U optužnici koja je podignuta protiv Antića, Momčilovića i ostalih nigde u spisu se ne pominje snimani razgovor, niti je dostavljen kao dokaz, pa ostaje pitanje ko je to uradio i način na koji je snimak pribavljen. Ako to nisu BIA i policija, ko jeste? Neki drugi državni organ ili je u pitanju “privatna inicijativa”
Odrediti pritvor bez ijednog dokaza, to je moglo i to može samo pravosuđe u Srbiji. I kad zakonski rok istekne, onda nikom ništa. To je na svojoj koži osetio bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, koji je posle isteka zakonskog roka od šest meseci pritvora zbog benigne optužbe pušten da se brani sa slobode, a da optužnica nije podignuta. Šest meseci borbe sa stenicama u zatvorskoj ćeliji u zatvoru “Klisa” u Novom Sadu ne može se opisati, rekao je svojevremeno za “Vreme” Antić, a Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde do danas niie objasnila zašto ljudi u pritvoru robijaju u nehumanim uslovima, koji uključuju i stenice.
Sada je Antić ponovo u pritvoru, zajedno sa još šest ljudi, pod sumnjom da su pripremali ni više ni manje nego državni udar i krivično delo “pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka i pripremanje dela protiv ustavnog uređenja Republike Srbije”. Opasne teroriste koji su se okupili, u prolazu, u jednoj kafani u Kraljevu, navodno je snimila BIA, ali nije dala tužilaštvu jer nisu imali sudski nalog za to. Snimak su dali prorežimskim medijima – a kad te televizija “Informer” objavi u svom udarnom terminu, nije potreban sud da bi bio proglašen krivim, dovoljni su Dragan J. Vučićević i zamenik mu Dejan Vukelić.
“OPASNA NEKA ZASTAVA”
Autor ovog teksta poznaje dvojicu uhapšenih i sa njima je u prijateljskim odnosima, pogotovo sa osumnjičenim Brankom Momčilovićem Majkanom, kapetanom prve klase u penziji, ratnikom od Slovenije preko Krajine do Kosova, te nazvati njega izdajnikom i teroristom isto je kao i da Centralna otadžbinska uprava SNS proglasi Vojislava Šešelja Majkom Terezom.
Neko je odlučio da su Majkan, Antić i ostali “teroristi”, i to je tako. Kao predsednik Vojnog sidikata Srbije Antić je na sebe navukao bes vlasti, a od njegovog hapšenja i smene sa čela sindikata ta organizacija je naprečac zamukla, a na rukovodeća mesta došli su podobni ljudi. Ali šta ćemo sa Majkanom i ostalima?
Majkan Momčilović, Ličanin, sa završenom Vojnom gimnazijom i Vojnom akademijom, nekadašnji oficir 24. bataljona Vojne policije Vojske Jugoslavije, koji je sa svojim ljudima 1999. godine držao liniju od Paštrika do Košara, bio im je trn u oku, nisu mu mogli naći bilo šta “antipatriotsko”. Kao i što je pre toga, u ratu u Krajini, bio komandir čete Vojne policije u Kordunaškom korpusu i sprečavao nadležne starešine i političare da švercuju robu prema 5. Korpusu Armije BiH. Majkanove zasluge za odbranu Srbije naprečac su zaboravljene, njih se sećaju samo njegovi vojnici iz tog perioda: junački ih je predvodio u odbrani svakog pedlja zemlje. I sačuvao im živote. Zauzvrat, 15. marta su ga, na ulazu u Beograd, po naredbi BIA, zaustavili policajci na naplatnoj rampi u Bubanj potoku jer je u susednim kolima bila zastava Srbije na plastičnoj cevi dužine dva metra. Pripisana je njemu. Opasna neka zastava, on priznao, i policajci ga pustili na slobodu, i sami se smejali.
Posle ovog krenuli su napadi na Momčilovića i Antića preko društvenih mreža, a kulminirali su njihovim hapšenjem nakon što su prisluškivani snimak razgovora u restoranu jednog hotela u Kraljevu objavili “Informer” i drugi režimski mediji. Zanimljivo je, dakle, što tog snimka nema u optužnici, jer ga je BIA napravila na nezakonit način, ali to za tužilaštvo nije važno. Taj takozvani dokaz se ne nalazi ni u spisu predmeta, jer je za tužilaštvo važno da je negde objavljen i na to se pozivaju. To što vlasnik “Informera” Dragan J. Vučićević i njegova “desna ruka” Dejan Vukelić ne odgovaraju za sve laži koje javno iznose, nikog od nadležnih ne zanima.
BESKONAČAN PRITVOR
I onda nastaje pravosudno “zamešateljstvo” – Antić, Momčilović i ostali od 25/26 juna leže u u pritvoru, a sud ne odlučuje o njihovom slučaju, uvek je u pitanju neki “neradni vikend”. U zapisniku sa prvog saslušanja pred tužiocem u Beogradu (ipak se radi o terorizmu) Antić, inače diplomirani pravnik, ne samo da je negirao ono što mu se stavlja na teret, a to je terorizam, nego je konstatovao da je sve što je u krivičnoj prijavi navedeno proizvod insinuacija koja potiču od BIA i VBA, i da navodi nisu potkrepljeni nijednim dokazom. “Smatram da sam žrtva progona koji ove dve agencije primenjuju na mene u poslednjih pet godina, a koji progon se intenzivirao nakon podnošenja krivične prijave s moje strane u pravcu zloupotreba koje su vršene u kasarni u Pančevu i to tako što su kasarnu koristile kriminalne grupe Veljka Belivuka, Saleta Mutavog i Novaka Nedića. Progon od BIA se intenzivirao nakon što je na mesto direktora postavljen Aleksandar Vulin”, izjavio je Antić tužilaštvu.
On je o hapšenju rekao i sledeće: “Ja sam sinoć (25. jun) od 21 čas i pre toga gledao emisiju na TV “Informer”, a pre toga su bile i najave u vezi te emisije. Tu su pušteni snimci hapšenja Ivana Matovića, prikazani inicijali svih nas kao da smo lišeni slobode, iako sam ja u tom trenutku bio u kući u kojoj je već bila policija. Policajci, međutim, ništa nisu preduzimali jer su čekali naredbu za pretres, tako da smo svi gledali televiziju. U jednom delu emitovani su transkripti razgovora koje smo mi vodili u bašti (hotela u Kraljevu) 21. jula. Ja sada nisam siguran u autentičnost tog snimka, odnosno da li on verno prikazuje šta smo mi pričali. Iz navedenih razloga smatram da su takvi snimci procesno neupotrebljivi, jer su već prikazani na televiziji, smatram da su time kompromitovani i nezakoniti. Čak i da na tim snimcima postoji izvršenje krivičnog dela – oni ne bi mogli da služe kao dokaz.”, rekao je Antić. On je, objašnjavajući suset u restoranu hotela u Kraljevu, rekao da su, u pauzi odlaska u manastir Karno u Republici Srpskoj, kod Srebrenice, gde se održavao sastanak ratnih veterana, svratili na kafu da bi se videli sa sada optuženim Ivanom Matovićem i ostalima, i da nije bilo nikakvog razgovora o državnom udaru, to je bila nepovezana priča i pričalo se sa teme na temu, “jednom rečju uobičajen razgovor između prijatelja”. “Sećam se čak da sam sa Momčilovićem prokomentarisao da ne bi bilo dobro da dođe do bilo kakvog incidenta 28. juna i da treba učiniti sve da do toga ne dođe… Dakle, želim da kažem da ni na jedan način nismo govorili o nasilnoj promeni ili rušenju ustavnog uređenja. Želim da napomenem da smo svi mi bivši pripadnici Vojske Jugoslavije, a zatim i Vojske Srbije, da smo položili zakletvu koja nas obavezuje na poštovanje ustavnog poretka i da istu i dalje poštujemo”, naveo je Antić.
Osumnjičeni Momčilović rekao je tužiocu da nije član nijedne stranke, a da je na ranije proteste, kao patriota i otac dvoje dece, išao da zaštiti studente od napada i da je u baštu restorana u Kraljevu, dok su sedeli, došao i seo neki nepoznati čovek, za koga ne zna ko ga je zvao”. “Ja ne znam da li je taj nepoznati došao sa (Ivanom) Matovićem, pričali smo na neobavezne teme, ne znam šta je pričao taj nepoznati, ne mogu o tome ništa da kažem. Malo smo se šalili, bila je neka zafrkancija… Ne znam da li sam ja tad rekao, ili Novica, da ćemo o protestima pričati posle Srebrenice, i to smo rekli tad, tu, za stolom, u tom restoranu. Nije tada sa nama bila nikakva ženska osoba”, naveo je Momčilović. On je, potvrđujući da ide na proteste, istakao da na njih ne nosi ništa, “ni nožić”, ništa osim zastave, a da je bio u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Čačku, a u Kosjeriću i Zaječaru nije, jer vojni veterani koje predstavlja ne idu tamo gde se meša politika.
OPTUŽNICA BEZ DOKAZA
U optužnici koja je podignuta protiv Antića, Momčilovića i ostalih nigde u spisu se ne pominje snimani razgovor, niti je dostavljen kao dokaz, pa ostaje pitanje ko je to uradio i način na koji je snimak pribavljen. Ako to nisu BIA i policija, ko jeste? Neki državni organ ili je u pitanju “privatna inicijativa”?
Poseban presedan je da tužilaštvo snimak koji je objavljen u prorežimskim medijima uzima “zdravo za gotovo”, kao istinit i verodostojan, kršeći pri tome sve zakonske procedure. Tužilaštvo čak i sudu podnosi te snimke kao dokaz, pozivajući se na “objave u medijima”. Ko je snimio razgovor, tužilaštvu će biti teško dokazati ili imenovati, pošto BIA i policija očigledno pokušavaju da od toga operu ruke. A neće se prijaviti ni neka od novinarki “raznoraznih informera”. Zbog svega toga optužnica bi pala na svakom normalnom pripremnom ročištu, ali to što ljudi dotle trunu u zatvorskim ćelijama dobitak je za vlast. To što će im država platiti odštetu kad budu oslobođeni, ne boli njih, ići će iz džepova svih građana, uključujući i nezakonito uhapšene i članove njihovih porodica.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТV kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
