Referendumski niski start

Crnogorski premijer Milo Đukanović nije se „zbog iznenadnog putovanja“ u subotu pojavio na prvom mitingu referendumske kampanje Pokreta za nezavisnu Crnu Goru da kako svoje pristalice tako i oponente i lično ubedi da neće prihvatiti evropski savet da referendum o nezavisnosti, najavljen za april, odloži za jesen sledeće godine (do kada bi, prema očekivanjima, trebalo da bude potpisan Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji sa EU-om, a i srpsko-albanski pregovori bi mogli dati prve rezultate).

Zato možda i nije bilo previše čudno što je deo crnogorske štampe, u istom broju u kome je objavio izveštaj sa skupa na kome su predstavnici vlasti eksplicitno odbili preporuke Brisela o odlaganju referenduma, plasirao agencijski tekst u kome opozicioni lideri tvrde da referenduma – neće ni biti.

Komentarišući Đukanovićevo priznanje da EU na njega vrši pritisak za odlaganje referendumskog izjašnjavanja, Dragan Koprivica, šef medijskog centra najveće crnogorske opozicione Socijalističke narodne partije, rekao je da je „svakome odavno jasno, pa i samom Đukanoviću“, da referenduma neće biti. „Progresivne evropske institucije odavno su već obesmislile svako parcijalno razdvajanje pred globalnim ujedinjenjem Evrope“, ocenio je Koprivica, dok je Dragan Šoć, funkcioner Narodne stranke, podsetio da „EU ima mnogo metoda za vršenje pritisaka, čak i na veće zemlje nego što je Crna Gora i jače političare nego što je Milo Đukanović“.

„Što pregovori o pridruživanju budu uspješniji i koliko se SCG bude približavala standardima, to je Crna Gora dalja od referenduma“, ocenio je Šoć. A Nebojša Medojević, izvršni direktor Grupe za promene, organizacije koja najavljuje izlazak na izbore, ali odbija da se registruje kao politička partija, ocenio je da crnogorski premijer „ponovo menja kurs“.

„Pominjanje odlaganja referenduma od strane Đukanovića doživljavamo kao još jedan pokušaj manipulacije sa procrnogorskim biračkim tijelom i očiglednu uvertiru za promjenu nekog kursa prema održavanju referenduma“, saopštio je političar koji više od godinu dana, u istraživanjima javnog mnjenja, ugrožava dugo neprikosnovenu lidersku poziciju Đukanovića, sve vreme vešto izbegavajući da se izjasni da li se zalaže za nezavisnu Crnu Goru ili za zajednicu sa Srbijom. Medojević je od Đukanovića zatražio i da saopšti ko od evropskih zvaničnika od njega traži da se odloži referendum i na osnovu kojih dokumenata.

NEMA ODLAGANJA: Ko god da je u pitanju, ako je verovati istupima predstavnika crnogorske vlasti na subotnjem skupu na Cetinju (kome je prisustvovao i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak), nije našao dovoljno ubedljive argumente da ubedi Đukanovića i partnere da ne raspisuju referendum o nezavisnosti usred pregovora o asocijaciji i stabilizaciji (koje državna zajednica na tri koloseka vodi sa EU-om) i pregovora o budućnosti Kosova (koji zvaničnu Crnu Goru baš mnogo i ne interesuju).

„Čeka nas teških šest meseci do referenduma, kada moramo ujediniti snagu i pamet da bismo došli do cilja koji je vredan 88 godina čekanja pune crnogorske državnosti“, rekao je Ranko Krivokapić, predsednik crnogorske skupštine i lider manje vladajuće Socijaldemokratske partije, na mitingu u subotu, poručivši okupljenim pristalicama da „Crna Gora neće više odlagati referendum o nezavisnosti“.

Istoga dana, pre mitinga na Cetinju, Pokret za nezavisnu Crnu Goru, koji pod drugim imenom, okuplja pripadnike vladajuće crnogorske koalicije, saopštio je da će datum referenduma i referendumsko pitanje biti poznati pre nego što, sredinom decembra, Venecijanska komisija objavi najavljeni izveštaj. (Na šta je, uprkos uverenju da referenduma neće biti, reagovao SNP, pozvavši Đukanovića da javno saopšti da li će poštovati preporuke komisije Saveta Evrope, koja okuplja ustavne eksperte, o uslovima organizovanja referenduma za državnu nezavisnost).

Venecijanska komisija, prema izjavi njenog sekretara Tomasa Marketa, datoj podgoričkom „Monitoru“, razmatraće dva pitanja: ko može da glasa na referendumu i da li je potrebno u zakon o referendumu ugraditi odredbu o „kvalifikovanoj većini“. Upravo to su tačke ključnih sukoba duboko podeljene Crne Gore, ali i predmeti sporenja zvanične Podgorice i zvaničnog Beograda.

KOLIKA JE VEĆINA: Prema važećim crnogorskim propisima, naime, da bi referendum uspeo, potrebno je da se odazove 50 odsto ukupnog broja birača, odnosno oko 235.000 građana. Za donošenje validne referendumske odluke i eventualno proglašenje nezavisnosti bilo bi neophodno da se tako izjasni prosta većina od ukupnog broja građana koji su izašli na glasanje.

Venecijanska komisija odbacila je 2001. godine inicijativu o pravu glasa državljana Crne Gore koji žive u Srbiji, dok je OEBS iste godine objavio preporuke kojima je ostavljena mogućnost uvođenja takozvane kvalifikovane većine neophodne za donošenje referendumske odluke (kolika bi to većina bila, međutim, nije definisano).

U međuvremenu, zahtevima crnogorske opozicije da pravo na referendum dobiju i državljani Crne Gore u Srbiji i drugim zemljama, organizovano su se pridružili „beogradski Crnogorci“, osnovavši prošle zime Pokret za zajedničku ervopsku državu Srbije i Crne Gore, čiji je predsednik Ljubomir Tadić, otac predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića. A premijer Srbije Vojislav Koštunica dao je proletos svoj upečatljiv doprinos toj inicijativi, odnevši u Brisel spisak sa 260.000 imena Crnogoraca u Srbiji, kako bi argumentovao zahtev da se i njima omogući pravo glasa na eventualnom referendumu o nezavisnosti.

PREGOVORI O PROCENTU: Crnogorska vlast uporno odbija takvu inicijativu, a u iščekivanju izveštaja Venecijanske komisije, sve češće su spekulacije prema kojima će evropski ustavni eksperti predložiti uvođenje „kvalifikovane većine“, neophodne za donošenje referendumske odluke. Miodrag Vuković, visoki funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista, delimično je otvorio vrata samo za pregovore o uvođenju „razumne kvalifikovane većine“, ali je, međutim, kao neutemeljen odbacio zahtev opozicije prema kome referendumska odluka može biti validna samo ako se tako izjasni 50 odsto plus jedan od ukupno upisanog biračkog tela.

Prema oceni Slavice Milačić, savetnice crnogorskog premijera za evropske integracije, Brisel bi ubrzo mogao pozvati crnogorsku opoziciju da počne dijalog sa vlašću o referendumu, koga do sada nije bilo. Zato se, međutim, vode drugi razgovori: u organizaciji Pokreta za zajedničku ervopsku državu Srbije i Crne Gore (kome SNP ne pripada), prošle nedelje u Beogradu je održan sastanak, na kome su, kako je objasnio Ljubomir Tadić, „o strategiji daljeg nastupa u borbi protiv separatističkih vlasti u Podgorici“ razgovarali predstavnici crnogorskih parlamentarnih stranaka SNP-a Predraga Bulatovića, Demokratske srpske stranke Ranka Kadića, Srpske narodne stranke Andrije Mandića i Narodne stranke Predraga Popovića. Od devet pozvanih stranaka iz Srbije, sastanku su prisustvovali predstavnici Koštuničine Demokratske stranke Srbije (Miloš Aligrudić) i Socijalističke partije Srbije (Milorad Vučelić i Dušan Bajatović).

KAMPANJA I U BEOGRADU: S druge strane, i Pokret za nezavisnu Crnu Goru je najavio da će u sklopu započete referendumske kampanje krajem novembra organizovati skup u Beogradu (nakon što su 8. oktobra na Trgu Republike mitingovale pristalice crnogorskog unitarističkog SNS-a). Cilj je, prema najavi, „da se građanima Srbije, uz pomoć njihovih opozicionih stranaka, objasni da nezavisna Crna Gora nije bauk i da neće biti faktor nestabilnosti u regionu“.

Međunarodni predstavnici i posmatrači, istovremeno, pokušavaju da ukažu na opasnosti organizovanja referenduma u aprilu, koji se uglavnom pominje kao siguran termin (mada je Rade Bojović, koordinator Pokreta za nezavisnu Crnu Goru, pominjao 26. mart 2006). Tako je direktor radne grupe za Zapadni Balkan Evropskog saveta Štefan Lene ocenio da bi eventualni odlazak Crne Gore iz državne zajednice mogao izazvati jačanje nacionalizama i period političkih nemira i tenzija u Srbiji i naglasio da je cilj EU-a da se to ne dogodi. Đukanoviću neskloni podgorički dnevnik „Dan“ bar jednom sedmično oseti potrebu da zatraži mišljenje Kristine Galjak, portparola Havijera Solane, glavnog kreatora Beogradskog sporazuma iz 2002, kojim je predviđen trogodišnji moratorijum na referendum: varijacije pitanja o poželjnosti održavanja referenduma o državnom statusu uvek dovode do njenog odgovora da se EU zalaže za opstanak državne zajednice. Neblagonaklonost prema referendumu provejava i kroz svakodnevne nastupe evropskog komesara za ujedinjenje Olija Rena, koji je i prilikom svečanog proglašenja početka pregovora SCG i EU-a o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju rekao da bi eventualno odvajanje Crne Gore taj proces usporilo. On je objasnio da će u slučaju proglašenja nezavisnosti Crne Gore Evropska komisija morati da zatraži nove mandate za otvaranje posebnih pregovora sa članicama državne zajednice.

Đukanović, međutim, uporno nastoji da ubedi svoje biračko telo da referendum ne bi doveo do kašnjenja u procesu evropske integracije – pokazujući tom mentalnom gimnastikom da ovoga puta zaista ima jaku motivaciju da ispuni referendumsko obećanje, za razliku od situacije iz 2002. kada je, pod Solaninom budnom pažnjom, brižljivo stavio potpis na Beogradski sporazum. Posle godinu dana rada na stvaranju iscrpnog izveštaja o Srbiji i Crnoj Gori, Džudi Bat, ekspert Instituta za bezbednosne studije EU-a (čiji je predsednik Upravnog odbora upravo Solana), uvidela je svu jačinu razloga zbog kojih Đukanović mora da razmotri svoju poziciju kod crnogorskih birača.

„Kada bi odstupio od svog obećanja da će referendum biti narednog proleća, to bi za njega bilo vrlo rizično“, ocenila je Džudi Bat.

ODLAGANJE REZULTATA: Jedini kompromis na koji je Podgorica spremna da pristane, sudeći prema rečima Predraga Boškovića, funkcionera DPS-a i zamenika ministra spoljnih poslova SCG, jeste odlaganje proglašenja rezultata referenduma.

„Jasno je kazano da je moguće pregovarati o nekom tajmingu vezanom za implementaciju rezultata referenduma, ali oko njegove organizacije to zaista nije moguće. Kada će se on održati definisano je od strane same međunarodne zajednice, a ne samo Beograda i Podgorice“, rekao je Bošković podgoričkim „Vijestima“, aludirajući na Beogradski sporazum i na njemu zasnovanu Ustavnu povelju, usvojenu u martu 2003.

Odlaganje objavljivanja rezultata referenduma, prema njegovim rečima, bio bi „izraz dobre volje Crne Gore da se uskladi sa svim obavezama koje postoje u regionu“. „Mi smo zbog kosovskog problema prije četiri godine pristali da se usaglasimo sa Beogradom i EU-om, da odložimo referendum na izvjestan period i taj period upravo ističe. Ne bi bilo fer od Crne Gore tražiti da to opet učini“, rekao je Bošković.

Da bi pojačali svoje zalaganje za nezavisnost, predstavnici zvanične Crne Gore bi, kako je na mitingu u subotu najavio Dragan Kujović iz DPS-a, mogli da povuku svoj Predlog o savezu nezavisnih država koji je Beogradu (odbio ga) i Briselu (ignorisao ga) uručen u februaru ove godine.

Ako, dakle, Đukanović i njegovi partneri ovoga puta zaista održe obećanje o održavanju referenduma o državnom statusu, da li to znači i da će do osamostaljenja zaista doći?

MANEVARSKI PROSTOR: Sudeći prema septembarskom istraživanju javnog mnjenja crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska prava, pristalice nezavisnosti blago su, nakon prethodnog (majskog) istraživanja povećale prednost u odnosu na unitaristički raspoložene crnogorske birače. Za samostalnost se, naime, u septembru opredelilo 41,6 odsto ispitanika (u maju je tako odgovorilo 40,5 odsto). Protiv bi glasalo 34,5 odsto ispitanika, na referendum ne bi izašlo 10,1, a neodlučnih je još uvek 13,8 odsto birača. Istraživači su ustanovili i da je većina pristalica dva oprečna rešenja državnog statusa sasvim odlučna, tj. ima čvrst stav u pogledu državnog pitanja, dok „mekih pristalica“ na obe strane ima ukupno nešto više od pet odsto. Rezultati upućuju na zaključak da je manevarski prostor za uticaj na birače u pravcu promene njihovog stava izrazito mali – što znači da Đukanoviću nikako ne bi mogao prijati izlazak na buduće parlamentarne izbore ukoliko pre toga ne ispuni referendumsko obećanje.

To, takođe, znači i da zagovornicima nezavisnosti nikako ne ide u prilog eventualni savet Venecijanske komisije o uvođenju „kvalifikovane većine“ u referendumska pravila. Osim ako nije u pravu Slavko Perović, nekadašnji predsednik samougašenog ultraindependističkog Liberalnog saveza, koji, sumnjajući da će referenduma uopšte biti, u jednom tekstu piše: „Ako ga i bude, biće namjerno takve pravno-političke prirode da ga niko živi na svijetu neće priznati, kako bi naši umorni borci za nacionalnu stvar mogli da se na miru i zasluženo bave biznisom.“

U očekivanju formalne odluke, svakodnevni život nudi mnoštvo argumenata za ocenu beogradskog političkog analitičara Slobodana Antonića, prema kojoj je Crna Gora već otišla, a njen povratak verovatno bi bio skuplji od ozvaničenja otcepljenja. Osim uvođenja različitih carinskih, monetarnih i poreskih sistema, odavno je uspostavljena i fizička granica, koja je prošle nedelje preseljena na novu lokaciju: umesto u Brodarevu, od četvrtka 13. oktobra Kontrolno-bezbednosni punkt i odgovarajuće carinske i inspekcijcke službe dobili su bolje uslove za rad u Gostunu kod Prijepolja, u neposrednoj blizini administrativne granice Srbije i Crne Gore. A o teško promenljivim granicama u glavama najslikovitije govori način na koji je predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić krajem jula čestitao osvajanje prvog mesta na Svetskom prvenstvu u vaterpolou: umesto celoj reprezentaciji, čestitka je bila namenjena crnogorskom delu tima – selektoru Petru Porobiću („najtrofejnijem crnogorskom treneru“), Vaterpolo savezu Crne Gore i vaterpolo klubovima Jadran iz Herceg Novog i Primorac iz Kotora?!