Reformisani problemi

Novopostavljeni ministar prosvete i sporta dr Slobodan Vuksanović, u obraćanju medijima krajem oktobra, najavio je formiranje radne grupe za izradu predloga zakona koja bi svoj posao trebalo da završi do kraja ove ili početka iduće godine. Kako je on objasnio, na čelu te grupe biće novi rektor Univerziteta u Beogradu, dr Dejan Popović. U radu te grupe će učestvovati, pored predstavnika Ministarstva prosvete i univerziteta, i predstavnici studenata. Samo dva dana ranije, zamenik ministra dr Milan Brdar, na zvaničnom sastanku predstavnika Ministarstva i rektora Univerziteta koji je održan na Zlatiboru, izjavio je prilično arogantno da imena članova radne grupe neće biti otkrivena jer je to diskreciono pravo Ministarstva, te da se u međuvremenu to ne tiče javnosti ni studenata.

Ovakav stav je u skladu s rečima Gorana Bogunovića, predsedavajućeg Izvršnog odbora Studentske unije Srbije, koji se u razgovoru za „Vreme“ požalio da je Ministarstvo prosvete u vreme prethodnog ministra najavljivalo razne stvari, te da se radilo „nedemokratski i u najvećoj meri iza zatvorenih vrata“, te da šira javnost i zainteresovane strane nisu imale uvid u njegov rad. Iako novi ministar obećava da će zakon biti usvojen u naznačeno vreme, Bogunović sumnja u to jer po zakonu javna rasprava o predlogu zakona treba da traje najmanje tri nedelje. Tek posle tog perioda zakon ulazi u skupštinsku proceduru, kada počinju rasprave o predloženim amandmanima. Po njemu, teško da će taj proces biti završen pre proleća, a istovremeno je i sam opstanak vlade do tog perioda pod znakom pitanja.

PRAVNI STATUS: Dejan Popović je na zlatiborskom sastanku izjavio da je postignut konsenzus oko većine spornih pitanja, kao i da su se svi prisutni složili s tim da se u budući predlog zakona uvrsti član po kome će fakulteti zadržati status pravnog lica. Popović veruje da će se naći razumevanja za tu našu specifičnost na prolećnoj konferenciji u Bergenu (Norveška), na kojoj će se videti naš napredak u približavanju evropskom modelu studiranja. S druge strane, dr Srbijanka Turajlić, direktor Alternativne akademske obrazovne mreže, nevladine organizacije koja se bavi reformom visokog obrazovanja, upozorava da su poslati upitnici svim ministarstvima prosvete u Evropi sa pitanjem dokle se stiglo sa sprovođenjem reformi i kakva je dinamika ispunjavanja obaveza do proleća 2005. Ona je takođe upozorila „da je država preuzela obavezu da će do tada uspostaviti nacionalne standarde kontrole kvaliteta, da će svi kursevi imati ECTS bodove, da će biti razrađena procedura po Lisabonskoj konvenciji za priznavanje kvalifikacija i da će biti stvoren zakonski okvir po kome će sledećeg septembra ove studije u ovoj zemlji imati dva ciklusa. Ništa od toga nije urađeno. „Što se tiče pravnog statusa fakulteta, ona smatra da „zahtev za zadržavanje statusa pravnog lica pojedinačnih fakulteta nije opravdan“. Takođe dodaje da u prilog njenom mišljenju ide i to da takva organizacija univerziteta ne postoji nigde u Evropi. „Ipak, s jedne strane mogu i da razumem Dejana Popovića jer je to način da se sačuva mir u kući.“ Ovakav slučaj nije i na privatnim univerzitetima, na kojima malobrojni fakulteti nemaju status pravnog lica u okviru moćnog univerziteta. Srbijanka Turajlić to vidi kao prednost privatnih fakulteta „jer oni prave program iz početka, po svetskim standardima, pa tek onda angažuju profesore koji će to da predaju, dok je na državnim fakultetima situacija obrnuta – postoji skup nastavnika koji samoupravnim odlučivanjem na veću pravi program, a svako sebe želi da vidi u tom programu bez obzira je li to što on želi da predaje potrebno ili ne. Studije na privatnim fakultetima jesu kompatibilne sa svetskim, ali to ipak ne znači nužno da su privatni fakulteti kvalitetni, to zavisi od onoga ko vodi fakultet i njegovog uspeha u formiranju stalnog nastavničkog jezgra. Dakle, ne verujem da fakultet može biti kvalitetan ako 70 odsto ljudi nisu na njemu stalno zaposleni i ne provode na njemu minimum osam sati dnevno.“

DVOSTEPENE STUDIJE: Na državnim fakultetima profesori su u obavezi da nedeljno održe samo četiri časa, objasnio je mr Dragoljub Martinović, direktor Više elektrotehničke škole, dodajući da je na evropskim univerzitetima minimum dvostruko veći – 8 časova. Srbijanka Turajlić je pohvalila više škole rekavši da „one poštuju u potpunosti principe iz Bolonje vezane za strukturu studija i bodove. Kontrolu kvaliteta verovatno niko ne poštuje zato jer još ne postoje standardi u tom području.“ Ovom prilikom treba razjasniti da je diploma prvog stepena strukovna a diploma drugog stepena naučna. Te diplome, po rečima profesorke Turajlić, trebalo bi da budu ravnopravne i nijedna zemlja nije dovoljno bogata da školuje više naučnika nego stručnjaka koji će imati odmah primenljiva znanja.

Takođe je pomenuto da u Evropi ovi procesi traju od 1988. godine i da je bilo otpora koji, slično kao i ovde, nisu bili grupni i institucionalni, već pojedinačni. Prema rečima profesorke Turajlić, najviše otpora dolazi sa pravnih fakulteta čiji bivši studenti i profesori imaju uticaj na sve dosadašnje vlade. Ona još tvrdi da njima odgovara status quo pre svega iz finansijskih razloga. Na pravnom fakultetu nejednak je status samofinansirajućih i budžetskih studenata tako da se ne održava nastava za samofinansirajuće studente zbog prevelikog broja upisanih studenata. Jedan broj njihovih profesora uporno se trudi da do reforme uopšte i ne dođe, pa njihova komisija za reformu predlaže da izjednače status za budžetske i samofinansirajuće studente što su već obavezni po zakonu. Ali to je još uvek samo predlog koji tek treba da izađe na veće. To je u skladu s komentarom Gorana Bogunovića, koji je izjavio da „ako ne budemo imali zakon što pre, biće mnogo više prostora za pogrešna tumačenja na račun studenata, za pogrešna tumačenja kako se reforma sprovodi. Dakle, ako ne budemo imali komisiju, jasne smernice u zakonu i učešće studenata, imaćemo veliki prostor da se suština reformi ne sprovede.“ Bogunović je tu posebno istakao tumačenja pojedinaca po kojima bi bi prvo trebalo smanjiti broj ispitnih rokova i onemogućiti prebacivanje ispita sa jedne na drugu godinu. On je dodao da je sve to na štetu studenata i da se reforma nastavnih planova i programa u takvim tumačenjima uopšte i ne pominje. Poslednji važan događaj u procesu priključivanja evropskoj univerzitetskoj zajednici je dvodnevna konferencija „Visoko obrazovanje u Srbiji na putu ka Evropi – četiri godine kasnije“, održana 29. i 30. oktobra 2004. u Beogradu. Zaključci se odnose na potrebu da se unutar i između univerziteta intenzivnije razmenjuju iskustva sa konkretnih reformskih projekata, na neophodnost jačanja uloge univerziteta u odnosu na fakultete, na potrebu za nastavkom reformi nastavnih planova i načina ocenjivanja te na potrebu za daljim unapređivanjem institucionalne evaluacije i kontrole kvaliteta. Sem poziva Vladi da imenuje svoje predstavnike u Republičkom savetu za unapređenje visokog obrazovanja, učesnici su istakli neophodnost promene stava državnih organa u smislu da obrazovanje u celini, a samim tim i visoko obrazovanje, postane razvojna a ne socijalna kategorija, dugoročna investicija u razvoj i društva i privrede, a ne trošak.