Šta rade roditelji koji svoje dete ne žele ili ne mogu da odvedu u vrtić ili školu, a zbog posla ne mogu da ostanu sa njim kod kuće?
Među najugroženijim kategorijama stanovništva koje virus H1N1 napada jesu – mladi i deca. Oko 40 odsto ljudi širom sveta koji su se ozbiljno razboleli ili umrli od komplikacija novog gripa bili su mladi i zdravi ljudi, a na kongresu Evropskog udruženja pneumologa rečeno je da je više od 50 odsto do sada obolelih bilo mlađe od 20 godina. Bolničko lečenje, prema iskustvu SAD i Australije, češće je bilo potrebno deci.
Ministar prosvete Žarko Obradović odlučio je 9. novembra da jesenji raspust za osnovce i srednjoškolce produži do 16. novembra. Iako je na taj način sprečeno masovno širenje zaraze među decom, postavlja se pitanje šta ta deca rade u slobodno vreme (dok su na raspustu) i šta rade roditelji koji svoje dete ne žele ili ne mogu da odvedu u vrtić, ili školu (ako je dete u nižim razredima osnovne škole) a zbog posla ne mogu da ostanu sa njim kod kuće? Neko je dobro primetio da, paralelno sa školama, nisu zatvorene i igraonice za decu, u kojima je zaista iluzorno očekivati da će se dete usred igre koncentrisati na to da ne stavlja ruke u usta ili da se neće naći u nepoželjnom radijusu sa detetom koje ima simptome gripa. Još je nebuloznije odvesti dete u igraonicu sa maskom (mada su maske, bar kod osnovaca, lako prihvaćene i brzo postale trend). Šta je sa vanškolskim aktivnostima – sportom, muzičkim školama, kursevima jezika, časovima plesa… Iskustvo Australije je pokazalo da se virus gripa brže širio među decom na raspustu (u pitanju su starija deca), koja su se, oslobođena školskih obaveza, zdušno okrenula druženju. Međutim, zajedno sa dobrim raspoloženjem sejali su i grip. Zaključak je bio da je bolje vratiti ih u škole, kako bi nastavnici i roditelji imali bolji monitoring nad obolelom decom, što je doprinelo i smanjenom širenju gripa.
Bilo kako bilo, raspust traje do 16. novembra i važi za sve škole, uključujući i obrazovne ustanove u Vojvodini. U međuvremenu smo saznali da su deca iz OŠ „Milica Pavlović“ u Čačku, koja su među prvim osnovcima bila zaražena virusom H1N1, posle kućnog lečenja ozdravila i da će 16. novembra biti spremna za povratak u školu. Toga dana bi na nastavu trebalo da dođu samo zdrava deca, a ona kod kojih se u međuvremenu konstatuju simptomi slični gripu trebalo bi da ostanu na lečenju. Naravno, u dogovoru sa lekarima. Ministar prosvete je apelovao na roditelje da budu u stalnom kontaktu sa školama kojima obavezno moraju da jave razloge zbog kojih eventualno njihova deca posle kraja raspusta nisu došla u školu. Vrtići i dalje rade, ali većina roditelja povlači decu iz obdaništa. U nekim predškolskim ustanovama broj dece je prepolovljen. I dok je u Vojvodini broj predškolske dece koja su obolela od oboljenja sličnog gripu šest puta veći, u beogradskim vrtićima do 9. novembra nije zabeležen nijedan slučaj novog gripa, ali u obdaništa dolazi sve manje dece.
Simptomi
I kod dece su simptomi gripa H1N1 slični simptomima običnog, sezonskog gripa:
– Temperatura (groznica) iznad 38 stepeni C
– Kašalj i suvo grlo
– Zapušen nos ili curenje iz nosa
– Glavobolje ili bolovi u mišićima
– Drhtavica
– Umor, sustalost, malaksalost
– Povraćanje
– Dijareja, proliv
Znaci za uzbunu i pomoć lekara su:
– Ubrzano disanje ili problemi sa disanjem
– Plavičasta (modra) ili siva boja kože
– Odbijanje ili otežano unošenje tečnosti
– Učestalo povraćanje
– Otežano buđenje i interakcija (nezainteresovanost)
– Simptomi običnog sezonskog gripa koji se posle poboljšanja vraćaju, praćeni povišenom temperaturom i pojačanim kašljom
„Kod dece je potrebno posebno pratiti povišenje temperature, jer kod
njih postoji i opasnost od febrilnih konvulzija. Ukoliko se temperatura ne smanji na delovanje antipiretika, odnosno lekova za spuštanje temperature, neophodno je javiti se svom izabranom lekaru odnosno pedijatru koji će odlučiti o daljim merama“, upozorava dr Branislav Tiodorović. „Ostali znaci su slični kao i kod odraslih. Kada dete uz prisutne navedene simptome počne i otežano da diše, kada uočite uvlačenje međurebarnih prostora), kada često plače, bolno se napreže, odbija hranu i nije zainteresovano za igru, to je znak da se sa detetom hitno uputite svom pedijatru ili direktno u bolnicu.“
Druga ugrožena kategorija i lake žrtve novog H1N1 virusa su trudnice. Većina trudnica koje su se u svetu ozbiljno razbolele od ovog gripa bile su u poodmakloj trudnoći, a prema međunarodnim podacima između šest i 13 odsto obolelih od komplikacija izazvanih novim gripom su, upravo, trudnice. Trudnice koje obole od teže forme novog gripa dobiju pneumoniju, a onda jak sindrom otežanog disanja, zbog čega moraju biti priključene na aparate za veštačko disanje – respiratore. Naime, kod trudnica se upala pluća razvija brzo, često čak u prva 24 sata od trenutka zaraze, a u nekim slučajevima i pre nego što se poveća telesna temperatura i pojave kašalj i otežano disanje. Dobra vest je da su njihove bebe u većini slučajeva spasene.
Ukoliko ste trudnica, preporučljivo je da dojite svoju bebu ukoliko je ona bolesna. Sa dojenjem ne bi trebalo da prestanete ukoliko ste bili u kontaktu sa virusom, jer se u organizmu majke stvaraju zaštitna antitela, koja dojenjem prenosi na bebu. Međutim, ukoliko obolite, zatražite pomoć zdrave osobe koja će bebu hraniti vašim mlekom koje ćete prethodno izmlazati u bočicu. Za sve se prethodno obavezno konsultujte sa lekarom.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
