnevnog reda, na predlog Zorana Anđelkovića, zamenika šefa poslaničke grupe SPS-a, socijalistička većina izglasala je da se ukinu direktni televizijski prenosi skupštinskih sednica.

Dragan Tomić, predsednik Skupštine Srbije, obrazložio je ovu odluku rečima: „Nećemo da trpimo nasilje u ovoj skupštini. Zbog direktnog TV prenosa zloupotrebljava se govornica.“

27. jul 1995: Poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove, Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije saopštile su da neće učestvovati u radu Skupštine Srbije ukoliko se ne poništi „nasiljem skupštinske većine doneta“ odluka o zabrani TV prenosa.

Zoran Đinđić je ocenio da je ukidanje televizijskih prenosa „besprimerno nasilje kojim je simbolično ukinuta i opozicija u Srbiji“. Za njega je to prekretnica na političkoj sceni, jer je „zatvaranjem jedinog prozora u javnost opozicionim strankama, ukinut i poslednji ostatak političke ravnopravnosti na relaciji pozicija–opozicija“.

27. avgust 1995: Demokratska stranka i Fond za razvoj demokratije podneli su tužbu Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti odluke republičke skupštine o ukidanju televizijskih prenosa.

24. oktobar 1995: Na početku redovnog zasedanja odlučeno je da nema direktnih TV prenosa sednica Skupštine. Poslanici opozicije nisu ni ulazili u skupštinsku salu, tako da su se o direktnim televizijskim prenosima izjašnjavali samo poslanici socijalističke većine i njihovi koalicioni partneri iz Nove demokratije. Protiv TV prenosa izjasnilo se 119 poslanika, sedam je bilo za, a trojica su se uzdržala. Predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić izjavio je za televiziju Studio B da će ubuduće Skupština na početku svakog zasedanja odlučivati o televizijskim prenosima.

U znak protesta poslanici opozicije su napustili Skupštinu i najavili da neće učestvovati na zasedanjima parlamenta dok se ponovo ne uvedu direktni tv-prenosi. Ocenili su da je odluka nezakonita i najavili nove metode političke borbe, a u sali su ostali poslanici vladajuće većine, Socijalističke partije Srbije i Nove demokratije.

U pauzi skupštinskog zasedanja, Tomić je novinarima rekao da su prenosi trajali „sve dok je u jednom trenutku pretila opasnost da se sednica pretvori u incident, jer je ‘jedna’ poslanička grupa potpuno zloupotrebila skupštinsku govornicu“. Tomić je rekao da Skupština ima potpuno legitimno pravo da ukine direktne TV prenose i izrazio nadu da će poslanici pojedinih opozicionih stranaka „ipak promeniti odluku i vratiti se u skupštinske klupe“. „Mislim da se možda radi i o malom hiru dela opozicije“, naglasio je Tomić i dodao da poslanici Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove, Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije, bojkotom sednice „uskraćuju pravo i obavezu da zastupaju interese svojih birača“. Tomić je rekao i da „lično misli da će bez prenosa Skupština efikasnije raditi“.

1. novembar 1995: Predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić je ocenio da je sednica jesenjeg zasedanja bila veoma uspešna. Po njegovom mišljenu Skupština je tako uspešno radila jer nije bilo televizijskog prenosa sa zasedanja.

14. novembar 1995: Na sastanku predsednika opozicionih klubova u Skupštini nije postignut dogovor o vanparlamentarnom delovanju i osnivanju alternativnog parlamenta.

17. novembar 1995: Zamrznuti su dalji pregovori opozicionih stranaka (DS, DSS, SPO, SRS i DZVM) o formiranju alternativnog parlamenta jer je tu ideju DS ocenio kao „suviše revolucionarnu i opasnu“.

25. decembar 1995: Skupština Srbije je bez prisustva poslanika opozicije tokom dvodnevnog zasedanja usvojila 23 zakona. U sali za novinare 108 opozicionih poslanika (Srpskog pokreta obnove i Građanskog saveza, Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i jedan poslanik koalicije partija Albanaca sa juga Srbije) održali su sednicu alternativnog parlamenta. Najavljena su stalna zasedanja do ponovnog uvođenja direktnih TV prenosa. Podržana je ideja o zajedničkom nastupu opozicije na izborima uz podsećanje da je na prethodnim izborima opozicija u ukupnom zbiru dobila pola miliona glasova više nego SPS. Najavljeno je da će sledeći korak biti osnivanje vlade u senci. Početak rada paralelnog parlamenta Dragan Tomić je prokomentarisao rečima: „Imali smo takve primere na Kosovu. Tamo je sve paralelno, ali to nije donelo rezultate. To je njihov problem, a ne naš. Mi radimo po zakonu.“

26. decembar 1995: U Skupštini Srbije poslanici opozicije formirali su alternativni parlament i najavili stalna zasedanja i izradu poslovnika.

25. januar 1996: SRS je predložio da sve vodeće opozicione stranke potpišu dogovor da neće sarađivati sa partijom na vlasti i njoj bliskim strankama.

1. februara 1996: Prostorije, u Skupštini Srbije, u kojima je trebalo da bude održana sednica alternativnog parlamenta, bile su zaključane, a lideri ovih stranaka su u stranačkim prostorijama u zgradi Skupštine nastavili usaglašavanje dokumenata (Rezolucija o ljudskim pravima i Deklaracije o demokratskoj Srbiji). Predstavnik SRS-a je najavio da njihova partija neće potpisati ova dokumenta.

29. decembar 1997: Izlazak opozicije iz skupštinske sale u julu 1995. godine najavio je period njenog najdužeg odsustvovanja.

Kad se konačno vratila, parlament je decembra 1997. godine doneo odluku da se direktni TV prenosi podrazumevaju.

13. maj 2003: Za vreme vanrednog stanja, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, Predsedništvo DOS-a dogovorilo se sa republičkom televizijom da se ukinu direktni TV prenosi skupštinskih zasedanja, i da se u informativnim emisijama emituju najznačajniji delovi izlaganja poslanika svih stranaka u parlamentu. Nakon toga Aleksandar Crkvenjakov, direktor RTS-a, ljubazno se odazvao pozivu parlamentaraca i sredinom meseca posetio Skupštinu Srbije u nameri da objasni poslanicima zašto su ukinuti TV prenosi. Crkvenjakov je rekao da za prenos nema velikog interesovanja i da ne postoji papir koji obavezuje RTS da i dalje prenosi sednice Skupštine. Socijalista Zoran Anđelković je objasnio (i pozvao se na sopstveno iskustvo): „Ako je politbiro DOS-a doneo odluku da nema TV prenosa, njega neće biti. Nemojmo da kritikujemo Crkvenjakova kao da je on doneo tu odluku. Takvu zloupotrebu službenog položaja direktor državne TV ne bi nikad smeo da donese, ne bi mu palo na pamet. Ja učestvujem u parlamentu deset godina i znam kako to funkcioniše.“

Predsedavajuća sednice Gordana Čomić odbila je prigovore opozicije, objasnivši da se „ukinutim prenosom“ ne povređuje skupštinski Poslovnik, pošto se u njemu nigde ne pominje obaveza da se direktno prenose sednice parlamenta. Ona je rekla da su sednice Skupštine javne, a da su direktni TV prenosi „demokratska tekovina, koju svi delimo“.

„Pitanje direktnih TV prenosa je tehničke prirode, ništa više i ništa manje“, izjavila je Gordana Čomić.

22. maj 2003: „Ni dvadeset dana po ukidanju vanrednog stanja nema direktnih TV prenosa iz republičke skupštine. Zbog toga se u parlamentu vodila žestoka bitka dva politička bloka. DSS i opozicija su poručili direktoru RTS-a Aleksandru Crkvenjakovu da će, ako ne vrati kamere u salu, otići u zatvor. Oni su podsetili da postoji odluka Skupštine iz 1997. godine o direktnom prenosu koja i danas važi i da deo finansija koje RTS uživa potiče iz budžetskih rezervi“. („Vreme“ br. 646, od 22. maja 2003)

5. avgust 2003: Prilikom predstavljanja polugodišnjeg rada Narodne skupštine, ocenjeno je da je usvajanje reformskih zakona išlo brže nego u prethodne dve godine. Ukidanje TV prenosa navodi se kao važan razlog ređeg javljanja poslanika za reč, naročito u poslepodnevnim skupštinskim satima.

30. januar 2004: U nastavku konstitutivne sednice Skupštine Srbije poslanici izbornih lista DSS, DS, G17 plus i SPO-NS traže između ostalog i izmenu poslovnika Skupštine i obezbeđenje TV prenosa sednica i drugih odluka kojima će se urediti efikasan i javan rad Skupštine.

3. mart 2004: Prilikom izbora vlade novi premijer Vojislav Koštunica najavljuje novu praksu po kojoj se „dozvoljava da se o vladi čuje svaki glas u Skupštini i da to, prateći TV prenose sednica, čuju svi građani Srbije“. Novim poslovnikom Skupštine ponovo su uvedeni TV prenosi.

21. jul 2006: Poslanici SPS-a i SRS-a Ivica Dačić i Aleksandar Vučić najoštrije su odbacili predlog NUNS-a da budu prekinuti prenosi skupštinskih sednica na RTS-u. Dačić je najavio da „ako ikome padne na pamet da ukine TV prenose“ socijalisti neće učestvovati u radu Skupštine. Dačić i Vučić su primetili da je „takozvani demokratski blok“ godinama tražio prenose, a sada se neki tome protive. „Kada dođe na vlast, opozicija radi isto što je radila prethodna vlast“, mudro je zaključio Dačić.

12. septembar 2007: Predsednik Skupštine Oliver Dulić prekinuo je prvu sednicu jesenjeg zasedanja kada je RTS, zbog prenosa utakmice odbojkaške reprezentacije, isključio kamere u skupštinskom zdanju. Skupština Srbije zapala je u „televizijsku blokadu“ jer poslanici neće da rade bez TV prenosa, a RTS kaže da ne može da prenosi sve sednice. Dulić je objasnio da je njegova obaveza da obezbedi javnost rada parlamenta i da će sednice i ubuduće biti prekidane kada ne bude TV prenosa.

18. septembar 2007: Direktni televizijski prenosi skupštinskih zasedanja su demokratska tekovina koju treba nastaviti, uz vođenje računa o interesima RTS-a, zaključeno je na sastanku predsednika Narodne skupštine Olivera Dulića i članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije.

24. septembar 2007: Republička radiodifuzna agencija objavila je „Obavezujuće uputstvo“ kojim naređuje RTS-u da prenosi sva zasedanja parlamenta u periodu do 18 časova, a direktor RTS-a Aleksandar Tijanić najavljuje da će spor sa RRA oko prenosa epilog možda dobiti i na sudu.

Desetak dana pre toga poslanici Radikalne stranke i Socijalističke partije, demonstrativno su napustili sednicu, zbog prekida direktnog TV prenosa.

Na istoj strani, uz radikale i socijaliste, našli su se i predstavnici stranaka koje se mogu smatrati njihovim antipodima: poslanici Liberalno-demokratske partije, pa i Demokratske stranke.

21. novembar 2007: Savet Republičke radiodifuzne agencije odlučio je da obavezujuće uputstvo preinači u preporuku.

12. jun 2008: Obavezujuće uputstvo koje je doneo Savet RRA po kome je RTS obavezan da prenosi sednice srpskog parlamenta, nije saglasno sa Ustavom i zakonom, odlučio je Ustavni sud Srbije.

10. januar 2009: Direktni prenosi sednica Skupštine, prema mišljenju vladajuće većine, jesu jedan od razloga za opstrukciju rada parlamenta koji vrši opozicija. Međutim, i dalje se drže stava da su TV prenosi demokratska tekovina koju treba očuvati, a da problem opstrukcije treba rešiti drugim merama. Ipak, novim poslovnikom najavljene su izvesne izmene i u načinu prenosa rada parlamenta.

Poslanik DS-a Srđan Milivojević smatra da su TV prenosi tekovina koju treba negovati: „Za to smo se izborili 5. oktobra i malo mi je smešno da se sada na to pravo pozivaju oni koji su bili najveći uzurpatori svih prava i sloboda.“

27. januar 2009: Skupština Srbije juče nije radila ni puna tri i po sata, jer RTS u ostalim terminima nije prenosio skupštinsko zasedanje, nego tenis, rukomet i Svetosavsku akademiju. Na pitanje kako je vladajuća većina dozvolila da Skupština radi skraćeno zbog prenosa sportskih događaja, predsedavajuća sednice parlamenta Gordana Čomić samo je slegla ramenima, jedino su se poslanici LDP-a usprotivili odluci poslanika da ne rade bez direktnog prenosa sednica na RTS-u.

1. februar 2009: Šefovi poslaničkih grupa u Skupštini i direktor RTS-a Aleksandar Tijanić nisu se na sastanku u parlamentu dogovorili o direktnom televizijskom prenosu sednica, pa je predloženo da se formira radna grupa koja će se pozabaviti tim problemom. „Osnivanje radne grupe je predložila predsednica parlamenta i ta grupa bi trebalo za sedam dana da preporuči kako će javnost Srbije da prati zasedanja“, izjavio je Tijanić povodom dogovora.