Dobri rezultati Zvezde i Partizana počivaju na stranim igračima, a istovremeno iz omladinskih pogona oba kluba u prve postave ušlo je tek nekoliko igrača. Ispostavlja se da smo uz veće interesovanje za košarku i pune tribine Arene dobili još veću omrazu između navijača dva kluba, te neprekidni niz međusobnih uvreda, prozivki i tuča. Takođe, velika državna ulaganja nisu još uvek dovela do toga da Zvezda i Partizan postanu samoodrživi, što je preduslov da bi se dobila stalna licenca Evrolige i time zarada od televizijskih i drugih prava
U prethodne tri nedelje, nakon što se predsednik države Aleksandar Vučić u jednom od nebrojanih televizijskih nastupa požalio da Crvena zvezda i Partizan reketiraju državu, a u fokusu su bili košarkaški klubovi, mnogo toga novog se čulo od čelnih ljudi dva kluba i od samog Vučića u naknadnim nastupima. Ali sve te novosti o trošenju miliona evra samo su potvrdile da država, oličena u Vučiću, preko državnog i gradskog budžeta, javnih preduzeća i firmi povezanih sa državnim poslovima, pokriva veliki deo troškova oba kluba i tako ih praktično održava u elitnoj Evroligi.
Saznalo se da su u poslednjih sedam sezona, zaključno sa aktuelnom, država, grad Beograd i državna preduzeća uplatili Crvenoj zvezdi ukupno 33 miliona evra, a Partizanu 27 miliona. Kod Zvezde to je više od 56 odsto svih prihoda, a kod Partizana više od 40 odsto. Uz to, država ih ne blokira zbog poreskih dugova, iznajmljuje im najveću halu po tri puta manjoj ceni od tržišne i nalazi im sponzore i među privatnim kompanijama koje zarađuju na javnim poslovima. Ostali prihodi dolaze, kako tvrde uprave, od sponzorstva privatnih kompanija, prodaje ulaznica, igrača i televizijskih prava, uplata Evrolige…
Sveprisutni predsednik države proteklih je dana i nedelja održavao u javnosti temu finansiranja dva naša najveća košarkaška kluba, jer mu je, najpre, dobro došla da goruće probleme, počev od postizborne krize, gurne u drugi plan, a i da istovremeno, po ko zna koji put, istakne svoje zasluge i nadmoć. Trudio se da u prozivci i kritici bude neutralan, ali ipak nije mogao sakriti svoje neprijateljstvo prema klubu čiji ga navijači i dalje prozivaju sa tribina.
“NEĆEMO DA SE PREPUCAVAMO”
Sve se rasplamsalo nakon finala Kupa Srbije u Nišu, koji je dobila Crvena zvezda, kada je trener Partizana Željko Obradović burno reagovao na ponovljene prozivke Zvezdinih navijača da je državni projekat i pozvao svoju upravu da iznese sve podatke o poslovanju. Usledio je prvo Vučićev žestok odgovor, koji je Obradovićev nastup nazvao “odvratnim napadom na državu”, a potom se saopštenjem oglasila Partizanova uprava i iznela podatke o prihodima u poslednjih sedam godina, otkako je na čelu kluba Ostoja Mijailović (vidi tekst “Kome smeta Željko Obradović i zbog čega”, “Vreme”, broj 1729). Na to je odgovorila Zvezda svojim finansijskim izveštajem, koji obuhvata period od 2011. godine do danas, koliko je na čelu kluba Nebojša Čović, a reagovala je i država poslavši budžetsku i poresku inspekciju u oba kluba.
Čović se potom pojavio u “Podkastu kod Luke i Kuzme”, koji vode novinar Sportkluba Luka Spasovski i bivši košarkaš Vladimir Kuzmanović, i u višečasovnom nastupu nahvalio sebe, svoj klub i predsednika Vučića, otkrio par pikanterija i zgoda sa igračima i trenerima, ali je na kraju, uprkos tvrdnjama da ne želi da se raspravlja i svađa, svojim opaskama na račun Partizana samo doprineo da se rasprava između dva tabora u javnosti rasplamsa i zaoštri.
Potom se ponovo oglasio Vučić, ponovivši kako bez države i njega lično ni Zvezda ni Partizan ne bi opstali, te proširivši svoje zasluge i na privatne kompanije, koje, kako kaže, nagovara da sponzorišu ova dva kluba.
Čovićeve prozivke, a čini se Vučićeve još više, naterale su predsednika Partizana Ostoju Mijailovića da i sam javno istupi pa je na Televiziji Prva pokušao da odgovori tako da uzvrati glavnom rivalu, ali i da slučajno ne povredi predsednika države i svog partijskog kolegu.
“Država je pratila naš rast, podržala ga i sada nam daje pet puta više nego 2017. Ali smo i mi podigli naše zarade skoro 50 puta nego pre sedam godina. I ne interesuje me koliko je država podržala druge projekte. Zahvalan sam na tome. Kažu mi ljudi da sam napravio ime u KK Partizan, a 2017. godine je Partizan bio pred gašenjem i da se to desilo, mene i moja pokolenja bi proklinjali doveka. Kada je došao Željko Obradović, došao je iste godine i Piksi, došao je i Kari Pešić. I država je sve to pomogla, zašto to ne reći. Ali to što se koristi narativ da je Partizan državni projekat nije pošteno. Neka onda Zvezda objasni kako je dobila prošle godine duplo više novca od nas, 11 miliona evra naspram naših 5,6 miliona”, izjavio je Mijailović i naglasio da je protiv vređanja predsednika države i predsednika Zvezde sa tribina i protiv “prepucavanja” sa “večitim rivalom”.
Sutradan je na istoj televiziji gostovao Nebojša Čović i uprkos tome što je već u prvoj rečenici naglasio da niko iz Zvezde ne želi da se “prepucava” i što je nastup Mijailovića dan ranije bio prilično pomirljiv, nastavio je sa žestokim prozivanjem uprave, trenera i navijača Partizana.
“Nećemo da se prepucavamo. Nemamo ni s kim da se prepucavamo. Samo neka se dogovore ko laže, da li predsednik ili trener? Kod nas, bar dok sam ja predsednik kluba, posao svih trenera je da se bave terenom… Pravi se ambijent da je Partizan opoziciona avangarda, a tamo vređaju sve žive, počevši od predsednika države, pa na dalje. Vređaš, vređaš, pa dobiješ novac. Pa onda malo prestaneš da vređaš, pa opet vređaš. Zvezdini navijači to nikada nisu radili. Vređali su Miloševića i Tadića, ali to je bilo ideološko neslaganje”, objasnio je Čović.
Po njegovim rečima, u Zvezdi je sve transparentno, pošteno i po zakonu, i nijedan dinar od države nisu dobili indirektno, što se za Partizan ne može reći.
“Preduzeće dobije posao sa državom, pa odatle prebaci pare. Tačnije, jednom nam je pomogao ‘Milenijum tim’ i zahvalni smo mu vrlo. A što se tiče ovih drugih, neka oni kažu koliko su dobili iz telekomunikacija, koliko iz nabavke automobila, koliko iz građevinskih poslova i tako dalje”, izjavio je Čović aludirajući na poslove firmi u vlasništvu Mijailovića i drugih iz uprave Partizana.
PRIMER LITVANSKOG ŽALGIRISA
Ogromna ulaganja države – više od 60 miliona evra u sedam poslednjih godina – pravdaju se na razne načine i nesporno je da ima pozitivnih efekata: Zvezda i Partizan su postali konkurentni u Evroligi i dominantni u regionalnoj ABA ligi, navijači postavljaju rekorde u poseti, o atmosferi na utakmicama u Areni se priča širom Evrope i sveta, prihodi oba kluba mimo državnih ulaganja, naročito Partizana, enormno su porasli, košarka je sve popularnija među mladima…
S druge strane, dobri rezultati oba tima počivaju na stranim igračima, njih je iz sezone u sezonu sve više i mnogo novca je bačeno na promašena pojačanja, a istovremeno iz omladinskih pogona oba kluba u prve postave ušlo je tek nekoliko igrača i nema naznaka da će u bliskoj budućnosti biti drugačije. Euforija koja prati utakmice ova dva kluba nije se prenela na druge klubove i takmičenja, a ispostavlja se da smo uz veće interesovanje za košarku i pune tribine Arene dobili još veću omrazu između navijača dva kluba, te neprekidni niz međusobnih uvreda, prozivki i tuča. Takođe, velika državna ulaganja nisu još uvek dovela do toga da Zvezda i Partizan postanu samoodrživi, što je preduslov da bi se dobila stalna licenca Evrolige i time zarada od televizijskih i drugih prava.
Vlast Aleksandra Vučića zaista ulaže mnogo više državnog novca u sport, ali, barem kada su ulaganja u dva najjača košarkaška kluba u pitanju, to se radi bez ikakvog dugoročnog plana i cilja. Možda je primer litvanskog Žalgirisa dobar za usporedbu, jer se takođe radi o klubu iz male, ali košarkaške zemlje, koji je stalni član Evrolige i uspešniji u poslednjih godina sedam godina i od Zvezde i od Partizana.
Ovogodišnji budžet kluba iz Kaunasa je 13 miliona evra, manji je za sedam miliona od Partizanovog i skoro tri od Zvezdinog. Od tih 13 miliona, dva miliona Žalgiris dobija od grada Kaunasa (što je 15 odsto od ukupnih prihoda) i to je sva pomoć države, a ostalo je 4,1 milion evra od sponzorstava i reklama (pravih, a ne delegiranih od države), 1,9 miliona evra od televizijskih prava i pet miliona evra od prodaje karata. U timu su Litvanci većina i uz četiri stranca trenutno imaju jednu pobedu više od Zvezde i dve manje od Partizana. Uz to, ni predsednik Litvanije, a ni gradonačelnik Kaunasa ne prozivaju klubove da ih oni finansiraju, niti navode kako mimo zakona izdvajaju pare iz budžeta i pritiskaju javna i privatna preduzeća da budu sponzori, niti se uprave Žagirisa i drugog najjačeg kluba Ritasa iz Viljnusa međusobno optužuju za kriminal i prevare, niti se u javnosti stvara ratna atmosfera između navijača dva kluba.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
