Referendum, izborendum, the never-end-um

Kao u završnici neke uzbudljive košarkaške utakmice, u nedelju uveče 29. oktobra birači su pohrlili na birališta i na referendumu potvrdili novi srpski ustav – posle dan i po oklevanja, što je posle tumačeno kao opomena namenjena političkoj eliti, pred izbore, a ka’će – ne znamo. Oko crnogorskog referenduma Matija Bećković se igrao rečima referendum, neverendum, a ovde bi mogla da se produži igra asocijacija. referendum, izborendum, the never-end-um.

Posle dan i po glasanja, u 2 sata u nedelju, brojčanik je pokazivao da je izašlo oko 33,1 odsto ili 2.200.000 birača, a da bi novi ustav stupio na snagu za njega je trebalo da glasa 3.319.693 birača.

Političari su se uzmuvali, pojačana je kampanja u nekim tačkama i ispod crte, emitovane su izjave upozorenja i poneka glasina, ali pitanje je da li su te poruke tako promptno dale rezultat, ili su se birači naprosto prenuli kada su shvatili da može doći do neuspeha referenduma, pa je u poslednjih šest sati izašlo još 21 odsto ili oko 1.200.000 – u špicu 4,1 odsto njih na sat.

To je veliko povećanje, ali i ranije se dešavalo da birači izlaze u talasima – 2003. u pojedinim periodima glasalo je i pet odsto birača na sat. Redova u kasnim večernjim satima bilo je na crnogorskim izborima 1997, kada je beležena izlaznost i po deset odsto birača na sat.

Kvota od 50 odsto glasova bila je po Cesidovom merenju, ispunjena sat pre zatvaranja birališta, u 19 časova, ali atmosfera neizvesnosti u medijima je održavana pošto su bojkotaške partije već bile proglasile da je referendum propao.

Pitanje je da li su i oni ozbiljno mislili da će onemogućiti referendumsku potvrdu Ustava. Neizglasavanje Ustava verovatno bi uvelo Srbiju u komplikovanu političku i državnu krizu, a zbog izostanka plebiscitarnog aduta oslabio bi i položaj Beograda u pregovorima o Kosovu.

Novi referendum ne bi mogao da se raspiše bar šest meseci, a produžilo bi se ustavno sporenje koje traje šest godina. Čak i da se prešlo na rezervnu varijantu, da predsednik Srbije na predlog Vlade raspusti Skupštinu i da raspiše izbore za ustavotvornu skupštinu, bila bi potrebna dvotrećinska većina da se donese zakon o ustavotvornoj skupštini, a i njen sastav bi verovatno bio takav da bi bilo teško doći do ustava.

LESTVICA: Već su svi bili odahnuli kada je Republička izborna komisija u ponedeljak saopštila posle 98,88 odsto obrađenog glasačkog tela, bez Kosova i Metohije, da je za Ustav glasalo 52,31 odsto odnosno 3.434.279 građana. Broj glasača koji su se izjasnili sa „ne“ je 1,48 odsto, a nevažećih listića je bilo 0,72 odsto.

To je za približno 400.000 manje u odnosu na skupštinske izbore 2003, kada je ukupno glasalo 3.825.471 ili 58,7 odsto birača, a približno za dvesta hiljada više od zbira glasova koje su tada sakupile sadašnje parlamentarne stranke (3.238.381).

Po podatku na koji ukazuje politikolog Milan Jovanović s FPN-a do sada su referendumi pokretali za oko pet-šest odsto više birača nego izbori, a na ovom to nije bio slučaj. Razlika između 53 i 59 odsto je rezultat bojkota i promašaja.

Najveći odziv je bio na Kosovu – 90,1 odsto, gde je po objavljivanju rezultata bilo i slavlja među Srbima, a najmanji (47,07 odsto) u Vojvodini, koja ima 1.696.839 glasača, što će reći da je tamo bilo za 135.747 glasača manje nego što bi ih bilo da je Vojvodina glasala na nivou proseka.

VOJVOĐANSKA, MANJINSKA: Izborna statistika pokazuje da je vojvođanska apstinencija pre svega vezana za Severnobački i Severnobanatski okrug, odnosno za opštine u kojima dominiraju mađarska i neke druge nacionalne manjine. To pokazuju rezultati iz opština Senta (10,96 odsto glasova „za“), Kanjiža (11,32), Ada (15,88), a nešto iza njih su i Bački Petrovac, Bačka Topola, Kovačica, Mali Iđoš. U tom kraju je i najveći procenat zaokruženih glasova „ne“: Kanjiža (9,49), Ada (6,08), Bačka Topola (5,95), Subotica (5,89).

Osvrt na političku predistoriju pokazuje da to ne bi trebalo da bude iznenađenje. Vojvođanske mađarske partije su 15 godina podnosile zahteve za nacionalnu dvostepenu, teritorijalnu i personalnu, autonomiju, koju treba razlikovati od vojvođanskog autonomaštva. Pred referendum su vođe tih partija davale protivrečne izjave, mada su na kraju uputile poziv da se na referendumu glasa po savesti, a posle svega se čulo (Kasa) i da svi treba da budu zadovoljni.

To jeste signal za naredne političke lidere partija većinske nacije da konstruktivno i pažljivo rade s mađarskom manjinom. Što se izbornih indikacija tiče, kad se vojvođanska apstinencija umanji za glasove simpatizera partija mađarske nacionalnosti (DZVM kad je bio jedinstven 1992. imao je čak 140.000 glasova), jer one će verovatno zbog izostanka cenzusa nastupati samostalno, vojvođanske autonomaške partije baš i nemaju mnogo razloga za optimizam, mada je od nekih nevladinih organizacija iz tog bloka u nedelju pre podne bila već upućena čestitka građanima zbog uzdržanosti na referendumu.

Među opštinama u centralnoj Srbiji u kojima se glasalo ispod proseka su Preševo, Bujanovac (albanska nacionalna manjina) i Bosilegrad (bugarska nacionalna manjina). Na Kosovu Albanci su upisani u biračke spiskove samo tamo gde su otvorena biračka mesta, a to znači u većinski srpskim opštinama, ali oni, sem nekih medijski prenaglašavanih simboličnih izuzetaka nisu glasali. U Sandžaku (bošnjačka manjina) Ustav je dobio veliku podršku (Novi Pazar 57,57 odsto glasova „za“, Sjenica 56,46 „za“).

Demokrate (Dušan Petrović) zamerale su radikalima da su Šešeljevim slikama na bilbordima s pozivom da se izađe na referendum plašili vojvođanske manjine, a ovi su, kao socijalisti demokratama i Borisu Tadiću, prebacivali njima da su „beli bojkot“ u nedelju pretvorili u „otvoreni bojkot“ referenduma tako što su ističući diskontinuitet s „Miloševićevim ustavom“ rasterivali njegove pristalice, a G17 plus da je pravio konfuziju oko izlaska iz vlade tokom referendumske kampanje.

BEOGRADSKA, BOJKOTAŠKA: Politički može biti zanimljivo i to da su ispod nivoa glasale „za“ centralne beogradske opštine, prve opozicione i „demokratske“ opštine – Stari grad 47,97, Vračar 48,3, Palilula 49,96 i Savski venac 49,85 odsto.

Teško da je to dokaz radikalskih optužbi. Centralne beogradske opštine su verovatno najjače uporište bojkotaške grupacije (LDP, GSS, SDU, nevladin sektor). Neki analitičari (Goati) zaključivali su da je tanka većina na referendumu vetar u leđa tih manjih partija i (Lučić) da će one zahvaljujući tome što su iskoristile referendum za partijsku kampanju ojačati i možda preći cenzus. Ipak, njihov učinak u zoni pretpostavljenog najvećeg uticaja je ograničen – na oko 320.000 birača u pomenutim opštinama bilo je sve ukupno oko deset hiljada glasova „za“ manje nego što bi ih bilo da se i ovde glasalo na nivou proseka za Srbiju, a od toga u centralnoj opštini Stari grad oko 3000.

Po nešto manjem odzivu izdvaja se prigradska opština Grocka, jedna od opština preko kojih su nekad socijalisti držali ravnotežu u Beogradu, a radikali imali jak uticaj, ako to ne otkriva da se socijalno nezadovoljstvo preliva u apstinenciju što je vidljivo u široj zoni Bora, Negotina i Majdanpeka, gde je manji odziv verovatno odraz teških socijalnih prilika, mada tu treba uzeti u obzir i činjenicu da veliki broj gastarbajtera, zbog trajne odsutnosti, retko glasa.

Broj glasača u dijaspori je bio mali, mnogo manji nego što se pretpostavljalo kada je 2004. menjan izborni zakon da bi se njihovo glasanje omogućilo, a organizacija tog dela glasanja loša, sudeći po tome da su ljudi iz Čikaga upućivani u Vašington.

TEŠKI PROCENAT: Rezultat deluje tesno, ali je lestvica bila visoko. Treba se setiti da za crnogorski referendum o nezavisnosti nije zahtevana saglasnost većine upisanih birača, već 55 odsto izašlih na izbore. Premijer Koštunica je, čestitajući građanima, naglasio da je Srbija izabrala najteži put za donošenje novog ustava, da većina od upisanih glasa „za“, što inače nije uobičajen način na koji se ustavi u svetu potvrđuju, ali da je tako potvrdila da je demokratska država.

Šest godina je razvlačeno donošenje ustava i zbog toga što se, biće ipak s razlogom, sumnjalo da Ustav može biti odobren na referendumu.

Trijumfalni rezultat Koštunice iz 2000. godine (2.470.304 glasova), posle koga je bilo zahteva da se revolucionarna situacija iskoristi da bi se napravio ustavni diskontinuitet, je, na primer, za četvrtinu ili za 850.000 glasova manji od potrebnog broja glasova za donošenje ustava.

Četiri neuspela kruga predsedničkih izbora takođe govore da nije lako doći do podrške „50 odsto plus jedan“: 29. septembra 2002, 13. oktobra 2002, 8. decembra 2002, 16. novembra 2003. godine.

PARTIJSKI MANIRI: Ranije se, po ponašanju pristalica SPS-a, znalo da sigurni glasači izlaze ujutru. „Jutro“ je u ovoj prilici bila subota, a u subotu je na birališta svakog sata prosečno izlazilo 1,35 odsto upisanih birača, a u nedelju pre podne 2,15 odsto, što je izgledalo nedovoljno. Kako neko reče, da je kiša udarila dva sata ranije, osta Srbija bez ustava.

Cesidova posmatranja govore da je do nedelje u podne izlaznost bila veća na onim biračkim mestima gde su na izborima 2003. bile jače demokratske partije, a u nedelju uveče, tamo gde su jaki radikali, pa je na mestima njihove dominacije postignuta i rekordna izlaznost.

Prvog dana glasanja na biralištu je, zapravo, bilo manje glasača sa sela i iz manjih sredina, možda zbog navike da se glasa nedeljom, možda zbog logike „njiva ne sme da čeka, a država može do nedelje“, ali u konačnom ishodu, najveća izlaznost je bila upravo u manjim mestima: nabrajanje prvih deset opština po natprosečnoj izlaznosti liči na nabrajanje iz pesme „Kalašnjikov“ – Doljevac (78,96), Merošina (78,23), zatim, Bojnik, Trgovište, Rekovac, Blace, Surdulica, Raška, Žitorađa, Čajetina…

Uzorak od 600 biračkih mesta, na kojima Cesid meri rezultat po zatvaranju birališta, ponovo se pokazao veoma puzdanim, ali se uveliko raspravljalo o tome da li su istraživači Cesida pogrešili u merenju javnog raspoloženja ili čak uspavljivali birače kada su sredinom oktobra našli da je 57 odsto ispitanika reklo da će na referendum sigurno izaći, da je još 24 odsto reklo „možda“ – ili su političari, vodeći partijski intoniranu referendumsku kampanju, rušili utisak o postignutom konsenzusu i rasterivali potencijalne birače.

Pošto se u Srbiji prvi put glasalo dva dana, što je retka praksa, ali postoji na referendumima u Švajcarskoj, bilo je pitanja kako će koza noću čuvati kupus, međutim na to do sada nije bilo pritužbi te vrste. Pripadnici Liberalno demokratske partije koja bojkotuje referendum, žalili su se da su u Pančevu i u Jagodini njihove aktiviste napali radikali, i da je bilo privođenja njihovih aktivista i mnogo nepravilnosti. Oni su snimili video-materijal u kome njihova aktivistkinja uspeva da glasa na tuđe ime bez dokumenata.

Cesid je na osam od 600 mesta iz uzorka našao nepravilnosti tipa glasanje za drugoga, porodično glasanje i glasanje bez ličnih dokumenata, i ocenio da je izborni proces bio najgori od 2000, no da te nepravilnosti ipak nisu takve da mogu izmeniti ishod. U izveštaju Cesida u nepravilnosti se ubraja i „partijski karakter referenduma“, što se ilustruje i time da su stranke podelile novac za referendumsku kampanju i na račun državnog posla reklamirale se pod sopstvenim imenom, a da je nevladin sektor zaobiđen. Prema oceni Republičke izborne komisije, referendum je protekao bez većih nepravilnosti, koje bi uticale na ishod. Neki od nabrojanih slučajeva su za sudove.

USTAVNI ZAKON: Pola sata po objavljivanju rezultata, među političarima inače zadovoljnim posle dramatičnog finala počele su polemičke varnice oko termina novih izbora.

Skupština Srbije najpre treba da dvotrećinskom većinom donese odluku od jedne rečenice o proglašenju Ustava. Ona potom mora da takođe dvotrećinskom većinom donese ustavni zakon za sprovođenje ustava, koji još niko nije video, a u kome treba da budu pobrojani zakoni koje treba uskladiti s novim ustavom i rokovi do kojih to treba da bude završeno. Treba takođe i da propiše rokove do kojih moraju da budu raspisani izbori na svim nivoima.

Zakon o proglašenju dosadašnjeg ustava iz 1990. usvojen je 28. septembra te godine, istog dana kada i odluka o proglašenju ustava, i imao je 22 člana. Tada je, na primer, propisano da će izbori za novu skupštinu i za predsednika Republike biti održani do 31. decembra te godine, da će predsednik položiti zakletvu pred novom skupštinom koja se mora sastati 20 dana po održanim izborima, da će ustavni sud biti izabran na prvom skupštinskom zasedanju.

Detaljno je nabrojano da će lokalni organi vlasti i javne službe nastaviti s radom, da će mandati nosilaca javnih funkcija trajati do usklađivanja propisa sa ustavom, da će sudovi nastaviti rad, da će izbor novih sudija uslediti u roku od dve godine. Četiri zakona su tada prestala da važe, za usklađivanje 12 najvažnijih zakona dat je rok od šest meseci, a za ostale godinu dana, a precizirano je kada će stupiti na snagu propisi o autonomnim pokrajinama.

Po nekim najavama novi ustavni zakon trebalo bi da bude duži i detaljniji. Predsednik, Vlada i Skupština promenili su neke nadležnosti i to treba da se pretoči u zakon. Struktura sudova je promenjena, uveden je Kasacioni sud, uvedene su nove institucije, kao što je zaštitnik građana, a sve to treba konstatovati zakonom.

Između ostalog, menja se i način raspisivanja izbora. Po članu 101 novog ustava izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, a do sada je to činio predsednik Skupštine. Po članu 114. novog ustava izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da izbori treba da se okončaju u narednih 60 dana. Ustavni zakon mora da konstatuje kada prestaje mandat predsednika izabranog po dosadašnjem ustavu. Itd.

Većina se već dva meseca bavi datumom izbora. Po članu 26 važećeg Zakona o izboru narodnih poslanika, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 90 dana. Predsednik Skupštine Predrag Marković je odmah po zatvaranju birališta pozvao stranke da se dogovore, kako bi za nedelju 5. novembra mogao da zakaže svečanu sednicu, prvu u Domu Narodne skupštine, na kojoj će biti proglašen novi ustav i usvojen zakon o njegovom sprovođenju.

KALENDAR: Ako bi ustavni zakon bio donet 5. novembra, što je sudeći po polemičkim varnicama malo verovatno, četrdeset pet dana ističe u sredu 20. decembra, a naredna nedelja je 24. decembra. Predsednik Tadić najavljuje da će insistirati da parlamentarni i predsednički izbori budu održani do 23. decembra. To je subota. U nedelju je Sveti Nikola. U drugom krugu predsedničkih izbora brojalo bi se na Badnje veče, i za Božić ujutru. Demokrate nastoje da se izbori održe do kraja godine i pokušavaju zapravo da održe pristalice na nogama; da iskoriste prednost povezivanja predsedničkih i parlamentarnih izbora i da naglase svoj opozicioni gard porukama da je vlada izgubila većinu, da ne može doneti budžet i da će to pogoditi penzionere, učitelje i sve ostale.

Predsednik Tadić je poručivao da neće pristati da se izbori u Srbiji održe sledeće godine niti na ucene Srpske radikalne stranke. Pitanje je na šta Tadić tačno računa sem na sopstveni javni uticaj.

Bez socijalista i radikala (104 poslanika) nema ustavnog zakona za koji je potrebna dvotrećinska većina od 167 poslanika. Bez DS-a (35) ima dvotrećinske većine.

Radikali Tadiću poručuje da bi predsednički izbori mogli da budu raspisani odmah ako bi on podneo ostavku. Pre dve nedelje takva mogućnost se i pojavila u nekim medijima, a Tadić je posle ispravljao novinare da ne traže od njega da ostavkom oslabi svoju poziciju.

Posle pominjanja 5. novembra radikal Nikolić je poručio da je to „bezobrazluk predsednika Skupštine“, te da Ustav treba proglasiti 8. novembra na Mitrovdan, a ne 5. novembra, „na svetog Peđu“. Nikolić od Vlade očekuje početni predlog u kome bi bilo nabrojano koje bi zakone trebalo uskladiti sa novim ustavom i u kom roku, ali sumnja da će oni promptno doći. On poručuje da bi trebalo odmah održati parlamentarne izbore, dok bi za predsedničke valjalo sačekati usvajanje zakona koji regulišu funkciju predsednika Srbije i sumnja da bi predsednički i parlamentarni izbori mogli biti održani pre februara naredne godine.

U jednoj izjavi radikala pominje se mogućnost da se jednog dana proglasi Ustav, a da se u drugom terminu donese ustavni zakon.

Proglašenje Ustava bez ustavnog zakona za njegovo sprovođenje bi tek zakomplikovalo stvari – to bi bilo kao da ste nabavili novi kompjuter, ali zbog nedostatka softvera ne možete da ga startujete.

Sporedna komplikacija je i to što bi još jednom morala da se produži „zakletva“ G17 plus o izlasku iz Skupštine, mada bez 31 njihovog poslanika potrebna dvotrećinska većina od 167 poslanika može biti postignuta. G17 plus ima interes da se ističe u ubrzanju, s obzirom na to da je bio sumnjičen od konkurenata zato što su ministri i poslanici ove stranke zamrzli ostavke do okončanja referenduma. Dinkić sada traži da njegova ostavka dođe na red uz ustavni zakon.

Socijalista Dačić procenjuje da je za prelazak na novi ustavni sistem potrebno između tri i šest meseci. To se podudara sa onim što se dešavalo 1990. Odluka o proglašenju novog ustava tada je doneta 28. septebmra, a izbori su bili 23. decembra. SPS najavljuje da će dovesti u pitanje svoje učešće na sednici na kojoj se bude raspravljalo o ustavnom zakonu, ukoliko on ne bude rezultat dogovora. Socijalista Anđelković izjavljuje za „Politiku“ da ne treba trčati na mig nekog iz inostranstva, a naročito ne kad se ide na to da oni budu pre nego što, krajem godine, Kontakt grupa saopšti svoj stav o Kosmetu.

Iz DSS-a, koji uobičajeno ćutljivo vodi tu igru, poručuju da oni nemaju nekih posebnih zahteva, da treba pokazati strpljenje i sačekati da se stranke dogovore. Oni su inače ranije ponavljali da posle Ustava moraju da budu raspisani izbori na svim nivoima, a sada se samo ne izjašnjavaju u kom roku to treba da bude sprovedeno.