foto: darko vojnović
Aktuelna vlada Srbije nalazi se u drugoj polovini mandata i neophodno je da preduzme neke korake koji će obeležiti njenu vladavinu i otkloniti sumnju da opstaje zbog slabe i razjedinjene opozicije. Poslednji je čas da učini i nešto više za opštu dobrobit
Najgore je što se odsustvo vidljivog uspeha koalicione vlade nadoknađuje sve češće grlatim populizmom, a na taj talas neko je izgleda navukao i Borisa Tadića, predsednika Srbije, koji bi da menja prirodu i društvo, pa se zalaže da naši preduzetnici budu srpski tako što će svoje pare držati kod kuće, a i njemu je jasno da im je nešto jeftinije i mnogo sigurnije da ih drže, recimo, na Kipru.
Uostalom, nek pita Novaka Đokovića šta je to privlačno u, recimo, Monte Karlu.
Sudbina vlade, odnosno ljudi u njoj, nije od bitnog javnog interesa. Ali, sudbina naroda jeste. Utoliko izmišljene i stvarne priče o rekonstrukciji vlade imaju smisla jedino ukoliko se tiču i personalnih promena, a ne samo magle oko smanjivanja broja ministarstava i tobožnjih ušteda u tom kresanju.
Srećko Mihajlović, ozbiljan istraživač socijalne patologije srpskog javnog menjanja, piše o tome (u „Politici“) da je deset godina posle oktobarskog prevrata postotak građana čija su raspoloženja obeležena nadom opao sa 23 na 19 odsto, a ona obeležena verom da će biti bolje sa 41 na 24 odsto. Broj pozitivno raspoloženih građana opao je sa tri četvrtine na polovinu. No, ova polovina je znatno veća od one dve trećine građana koji su godinu dana pre oktobarskih promena 2000. svoje raspoloženje slikali crnim bojama. U sadašnjoj slici pak pored mnogih crnih tonova nalazimo i nimalo ružičastu ocenu dometa „oktobarskih promena“.
Naime, prvi put posle deset godina, domet oktobarskih promena je loše ocenjen. Dominira ocena o odsustvu promene, gotovo 38 odsto građana kaže da je sve ostalo isto, 28 odsto tvrdi da je to početak propadanja Srbije, a tek 16 odsto „oktobar“ vidi kao početak demokratskih promena.
SPINOVANJE: Dogorelo je, dakle, do nokata, a rekao bih da se s nama sprdaju i političari i mediji nahranjeni „spinovanim sadržajem“ po kome bi i Ivica Dačić mogao biti premijer, što je jednako verovatno koliko bi to mogla biti Šeherezada iz onog turskog serijala.
Ako bi premijer podneo ostavku kako bi na to mesto došao neko drugi, to bi trebalo da konstatuju poslanici, bez rasprave, na hitnoj sednici Skupštine. Od tog trenutka vladi prestaje mandat i predsednik Tadić je dužan da pokrene postupak za izbor nove. Ukoliko se drugi tim ne izglasa u roku od 30 dana, raspušta se parlament i raspisuju vanredni izbori. Tako propisuje Ustav a ne verujem da bi Boris Tadić, u ovom trenutku, rizikovao da ide na vanredne izbore.
Kad bi se sad svodio bilans, vlada bi mogla da se pohvali samo nečim na čemu se izbori ne dobijaju: da nije bilo nekih blagovremenih mera, živelo bi se, kako je na nekom neformalnom skupu rekao Mirko Cvetković, premijer, jedno 30 odsto gore!
Svi znamo da je ovu vladu bilo teško sastaviti, ali još je teže napraviti rekonstrukciju te iste vlade, onu vrstu rekonstrukcije koja nije kozmetičke prirode. Ako je tačna ocena Srećka Mihajlovića, a svi osećamo da je tačna, onda je pravo pitanje mogu li novi ljudi da preuzmu funkcije, a nije pitanje da li će ministara biti ovoliko (24) ili onoliko (17).
Lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić, tvrdi je da je aktuelna vlada „najskuplja, najglomaznija i najneefikasnija vlada bez budućnosti“.
On je ocenio da „nije normalno“ da vlada ima 24 ministra, 54 državna sekretara i 108 pomoćnika ministara i naglasio da je ideja te stranke da se prepolovi državna administracija.
„Hajde da otklonimo nešto na šta ekonomska kriza ne može da utiče i da tako smanjimo broj onih koje izdržava ova sirotinja“, rekao je lider naprednjaka u emisiji na RTS-u i dodao da je aktuelna vlada „stalno u predizbornim godinama i da neće da se upusti u rezove, jer nema hrabrog i odlučnog čoveka koji bi to uradio“.
Tako govori lider stranke koji po oceni jednog nepristrasnog analitičara narodu prodaje ostatke Tadićevog ručka, ali to što kaže nije baš i netačno, posebno u delu koji se tiče budućnosti. U suštini, ideju o rekonstrukciji vlade – verovatno u januaru iduće godine – svi prihvataju, a ozbiljan svet se nada da to neće biti „šminkanje mrtvaca“, već pokušaj da se narodu ulije nova vrsta energije i vere u budućnost, što znači i da će doći do promene u personalnom sastavu vlade.
BIZNIS IDEJA: Mnogi bi, posebno ljudi iz sveta biznisa, na čelu vlade voleli da vide Dragana Đilasa, ali tu postoje dve prepreke: pod jedan – promena premijera podrazumeva već pomenutu rizičnu proceduru propisanu Ustavom, a – pod dva – Đilas ne izgleda kao čovek koji bi pristao da „bude čuvar vlade u zimskom periodu“, niti bi pristao na ulogu Mirka Cvetkovića, koji se, kako svedoče mediji, u nekoliko navrata žalio kako ne može voditi vladu u kojoj svi „trče“ u Predsedništvo na Andrićev venac.
S druge strane, personalno nova vlada mogla bi da rastereti Borisa Tadića uloge „dežurnog krivca“ za sve brljotine u društvu, uključujući tu i skandal oko dodele Nobelove nagrade za mir (vidi str. 13). Sa politički slabom vladom, vladom koja ima sve niži ugled u javnosti, Tadić preuzima sve više uloga na srpskoj političkoj pozornici i liči na seriju koja se s ponosom predstavlja: „Selo gori, a baba se češlja.“
Božidar Đelić je, gostujući prošle nedelje u emisiji „Upitnik“ na RTS-u, rekao da razgovori o rekonstrukciji nisu počeli, ali kako smatra da postoji konsenzus da se krene u rekonstrukciju, te da je važno da bude analize rada resora, jer Srbiji ne treba marketinška rekonstrukcija vlade. Više izvora „Vremena“ potvrđuju nam da u vladi o tome nisu vođeni razgovori i tvrde da nemaju ni saznanja da je o tome vođena bilo kakva rasprava u vrhovima koalicionih stranaka, ali ne isključuju mogućnost da se „oni dogovaraju očima“.
Na pitanje da li će rekonstrukcija uključiti i smenu premijera Mirka Cvetkovića, Božidar Đelić je odgovorio da se o tome nije raspravljalo, te da će odluku o eventualnim personalnim promenama donositi šefovi stranaka koji čine vladu.
„Pobornik sam da se pojave neka nova lica, koja će doneti novi elan i energiju“, rekao je Đelić i dodao da bi bilo dobro da u vladi bude i iskusnih i onih koji će uneti svežinu.
Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić – rekli bi, ni kriv ni dužan – pominjan je kao novi premijer. Izjavio je da do sada nije bilo nikakvih razgovora, niti konkretnih pregovora o rekonstrukciji vlade.
Dačić je dodao da su socijalisti spremni da o tome razgovaraju ukoliko bude konkretnih predloga. Nije razgovarano o smeni ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, da partija nije imala primedbe na Jeremićev rad i ne želi da ulazi u to kakva će biti odluka DS-a o tome.
ŠPEKULACIJE: Problem koji otvara rekonstrukcija vlade, špekulišu beogradski mediji, ogleda se u činjenici da to ne bi moglo da bude samo smanjenje broja resora, već novi krug pregovora o vladi. Ukoliko varijanta sa Dačićem kao premijerom prođe, ostaje slobodno mesto ministra policije, pa se postavlja pitanje ko bi došao na mesto prvog policajca Srbije. Iako je Dragan Šutanovac u pregovorima oko formiranja vlade bio pominjan kao kandidat za mesto zbog uspeha koje ima u sektoru odbrane, teško će se odreći funkcije ministra vojnog. Vladajuća koalicija ima veliko poverenje u sadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića, ali je stav da bi bilo šteta odreći se operativca i trenutno se ipak traži politička figura. Posle afere „Nobel“ dovedeno je u pitanje mesto ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, o čijoj smeni će se raspravljati odmah nakon izbora, a na listi DS-a za rekonstrukciju su i Slobodan Milosavljević, Saša Dragin i Svetozar Čiplić, kao i Bogoljub Šijaković.
Kada je reč o G17 plus, pored Dinkića, jedino mesto koje se trenutno ne dovodi u pitanje je mesto ministra zdravlja Tomice Milosavljevića iako su u DS-u nezadovoljni njegovim radom. Dinkić može da računa da oko ostanka bez fotelje problem ne bi pravila ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, a pitanje je da li bi resor sporta i omladine Snežane Samardžić-Marković ostao u sadašnjem obliku ili bi mu bila dodata prosveta ili – nauka.
Kalanovićeva je za agenciju Fonet izjavila da želi rekonstrukciju vlade jer bi sa manje ministarstava, efikasnijim radom i odličnom koordinacijom u narednih 15 meseci mandata mogla više da razdrma Srbiju. Ona je najavila da ćemo „možda već krajem januara dobiti neku drugačiju vladu“. „Sa 15 ministarstava imaćemo bolju efikasnost. Ministri moraju da budu odgovorni i svesni da ministarstva moraju imati širi dijapazon poslova, nego što je to do sada bilo“, napomenula je Kalanovićeva. Prema njenim rečima, rekonstrukciju vlade moraju da prate ozbiljna strategija, ozbiljan konsenzus oko glavnih pitanja i ozbiljni ministri koji će se boriti s tim velikim ministarstvima. Za Kalanovićevu ne predstavlja problem pitanje opstanka Ministarstva za NIP, koje će „možda biti pripojeno nekom drugom ministarstvu, a možda će neki drugi biti pripojeni nama“.
Sad nam treba neka vlada koja će da obnovi nadu ljudi da postoji bolji život, a to, ruku na srce, traži nove ljude, a ne manji broj ministara.
„Ako se pogledaju rezultati vlade kao tima, mislim da je ovo tim koji pobeđuje i da ga ne bi trebalo menjati.“
Premijer Mirko Cvetković, „Pres“, 5. decembar 2009.
„Premijer Cvetković i ja smatramo da bi to bilo veoma korisno. Rekonstrukcija Vlade nije moja nadležnost, već je u nadležnosti premijera, ali je za rekonstrukciju Vlade potrebna saglasnost svih partnera.“
Boris Tadić, predsednik Srbije, „Pres“, 5. decembar 2009.
„Ideja o rekonstrukciji Vlade je aktuelna duže vreme.
Neka buduća vlada ne bi trebalo da ima više od 15 članova, a ova bi morala da bude smanjena, za šta postoje mogućnosti.
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, „Danas“, 4. februar 2010.
„Građani više očekuju od Vlade da vodi ozbiljnu ekonomsku politiku, nego da se rekonstruiše. Rekonstrukciju bi eventualno mogli da iniciraju sami ministri na Vladi. DS će podržati te razgovore, ali oni nisu ni počeli.“
Jelena Trivan, portparol DS–a, „Večernje novosti“, 4. februar 2010.
„Važnije je sada da rekonstruišemo Gazelu nego Vladu. Ali, načelno, SPS podržava sve razgovore koji bi doveli do efikasnijeg funkcionisanja institucija.“
Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS–a, „Večernje novosti“, 4. februar 2010.
„Vladi Srbije više je potrebna rekonstrukcija koja se ne svodi samo na broj ministarskih mesta, nego na analizu kako ministri rade i da li je potrebno neko političko osveženje u vladi, što je, naravno, stvar onih stranaka koje su te ljude i predložili na ova mesta.“
Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, Tanjug, 10. februar 2010.
„Lično smatram da ova vlada nije prevelika, kako se to zamera u javnosti. Ako uporedite sadašnji sastav ministara sa brojem članova Vlade od 2000, pa i pre toga, videćete da ovaj kabinet nije glomazan.“
Mirko Cvetković, premijer, „Večernje novosti“, 10. jul 2010.
„Ne postoji potreba za rekonstrukcijom Vlade. Svoj posao radimo predano, dobro i efikasno. Rezultate ne vide samo oni koji ne žele.“
Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade, „Večernje novosti“, 10. jul 2010.
„O tome (rekonstrukciji prim. aut) razgovaraćemo posle skupštine DS-a, na kojoj ćemo razmatrati kako da na najbolji način iskoristimo ostatak mandata ove vlade u cilju ispunjenja obećanja datih na prošlim izborima. To je neophodno kako bismo i posle 2012. godine imali kontinuitet politike.“
Boris Tadić, predsednik Srbije, „Pres“, 19. oktobar 2010.
„Rekonstrukcija Vlade morala bi dobro da se pripremi, uz konsenzus koalicionih partnera, kako bismo izbegli političke trzavice. Smatram da su ministarstva uglavnom dobro radila.“
Mirko Cvetković, premijer, „Večernje novosti“, 21. oktobar 2010.
„Za Srbiju bi jedino imala smisla hitna i temeljna rekonstrukcija politike vlade i odustajanje od ambicije države da o svemu odlučuje.“
Čedomir Jovanović, predsednik LDP–a, za „NIN“ citirano prema listu „Blic“, 28. oktobar 2010.
„Rekonstrukcija vlade je večna tema i zavisi od dogovora koalicionih partnera.“
Mirko Cvetković, premijer, „Kurir“, 20. oktobar 2010.
„Nemamo ništa protiv da se o tome razgovara, ali koliko sam shvatio, o tome se sigurno neće razgovarati u narednih nekoliko meseci.“
Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, „Glas javnosti“, 30. oktobar 2010.
„To zavisi, pre svega, od inicijative najveće stranke u koaliciji, a to je DS. Spremni smo za razgovore, a vidimo da je i Tadić. Srbiji ne treba više od 15 resora. Biću protiv bilo kakvih kozmetičkih promena u Vladi“.
Mlađan Dinkić, potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, „Večernje novosti“, 19. novembar 2010.
„Nemam ništa protiv rekonstrukcije Vlade. Ali, prošlo je skoro dve trećine mandata. Smatram da ulazak u rekonstrukciju tokom izborne godine ne može da dâ nekog bitnog efekta. Ipak, ako svi koalicioni partneri žele, neću biti protiv.“
Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade, „Večernje novosti“, 26. novembar 2010.
„Idealan broj ministarstava za državu poput Srbije bi bio između 10 i 15, a broj poslanika između 100 i 150… Da li je to moguće? Daj bože! Ja neću da odustanem. To je moja obaveza prema građanima. Ali da li će to biti moguće? Nadam se! Nisam siguran da li imam snage da sprovedem tu racionalizaciju – poručio je Tadić na tribini sa studentima u Skupštini Srbije“, citirano prema listu „Pres“ od 29. novembar 2010.
„Srpska napredna stranka započinje u četvrtak prikupljanje 150.000 potpisa za promenu Ustava Srbije, kojom bi se broj poslanika u Narodnoj skupštini sa 250 sveo na 125. Istovremeno, ova partija tražiće i da se broj resora u Vladi – prepolovi. Ovo je u sredu najavio lider naprednjaka Tomislav Nikolić.“
„Večernje novosti„, 9. decembar 2010.
„Bilo bi dobro što pre da se stavi tačka na ovu temu, kako se ponovo ne bi sve pretvorilo u špansku seriju.“
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, „Večernje novosti“, 10. decembar 2010.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский