fotografije: dimitrije goll / tanjug
Kad vojska želi da izvede vežbu kako treba – ona je izvede. A kad ljudi u vojsci skloni politikantstvu i podilaženju političarima to žele da upropaste – i to se desi. MiG-29, PASARS, NORA, VBR, sve je to na Pešteru stavljeno u korist propagande, a ne stvarne vojne moći. Slično je bilo i na Pasuljanskim livadama i na poligonu kod Vršca gde su posle vežbe morali da šlepuju sredstva, što zbog probušenih guma, što zbog kvarova na motorima. A šta sve čeka učesnike vežbe u povratku u matične garnizone, priča je koja tek zaslužuje da bude napisana
Vežba „Vek pobednika“, viđena očima reportera „Vremena“, pokazala je i dokazala da je vojnički savršeno napravljena, potpuno u skladu sa najavljenim i sa zamišljenom taktičkom situacijom. Međutim, bespotrebno je obilovala navodnom snagom srpskog oružja specijalno upriličenim za kamere, uključujući ona koja se godinama „uvode“ u naoružanje, ali nikako da se uvedu.
Još jednom: vojnički deo vežbe tekao je onako kako je zamišljeno iz minuta u minut, ako se zanemari jedna „sitnica“ – da fantazmagorijski neprijatelj ne ispolji svoja dejstva. Ko je taj neprijatelj, do kraja vežbe nije se saznalo. Što je još gore – ni kolike su njegove snage. Sve se saznalo o snagama Vojske Srbije, ali o neprijateljskim ni slova. I kad je načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović trebao da odgovara na pitanja novinara, neko je jednostavno odlučio da on „nestane“ iako bi imao sa ponosom da kaže mnoge stvari – jer su tenkisti kojima i sam pripada („oklop“), rutinski uradili ratni zadatak, istovetan borbenim uslovima. Ali, ako nije bilo generala Mojsilovića, tu je bio Aleksandar Vučić. On je i pored zahteva iz njegovog kabineta da se prvo postavljaju pitanja vezana za vežbu, ipak pristao da odgovara na ona druga, politička, i onda poručio u stilu „ajd zdravo, žurim za Francusku, da se sretnem sa Makronom“. Novinari režimskih medija tako su ostali uskraćeni za njegovo mišljenje šta misli o „izdajnicima“ i „tajkunima“ iz opozicije.
ISPUNJAVANJE OBEĆANJA UZ VATRENU PODRŠKU: Što se tiče vojske – a to se posebno može reći za vežbu na Pešteru – sve je bilo uigrano, ali je imalo i tragikomične delove, za koje krivicu snose planeri vežbe. „Ovladavanje“ vazdušnim prostorom koje su obavili osam lovaca MiG-29 (tek remontovanih, ali ne na standard 4+, nego na onaj koji su imali kad ih je SFRJ nabavila 1987) bilo je sve samo ne u vojničkom smislu opravdano, već obična predstava za javnost kako bi se ispunilo obećanje Vulinovog „vrhovnog komandanta“ da će leteti „svih osam MiG-29. Ti avioni, što je najgore, nisu ni dejstvovali po ciljevima na zemlji, a da su to uradili, efekat za kamere RTS bio bi veći. Ali zato su ispuštali IC-mamce, što je inače uobičajeni postupak.
Pojavljivanje osam komada MiG-29 bilo je, naravno, propraćeno gromkim aplauzom sa svečane bine, gde je, pored uobičajenog rukovodstva Srbije i u tim prilikama redovno“saslužujećeg“ predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, bila, posebno za ovu priliku, i premijerka RS Željka Cvijanović. Njih dvoje su na Pešter doleteli posebnim helikopterom, obojenim u znakove RS, što je javnost u Srbiji prvi put mogla da vidi.
Ali ako MIG-ovi nisu dejstvovali, leteli jesu „orlovi“, odnosno, jurišno bombarderska avijacija sa aerodroma Lađevci. Oni su rutinski pokazali ono što znaju i što im je zadatak – dolet prirodnom konfiguracijom terena, koristeći jaruge i uvale i dejstvo po cilju u više varijanti. Isto to su, uostalom, radili i u Vojsci Republike Srpske tokom rata devedesetih i posle na Kosovu. „Orlovi“ sa Lađevaca su danima leteli na Drenicu i bombardovali baze i položaje OVK, ali o tome se mnogo ne govori.
Vežba na Pešteru je, prema zamisli nekog ko je želeo da se dodvori Vučiću, počela sukobom u izviđanju grupe izviđačkih vozila BRDM-2, ruske proizvodnje, zastarelih (ali eto, Vučić ih se setio) sa neprijateljskom grupom. U eri sofisticiranih protivoklopnih sredstava (naše „zolje“, naprimer), ta tri vozila BRDM uspela su da se izvuku bez oštećenja, što nije verovatno i pozvali su pojačanje. Zašto je tako, jasno će biti ako se priseti da Vučić i njegovi najverniji tabloidi „Blic“ i „Informer“ već dve godine najavljuju rusku donaciju od 30 modernizovanih BRDM-2, zbog kojih će Srbija, navodno, biti najjača sila u regionu. Iako je donacija najavljivana za kraj 2016, dve godine kasnije nema pouzdanih podataka kada će ona stići, kao ni koje će biti performanse tog vozila. Ako su iste kao u ovih 150 što Vojska Srbije ima, a potpuno su nepraktična (buši ih metak iz mitraljeza 12,7 mm i troše goriva više od volge i moskviča zajedno), onda je sve uzaludno.
Vojska Srbije je potom pokazala i da ima ubojna sredstva. Na Pešteru su ispaljivane granate iz svih oruđa i kalibara. Upravo to je bilo impresivno – kad se na malom prostoru, u određenim koordinatama, „sabije“ vatrena moć. Malo je neprijateljskih snaga koje bi mogle, barem kao pešadija, to da izdrže i da ostanu na svojim položajima.
JOŠ JEDNOM ZA KAMERE: Pored proverenih sredstava, haubica u naoružanju vojske i ruskih haubica „gvozdika“ (nalaze se na gusenicama i lako su pokretne), a bile su na položaju na, po meteorološkim izveštajima čuvenim, Karajukića bunarima, Ministarstvo odbrane je želelo da po svaku cenu“poturi“ i dejstvo haubica NORA koje još nisu zvanično ušle u upotrebu u Vojsku Srbije. Zašto nisu kad to godinama najavljuju, nije objašnjeno, isto kao ni oklopni točkaš „Lazar“. Taj „Lazar“ je bio i na segmentu vežbe na Pasuljanskim livadama, ali o njegovom uvođenju u vojsku novinari nisu mogli ništa da pitaju. Možda bi mogli na Pešteru, ali je Vulinov „vrhovni“ žurio, a Mojsiloviću nije dao dozvolu da odgovara na pitanja.
Naime, vežba na Pešteru pokazala je još jednom uticaj Jugoimport SDPR, čiji predstavnik u Ministarstvu odbrane v.d. državnog sekretara Nenad Miloradović po svaku cenu nastoji da svoje proizvode ubaci u Vojsku Srbije. Jedina brana koja im u tome stoji je Tehničko-opitni centar (TOC) iz stručnih razloga. Tako je protivavionski samohodni artiljerijsko-raketni sistem PASARS 16 dejstvovao po ciljevima na zemlji, što je potpuna glupost, osim ako se želi neprijatelju naneti moralna katastrofa i pad motivisanosti. Isto je bilo i sa dejstvom topova Bofors (i oni su oruđe PASARS, ali se vode pod drugim imenom, „da se Vlasi ne dosete“).
Posle savršenog dejstva „orlova“ i potom haubica, a onda i protivoklopnih helikoptera „gazela“ (retkost je da od četiri „maljutke“ iz dve letelice sve četiri pogode cilj, a to se desilo), krenuo je napad tenkovima i mehanizovanom pešadijom gde je prikazano umeće posada.
Dve tenkovske i dve mehanizovane čete (iz dve brigade Vojske – Druge i Četvrte – čisto da ministar Vulin i ostali znaju kad demantuju neke napise u medijima), pokazale su šta umeju i kako se nose sa neprijateljem. Od rastresitog napada do uvođenja tenkovske rezerve u borbu, sve su savršeno uradili i to još pri punoj brzini koja može biti u borbenim dejstvima.
„Lako je tebi, brate“, kaže naknadno jedan tenkista, „ratni drug“ s kraja devedesetih. „Ti odmah ideš kući, a mi smo tu sedam dana i ostaćemo još barem pet“. A onda sa zadovoljstvom dodaje: „Jesi video kako smo razbucali mete“.
I tako, dok su zvaničnici Srbije, uključujući one koji ne znaju kako se dvogled koji je bio pred njima upotrebljava, sa „pažnjom“ posmatrali vežbu, rukovodstvo koje je istu organizovalo strepelo je da li će sve ispasti kako treba, pogotovo kad je u njihovoj blizini bio novinar koji se smatra za „nenaklonjenog“. Ispalo je.
Kako svaku vežbu pokvare „sitnice“, jer treba za kamere, tako je bilo i na Pešteru. Iz nigde ničega, na poprište su stigli delovi samohodnog PVO diviziona KUB, koji se rasporedio neposredno ispred posmatrača, kao „zamena vatrenog položaja“. Ko još normalan PVO divizion šalje u zonu borbenih dejstava, pitanje je koje je ostalo bez odgovora, kao i ono zašto višecevni bacači raketa „oganj“ dejstvuju neposredno po ciljevima.
Taj „oganj“ je posebna priča, oficiri iz operativnih snaga se hvatali za glavu – dva oruđa dejstvuju neposredno sa po 32 rakete – idealna meta za bilo koji protivnički tenk, o ostalim oruđima da se ni ne govori. Sagovornici, nekadašnji artiljerijski oficiri specijalisti za „oganj“ kažu da je takva upotreba samoubistvo, jer bi za 30 sekundi posada bila mrtva. I objašnjavaju da je VBR sredstvo sa kojim se iz daljine, sa maltene milimetarskom preciznosti, pogotovo u današnje vreme, od kada postoji GPS sistem, mogu gađati položaji neprijatelja. Ali, na Pešteru je bio potreban prikaz za kamere, da to „lepo izgleda“.
MiG-29, PASARS, NORA, VBR sve je to na Pešteru stavljeno u korist propagande, a ne stvarne vojne moći. Slično je bilo i na Pasuljanskim livadama ili poligonu kod Vršca gde je bio Peti bataljon Vojne policije, pa su posle vežbe morali da šlepuju sredstva, što zbog probušenih guma, što zbog kvarova na motorima. A šta sve čeka učesnike vežbe u povratku u matične garnizone, priča je koja tek zaslužuje da bude napisana.
Neki komandanti na Pešteru su vežbu shvatili kao priliku za samopromociju, pa su u šatore donosili čak i fotelje i tepihe iz kancelarija. Sve je to presekao general Mojsilović kada je došao u nenajavljeni obilazak: naredio je da se fotelje i tepisi izbace i da komandanti, kao i vojska, budu u ratnim uslovima. Mojsiloviću je ovaj postupak podigao ugled kod starešina pošto oni dobro znaju da je sve ovo što se dešavalo na Pešteru ili Pasuljanskim livadama samo logičan sled završetka obuke jedne generacije.
Vojnici Mojsiloviću odaju priznanje i što je „poremetio“ način ishrane, pa je naredio da svi, uključujući goste, jedu iz vojničkih porcija – pasulj i kupus salatu, i ništa više. A na stolovima – čuturice sa običnom vodom.
„Ipak, nikad nije bilo ovakvog ‘jaza’ između ranga četa-bataljon“, rezignirano je primetio jedan oficir pred penzijom.
Utegnut u najnoviju uniformu koju su dobili pripadnici specijalne jedinice „Kobre“, ministar odbrane Aleksandar Vulin po običaju je pričao o vežbi da je „istorijska“ i da „nikad više vojnika u njoj nije učestvovalo“. Pošto i sami ljudi iz Vojske kažu da je to laž i da nema reči o 8.000 vojnika, zbog čega je vežba i „razvodnjena“ na 10 lokacija, nameće se poređenje sa manevrima bivše Jugoslovenske narodne armije.
Podaci kažu da je u septembru 1971. godine na području Slunjskih brda, delu Hrvatske između granice sa Slovenijom i BiH, na manevrima „Sloboda 71“ učestvovalo 45.000 pripadnika JNA. S tim da je snage „plavog“, koje su nadirale iz pravca Slovenije, činilo 16.800 ljudi, 210 tenkova, 36 oklopnih transportera, 277 komada artiljerijskog naoružanja, 116 komada protivvazduhoplovnih oruđa i 1.862 neborbena vozila.
„Crveni“, to jest JNA i Teritorijalna odbrana, imao je 23.000 ljudi, 126 tenkova, 31 oklopni transporter, 262 komada artiljerijskog naoružanja i 92 sredstva PVO. Kao što se vidi, JNA je imala predstavu da će agresor biti brojčano i tehnički nadmoćniji, a da je prednost „crvenih“ u poznavanju terena i podršci stanovništva.
Na vežbi na Pešteru nije bilo ni pomena o neprijateljskim snagama, niti o njihovim potencijalnim sposobnostima, kao ni o gubicima. To je bio rat protiv zamišljenog, nedefinisanog neprijatelja.
Na Pešteru se Vučić nije iskazao izjavama o borbenoj sposobnosti jedinica, pominjao je samo „osmehe“ vojnika jer su zadovoljni što posle decenija imaju jednu pravu vežbu. Međutim, ovaj igrokaz je doživeo vrhunac u saopštenju Ministarstva odbrane, kad su preneli Vučićeve reči sa Pasuljanskih livada.
Uglavnom, on je bio „fasciniran“ činjenicom da artiljerija gađa preko tenkova i borbenih vozila, što je uobičajeno u svim ratovima.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
