Ovih dana je izašla iz štampe zanimljiva foto-monografija povodom značajnog jubileja Rotografike
Štamparija Rotografika ima sedište u Subotici, ona je među najpoznatijim štamparijama u regionu i sa svojim tehničko-tehnološkim kapacitetima danas predstavlja lidera u štampanju ne samo u Srbiji, nego je po kvalitetu svojih usluga poznata širom Evrope.
Deo pisane prošlosti počinje 13. novembra 1920. godine kada je Direkcija državnih železnica za svoje potrebe kupila Sabadoševu štampariju i osnovala novu, pod imenom Železnička štamparija. Pored postojećih nekoliko mašina na ručno-nožni pogon i nekoliko regala slova koje je štamparija imala, kreće se u nabavku mašina i raznih fontova slova za štampanje kartonskih voznih karti, redova vožnje, blokova i svih obrazaca koji su bili potrebni železnici za nesmetan rad.
Proizvodni program Železničke štamparije je sve do 60-ih godina prošlog veka namenski bio vezan za potrebe železnice. Širenjem tržišta i sve većim zahtevom za novim, kvalitetnijim grafičkim proizvodima, štamparija ulaže u nove štamparske kapacitete, te uvodi mehanografsku štampu za proizvodnju mehanografskih obrazaca za automatsku obradu podataka. Vezujući svoje ime za novi proizvodni program (biro opremu), štamparija je 1. 7. 1969. godine promenila ime u Birografika, Izdavačko-štamparsko preduzeće Jugoslovenskih železnica.
Pored mehanografskih proizvoda, posebno poglavlje u razvoju štamparije predstavlja razvoj ofset štampe sa kojom Birografika postaje vodeća štamparija u zemlji. Nove, produktivnije mašine zahtevale su i veći prostor za njihov rad, prostorije na staroj adresi postale su premale za jednu savremeniju proizvodnju te se kreće u izgradnju novog prostora za štampariju. Od 1974. godine štamparija nastavlja rad na novoj adresi, Segedinski put broj 72 na kojoj je i danas.
Štamparija sa novim imenom Rotografika prvi put se pojavljuje 2002. godine kada Birografika a.d. ulazi u zajedničko ulaganje sa već iskusnom štamparijom Radin iz Zagreba i kreće se u novi proizvodni program. Štamparija Rotografika pušta u rad 2003. godine prvu revijalnu kolornu rotaciju u Srbiji.
Prelomna godina u razvoju Rotografike bila je 2005. godina kada Radin d.o.o. Zagreb kupuje i kompletan udeo Birografike a.d. i postaje jedini osnivač i vlasnik Rotografike.
Veoma važan period u razvoju štamparije Rotografika obeležila je nabavka nove šesnaestostranične kolorne rotacije „Komori“, nove četvorobojne štamparske mašine sa lak verkom „KBA“, kao i mašine za automatsko razvijanje ofset ploča „Lucher“.
Sledeću važnu stranicu u svojoj istoriji Rotografika ispisuje realizacijom novog investicionog plana 2007. godine i to: nabavkom savremene opreme – tridesetdvostranične kolorne rotacije, osmobojne ofset štamparske mašine, opreme za povez knjiga u mekom i tvrdom uvezu, kao i opreme za izradu štamparske forme A-0 formata.
Pored ne malog angažovanja i ulaganja oko nabavke i stavljanja u proizvodnju nove opreme, značajno mesto u monografiji zauzima i poglavlje o muzeju Rotografike.
Nošeni znanjem kako su mnoge generacije sentimentalno bile vezane za ovu štampariju, kroz njenu dugogodišnju istoriju, sa sačuvanim starim alatima i mašinama koje su nekada obezbeđivale mnogima egzistenciju, tim Rotografike donosi odluku da te iste mašine restaurira i otvori u svojim prostorijama mali muzej starog pribora i grafičkih mašina. Takva odluka pokazala se kao ispravna i kao još jedan odličan poslovno komercijalni ali i edukativni potez, jer u Rotogafiku danas, pored ostalih, dolaze i studenti grafičkih fakulteta iz regiona, ljudi željni istraživanja ove oblasti i njene istorije. Ovo je sada jedno od retkih mesta gde se može videti koje su se mašine koristile prilikom štampe. Muzej danas poseduje drvena slova, olovna slova, mašine za tipo-štampu, cinkografiju, linotip, monotip, ručne alate za povez knjiga, jednoglave mašine za klamanje koje su se odavno prestale koristiti.
Na kraju priče o 100-godišnjem razdoblju lidera u štampi sa ovih prostora, od osnivanja Železničke štamparije, pa do Rotografike, čiji je jubilej povod za objavljivanje reprezentativne foto-monografije, veoma je važno napomenuti da je njen autor Antun Bašić. Gospodin Antun Bašić je celi radni vek proveo u ovoj štampariji, od Birografike do Rotografike, čitavih 45 godina bio je na različitim pozicijama. U penziju je otišao sa mesta generalnog direktora štamparije Rotografike, a odvojio je vreme da se posveti foto-monografiji kroz svoj pogled i emocije koje su ga nosile dugi niz godina. Mnogo toga je pretvorio u pisani oblik kako ova štamparija ne bi dobila prilike da ikada bude zaboravljena, te da zadrži primer lidera mnogim budućim generacijama.
Danas, u godini jubileja kao i u poslednjih sedam godina, na čelu Rotografike se nalazi gospodin Boris Skenderović, kome je moto sačuvati timski rad i ostvariti vizije mladih, koji žele da rade i ostanu na ovim prostorima. Borisove reči ostavljaju dubok trag u mislima: „Kada ste na čelu firme koja proizvodi knjige, magazine i prospekte i koja je prva, ne samo u Srbiji nego i u ovom delu Evrope, osećate veliku odgovornost i obavezu. Ne samo kao rukovodilac nego i kao čovek koji ima pozitivan stav, osećanja i viziju, koji se ne bori samo za firmu nego i za svakog zaposlenog, morate biti istrajni i imati čvrste stavove i uverenja i težiti uvek ka boljem, kako bi uspeh bio uspeh svih nas. Svi moji prethodnici imaju veliki udeo u razvoju i izgradnji Rotografike kao simbola kvalitetne štampe. I pored velike ekspanzije interneta i razvoja digitalnih medija, mi ćemo uspeti opstati i sačuvati štampane proizvode timskim radom i uvek novim idejama. Verujem da štampani mediji imaju budućnost, a Rotografiku u tom budućem vremenu i dalje vidim kao lidera u štampi i važnog činioca ekonomskog razvoja ovog regiona.“
U foto-monografiji Rotografike mnogo toga ostalo je nedorečeno, ali sada je velikim delom mnogo toga zapisano. Od prvih pisanih tragova na našim prostorima, redova vožnje i voznih karata, do nastajanja savremenih reprezentativnih knjiga, časopisa i publikacija, najavljujemo da nam stiže impresivna monografija koja otkriva mnogo više od istorije štamparstva na našim prostorima u godini našeg jubileja.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
